Burno u Podgorici: Opet izglasan Zakon o predsedniku, sukobi ispred Skupštine i bačen suzavac, DPS: Desio se ustavni puč

Skupština Crne Gore usvojila je po drugi put izmene i dopune Zakona o predsedniku. Za usvajanje tog akta, glasao je 41 poslanik tačno koliko je potrebno za većinsku odluku.

Protiv su bili poslanici BS i samostalni poslanik Genci Nimanbegu, a poslanici DPS, SDP i SD nisu bili u sali.

Po Ustavu Crne Gore, predsednik Crne Gore Milo Đukanović sada će morati da potpiše zakon koji je dva puta izglasala Skupština.

Izmene Zakona o predsedniku usvojila je skupštinska većina prvi put početkom novembra, ali predsednik Crne Gore Milo Đukanović vratio je zakon 7. novembra skupštini na ponovljeno odlučivanje uz obrazloženje da bi takav akt izazvao konfuziju ustavnih nadležnosti najvažnijih državnih organa, uništio princip podele vlasti i urušio državnopravni poredak, navodi se u izveštaju RTCG.

Šef poslaničkog kluba Demokratske partije socijalista Danijel Živković kazao je da se u Skupštini dogodio ustavni puč. On je naveo da je reč o neustavnom aktu i podsetio na mišljenje Venecijanske komisije o spornom zakonu. “Ovo je skretanje Crne Gore sa evropskog sistema vrednosti”, poručio je Živković.

Ističe da se dešavaju političke igre izrežirane na drugim adresama u, kako navodi, Beogradu. “I oni kreiraju politiku u Crnoj Gori”, naveo je Živoković i dodao da je danas definitivno i Ustav pogažen.

"Pošto nam nisu ostavili mnogo prostora za razmišljanje sigurno ćemo imati i druge vidove vaninstitucionalne borbe, jedan od njih ste imali priliku i da vidite danas blokadom nekih saobraćajnica”, naveo je Živković i poručio da DPS ne stoji iza incidenata na današnjem protestu ispred Skupštine.

“Ne stojimo iza nemira, pozvali smo da građane da blokadom saobraćajnica pokažu jedan vid protesta, sve drugo što se dešavalo je izraz revolitiranih građana”, naveo je Živković.

Podsetimo, isti pravni slučaj dogodio se sa izmenjenim Zakonom o slobodi veroispovesti. Đukanović je najpre odbio da potpiše izmenjeni zakon nakon litija, ali ga je nova skupštinska većina nakon pada DPS-a sa vlasti opet izglasala. Tada je Zakon trajno izmenjen i iz njega su izbačene sporne odredbe koje su u nepravedan položaj postavile Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori.

Burno ispred zgrade Skupštine, sukob demonstranata s policijom

Na današnje izglasavanje u Skupštini burno su reagovali demonstranti ispred zgrade parlamenta. Učesnici protesta ispred parlamenta probili su zaštitnu ogradu, nakon čega je policija bacila suzavac.

Jedan od učesnika protesta Predrag Vušurović poručio je, nakon usvanja Zakona o predsedniku, da će od sutra blokirati sve gradove u Crnoj Gori. "Koliko nas ima, a ima nas, tek će da vide", poručio je Vušurović aludirajući na naziv protesta koji glasi "Ima nas".

Vrata na Skupštini su razbijena, a prema zgradi je bačeno više kamenica. Iz bezbednosnih razloga, svetla u parlamentu su pogašena.

Uprkos pozivima organizatora skupa da se raziđu, demonstranti su najpre odbili da se raziđu. Jake policijke snage su dežurale ispred Skupštine. Tek nakon tri sata, demonstranti

Američka ambasada u Podgorici oglasila se nakon nemilih scena ispred parlamenta. Ona je pozvala na hitan povratak mirnom i konstruktivnom diskursu.

"Pozivamo sve crnogorske čelnike i građane na nastavak razgovora i pronalaženje mirnih rešenja za političke probleme", navela je Ambasada na Tviteru.

Šta piše u izmenjenom zakonu

Prema usvojenim izmenama Zakona o predsedniku Crne Gore, predsednik je dužan da predloži mandatara u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja Vladi u Skupštini. Ova odredba dodatno sužava mogućnosti predsednika države, jer Ustav nije predvideo šta se dešava u slučaju da vladi bude izglasano nepoverenje. Isto je dužan da uradi i ukoliko Vlada ne dobije poverenje u Skupštini, ako predsednik Vlade podnese ostavku ili mu prestane mandat iz bilo kog razloga u skladu sa zakonom.

Shodno usvojenom zakonu, predsednik je dužan da predloži novog mandatara u roku od sedam dana, u okviru roka od 90 dana od imenovanja prvog mandatara, za slučaj da je mandat vraćen jednom ili više puta.

"Predsednik predlaže mandatara nakon obavljenih konsultacija, u formi razgovora sa predstavnicima svih političkih partija, grupa građana i nezavisnim poslanicima zastupljenih u Skupštini. Predsednik se kroz razgovor, ili dostavljanjem pisanog obaveštenja od predstavnika političkih partija zastupljenih u Skupštini, ili dostavijanjem potpisa podrške poslanika u formi peticije, informiše o postojanju podrške kandidatu za mandatara", navodi se u predlogu izmena Zakona.

Poziv za konsultacije upućuje se u pisanoj formi. Konsultacije koje se obavljaju u skladu sa ovim članom, po izmenama, moraju biti završene najkasnije tri dana pre isteka roka za predlaganje mandatara Skupštini.

I ovo je jedna od bitnih novih odredbi, jer se njom ograničava mogućnost koju je Đukanović iskoristio prilikom poslednjih konsultacija, kada nije pozvao sve lidere parlamentarnih stranaka, među kojima i lidera Demosa Miodraga Lekića.

Predsednik je dužan i da za mandatara predloži kandidata koji ima podršku većine od ukupnog broja poslanika Skupštine, nakon što on prihvati kandidaturu. Ukoliko skupštinska većina nije postignuta u korist jednog kandidata, predsednik može predložiti kandidata sa dominantnom skupštinskom podrškom, ali nakon ponovnih konsultacija.

"Predsednik je dužan da dan nakon isteka rokova za utvrđivanje mandatara, predloži Skupštini donošenje oduke o skraćenju mandata, ako predlog mandatara kroz postupak konsultacija nije mogao biti utvrđen ili utvrđeni kandidat nije prihvatio kandidaturu", navodi se u izmenama.