Igre 
Otvoren samit zbog kog je Zagreb "pod opsadom", govorili Pelosi i Zelenski: "Svet će biti bezbedan kad oslobodimo Krim"
Komentari25/10/2022
-11:27
U Nacionalnoj univerzitetskoj biblioteci u Zagrebu počeo je prvi parlamentarni samit Međunarodne krimske platforme, otvorili su ga predsednici skupština Hrvatske i Ukrajine, Gordan Jandroković i Ruslan Stefančuk, koji je u svom obraćanju Rusiju optužio da je teroristička država.
Na samitu su se obratili i predsedavajuća Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi i ukrajinski predsedik Volodimir Zelenski, koji se obratio putem video linka.
"Poslaćemo snažnu poruku jedinstva, solidarnosti i potpore Ukrajini u jeku ruske agresije", rekao je Jandroković, dodavši da su međunarodna zajednica, EU i NATO brzo nakon ruske invazije jedinstveno i solidarno "odgovorili na Putinov anticivilizacijski potez
Jandroković je rekao da ga duh ukrajinskog naroda danas podseća na duh hrvatskog naroda u Domovinskom ratu.
Samitu ne prisustvuje hrvatski predsednik Zoran Milanović, koji je juče rekao da je Ambasada SAD tražila njegov susret sa predsednicom Predstavničkom doma SAD Nensi Pelosi, ali da do toga neće doći jer je, kako je rekao, poziv došao prekasno.
Zelenski: Hvala što podržavate Ukrajinu i Krim
Među prvima se obratio ukrajinski predsednik koji se zahvalio svima na podršci Ukrajini i Krimu.
"Naše zajedničke vrednosti su nas ujedinile na prošlom samitu. To je izostalo 2014, kada je Rusija počela sa svojom suludom agresijom. I nakon gotovo osam godina sve zemlje osećaju posledice te agresije. Svi trpe, svet gubi. Svemu tome je uzrok okupacija Krima 2014. Rusija može da izazove glad u svetu", rekao je Zelenski.
Povezane vesti
Kako je rekao, Krim će biti oslobođen i tek tada će svet osetiti da je siguran i da je rat gotov.
"Kad se naša zastava ponovo zavijori, znaće se da će se ponovno vratiti ljudska prava. Bio sam na Berlinskoj konferenciji o obnovi Ukrajine. Nakon što pobedimo, obnovićemo svoju Ukrajinu, celu Ukrajinu, njenu infrastrukturu, njenu kulturnu baštinu. Potrebne su nam tri stvari u ovim teškim vremenima: vojna podrška, finansijska podrška i sankcije. Ja vas molim da to radite, što jače, to je temelj za budući mir. Kasnije, kad vratimo Krim, trebaće nam vaše iskustvo kako bi Krim bio normalno mesto za život. Naša saradnja se mora održati nakon što vratimo teritoriju. Hvala na gostoprimstvu. Slava Ukrajini", naveo je Zelenski.
Prethodno, učesnicima samita obratio se hrvatski premijer Andrej Plenković i poručio da je će Ukrajina ostvariti svoj teritorijalni integritet.
On je rekao da su Krim, Donjeck, Lugansk okupirane ukrajinske teritorije.
"Ukrajina će ostvariti svoj teritorijalni integritet", rekao je Plenković i dodao:
"Hrvatska je kontinuirano davala podršku Ukrajini. Domaćinstvo ovog sastanka je još jedna manifestacija da hodamo u Ukrajinu, da smo uz prijatelja u potrebi. To činimo jer je to moralan, civilizacijski čin", rekao je hrvatski premijer.
Dodao je da ne biti uz Ukrajinu znači biti uz Kremlj i njegove ortake u sramotnom dobu istorije.
Povezane vesti
"Biti uz Ukrajinu, znači biti na pravoj strani povesti. Mi znamo šta je agresija, sila i negiranje prava na postojanje i cenimo ukrajinsku borbu za demokratiju. Drago nam je da Evropa i svet nisu ponovili greške od pre 30 godina kada mi nismo imali ovakav izraz solidarnosti", rekao je Plenković.
Pelosi: SAD će podržavati Ukrajinu sve dok ne dobije rat
Predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi izjavila je u Zagrebu da je Krim Ukrajina, da će SAD ostati uz Kijev dok ne dobije rat i pozvala Hrvatsku da svojim, kako je kazala, iskustvima pomogne Ukrajini uverena da će im ta pomoć dobro doći.
Pelosi je u obraćanju na samitu Prve krimske platforme pohvalila govore predsednika hrvatskog sabora Gordana Jandroković i premijera Andreja Plenkovića i zahvalila na pozivu da učestvuje u ovom skupu.
Povezane vesti
"Krim je Ukrajina. Neki od nas su sinoć mogli direktno da vide šta se događa u Ukrajini. Rusija krši ljudska prava u Ukrajini Ovo je napad na samu demokratiju. Ničim izazvani napadi, brutalni napadi, progonstva. To je kampanja za strah, vojnici ubijaju ljude na cputevima, ubijaju civile, Putin napada energetska postrojenja kako bi Ukrajinci ostali bez struje, govorimo o silovanjima, otmicama dece, to nije humano ponašanje. Uništavanje energetskih postrojenja je ratni zločin...", rekla je Pelosi.
Tanjug/AP
Poručila je da su svi prisutni na samitu uz Ukrajinu i da osuđuju aneksiju Krima, kao i da će biti uz Kijev sve dok ne dobije ovaj rat.
"Zuzetno je važno da ostanu čvrste sankcije protiv Rusije, da se obustave uobičajeni trgovinski odnosi. To je važno... Na kocki je ovde sama demokratija. Bore se za sve nas, za našu demokratiju", rekla je Pelosi i ponovila reči američkog predsednika da će SAD uz Ukrajinu ostati do kraja.
Šta je Krimska platforma?
Na samitu Krimske platforme sastaju se zvaničnici ukrajinske vlade i međunarodni stručnjaci koji će se fokusirati na "kriteriju,e za reintegraciju Krima" nakon što je Moskva izvršila aneksiju ovog ukrajinskog poluostrva 2014.
Platforma je uspostavljena kako bi se povećao međunarodni pritisak na Rusku Federaciju, zajednički koordinisale akcije za suprotstavljanje posledicama ruske anekcije Krima, sprečilo dalje narušavanje ljudskih prava i zaštitile žrtve režima na okupiranim teritorijama, dok je osnovni cilj povratak Krima pod suvernitet Ukrajine, prenosi RSE.
Pozivi za učešće su upućeni svim državama članicama Evropske unije (EU) i NATO saveza, državama u Savetu Evrope kao i Organizaciji za sigurnost i saradnju u Evropi.
Tanjug/AP
Međunarodna krimska platforma je zvanično pokrenuta na samitu u Kijevu 23. avgusta 2021. kada je usvojena zajednička deklaracija po pitanju poluostrva Krim i ruske anekcije. Deklaraciju je tada usvojilo 47 predstavnika država visokog nivoa.
Značaj Međunarodne krimske platforme u geopolitičkom kontekstu leži u činjenici da države učesnice insistiraju da se, uprkos aneksiji, nastavlja proces iznalaženja rešenja za povratak Krima u okvir Ukrajine, što je neupitno iz perspektive međunarodnog prava.
Rusija je izvršila aneksiju poluostrva Krim 2014. godine. Secesionistički referendum na Krimu, održan 16. marta 2014. godine, odbačen je iste godine kao nezakonit, glasovima 100 država članica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. To međunarodno telo je 2016. godine rezolucijom osudilo i kršenja ljudskih prava na Krimu, "privremeno okupiranom" od strane Rusije.
Krim je 1996. napravio amandmane na ustav u kojem stoji da je regija sa visokom autonomijom u sastavu Ukrajine. Moskva je priznala Krim kao deo Ukrajine potpisivanjem Povelje o prijateljstvu 1997. između Ukrajine i Rusije.
Inače, uoči i na dan održavanja samita Međunarodne krimske platforme u Zagrebu, bezbednosne mere su podignute na najviši nivo, ulice su pune policije, a saobraćaj u delu ulica je preusmeren na alternativne pravce. To je i danas, kako prenose hrvatski mediji, stvorilo velike gužve u nekim delovima Zagreba.
Komentari (0)