Igre 
Iznuđena vlada iz trećeg pokušaja: Crna Gora dobija mandatara, sledi borba za ministarske resore
Komentari19/09/2022
-21:28
Bilo je potrebno osam sastanaka, sa bezbroj pauza i ko zna koliko sati provedenih iza zatvorenih vrata da nekadašnji politički saborci dogovore novu vladu u Crnoj Gori. U poslednji čas, tik pred istek roka za formiranje nove vlade, saopštio je predsednik Nove srpske demokratije i jedan od lidera Demokratskog fronta Andrija Mandić da će predsednik Demosa Miodrag Lekić biti kandidat za mandatara.
Mandić je zvanično obavestio predsednika Crne Gore Mila Đukanovića da su političke stranke, pobednice izbora 2020. godine postigle dogovor da mandatar bude Miodrag Lekić.
Iza predloga stoje tri pobedničke koalicije sa pralamentarnih izbora održanih 30. avgusta 2020. godine, kada je nakon 30 godina sa vlasti skinuta Demokratska partija socijalista. Biće ovo treća vlada koja se formira nakon tih izbora.
Premijer Crne Gore u tehničkom mandatu Dritan Abazović izjavio je danas da očekuje da nova vlada bude formirana i da je po tom pitanju optimista.
Građanski pokret URA, koji Abazović predvodi, ipak nije potpisao zajednički dokument o podršci Lekiću kao mandataru.
"Što se podrške URA tiče, nismo mi to izmislili, od početka smo imali princip da ništa nije dogovoreno dok se ne dogovori. Volimo da imamo čista posla", rekao je Abazović, prenele su Vijesti.
Abazović je novinarima nakon sastanaka u Stejt Dipartmentu rekao da je Crna Gora bliža formiranju nove vlade nego juče, a sutra će možda biti još bliža. On je izrazio uverenje da se svi drže već definisanog principa da "ništa nije dogovoreno dok se sve ne dogovori". On je rekao da bezbednosni sektor i spoljna politika moraju da budu deo dogovora.
Povezane vesti
"Bez toga dogovora nema, mislim na sankcije Rusiji", naglasio je Abazović.
Međutim, iako se čini da su se sada političke peripetije u Crnoj Gori rešile, to nije tačno.
Marko Vešović, novinar iz Podgorice za Euronews Srbija kaže da se, uprkos momentima kada je delovalo da su u ćorsokaku, dogovor ipak očekivao i da to predstavlja jednu važnu odluku skupštinske većine i povratak onim temeljima koji su uspostavljeni izbornom pobedom.
Vešović navodi da ipak ništa nije potpisano i definitivno dogovoreno, da još nije poznata raspodela resora kao i da je Građanski pokret URA rekao da je dao podršku mandataru, ali da to nije definitivan sporazum.
"U takvim okolnostima veoma je teško govoriti ko dobija, a ko gubi. Ja se nadam da je ovim jedini objektivni dobitnik bolja budućnost u Crnoj Gori", rekao je on.
Vešović ističe i da bi bio iznenađen ako bi bilo opsturukcije od strane predsednika, jer se to nije desilo ni u ranijim slučajevima kad nije bilo formalnog predloga sa 41 potpisom. On će, sobzirom da se nalazi u Londonu, formalnu odluku doneti sutra.
Koji su naredni koraci
Pred Crnom Gorom je nekoliko koraka. Najpre, predsednik države Milo Đukanović mora da prihvati Lekića kao mandatara. On će do kraja dana morati da se zvanično izjasni da li mu daje mandat za sastavljanje vlade.
Povezane vesti
Neizvesno je u kom trenutku će do toga doći, budući da se nalazi u Londonu gde je prisustvovao sahrani britanske kraljice Elizabete Druge.
Potom, Lekić će morati i formalno da ode na sastanak sa Đukanovićem. Podsetimo, mandataru nije potrebno da ima potpise poslanika koji ga podržavaju da bi otišao kod predsednika države da traži mandat za statavljanje vlade. Kada je premijer Crne Gore u tehničkom mandatu Dritan Abazović otišao kod Đukanovića po mandat za sastavljanje 43. vlade, nije imao potpis nijednog poslanika.
Od trenutka proglašenja za mandatara sledi 90 dana koliko Lekić ima da sastavi novu vladu, odnosno, odredi ko će voditi koje resore i sa takvim predlogom traži zakazivanje sednice Skupštine. Potom, poslanici će morati da izglasaju novu vladu.
Povezane vesti
Na posebnoj sednici, Lekić će predstaviti svoj ekspoze, kao i svoje ministre. U ovakvoj postavci političkih snaga, stranke koje su pobedile na izborima imaju 41 poslanika, tačno koliko je potrebno da vlada bude izglasana.
Pred vladom mnogo problema
Iako se ovakav dogovor čini spasonosnim u ovoj političkoj situaciji, jer se predstavljalo da bi eventualni krah pregovora ojačao Demokratsku partiju socijalista, smenjenu nakon 30 godina vlasti, on ipak nije idealan, niti ima preveliku perspektivu.
Sami pregovori pokazali mnogo nesuglasica među nekadašnjom većinom, a sigurno će biti vidljivi i u novoj vladi. Iako su predstavnici tri pobedničke koalicije, "Za budućnost Crne Gore", "Mir je naša nacija" i "Crno na bijelo" dogovorile novog mandatara, danima se raspravljalo o tome ko će dobiti koja ministarstva.
Glavni urednik dnevnika Vijesti Srdan Kosović rekao je za Euronews Srbija da uprkos ranijem sporazumu partija po kome će prirotet biti borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i naravno nastavak evropskog puta, za te stvari je potrebna velika politička stabilnost.
"Dosadašnji tok pregovora ne pokazuje visok stepen konsenzusa po brojnim pitanjima. Teško da ova vlada može da potraje duže od proleća 2023. Izvesnije je da do tada pripreme izbore, kada budu i predsednički", uveren je Kosović.
Osim što je partije na dogovor naterala bojazan od jačanja DPS-a, sigurno je na pregovore uticalo i to što nijednoj od članica koalicija ne odgovara da sada izađe na izbore.
"Ono što je novina i što je najznačajnije i zbog čega većini partija ne odogovaraju izbori jeste očekivanje da se pokret Evropa sad koji predvode dvojica bivših ministara, mogli bi značajno da poremete rezultate izbora, ne samo kada je reč o toj staroj većini, nego i o DPS-u i čini mi se da je to razlog zašto većini partija ne odogovraju izbori", rekao je Kosović.
Da su krupni problemi pred budućim mandatarom smatra i podgorički novinar Marko Vešović, koji za Lekića navodi da je njegova politička uloga vrlo direktna i da je apsolutno prvržen ideji smeni vlast DPS-a.
Međutim, kako dodaje, Crna Gora ima ozbiljne ekonomske probleme, nereformisano sudstvo, organizovani kriminal, čeka je vrlo teška jesen i zima,i pred mandatarom su krupni problemi, s toga bi, prema njegovom mišljenju, bilo dobro da se vlada što pre formira.
Svi zahtevi GP URA usvojeni
Tri koalicije su najpre dogovorile sporazum o prioritetima nove vlade, potom je dogovoreno da Lekić bude mandatar, ali su nesuglasice nastale kada se došlo do raspravljanja o tome koja ministarstva bi pripala kojoj partiji.
Iako su se pregovori odvijali iza zatvorenih vrata, u javnost su povremeno izlazile informacije o tome šta koja stranka traži, odnosno koji su njeni uslovi za dogovor.
Najpre je predsednik Nove srpske demokratije i jedan od lidera Demorkatskog fronta Andrija Mandić kazao da će on u ime te političke opcije biti kandidat za mandatara. On je naveo da mu prirodno pripada ta pozicija, imajući u vidu da je DF na izborima osvojio najviše glasova. Međutim, Mandić je povukao svoju kandidaturu kako bi došlo do dogovora.
Demokrate su tražile da se smeni predsednica Skupštine Crne Gore Danijela Đurović iz SNP-a, te da se na taj način zameni rukovodstvo u najvišem zakonodavnom telu. Tome su se protivili i SNP, ali i GP URA. Potom su zatražili da kandidati za funkciju premijera i predsednika Skupštine budu žene, ali je i to odbijeno.
Lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović kazao je da je ta stranka tražila da dobije sektor bezbednosti i da sa Socijalističkom narodnom partijom i manjinskim strankama imaju "kontrolni paket" u vladi, odnosno jedno ministarstvo više. Ti zahtevi su usvojeni, saopštio je Mandić nakon današnjeng proglašenja dogovora.
Kako iz GP URA ističu, podržali su Lekića za mandatara i obećani su im uslovi koje su tražili, ali nisu dobili dokument konačnog sporazuma po kojem bi bilo definisano koja partija će dobiti koja ministarstva. Zato, sledi novi krug pregovora.
Ništa još nije gotovo
Pred mandatarom je 90 dana da organizuje nove pregovore, na kojima će biti finalizovan dogovor o ministarskim mestima. Da će biti teško, saglasan je i sam Lekić koji se oglasio nakon što je zvanično objavljeno da će biti mandatar.
"Naša koalicija je dosta heterogena, različitog političkog i ideološkog sastava, ali ona je dobila poverenje građana i mislim da upravo tim načinom možemo da postignemo, ne samo da traje nego da bude funkcionalna", istakao je Lekić.
Lekić je kazao da se sada otvara perspektiva da se konstituiše vlada na bazi pobede iz 2020. Lekić je naveo da je postignuti dogovor "demant da stara većina nije spremna i sposobna da konstituiše vlast".
Istakao je da se nikad nije samopredlagao i da je bio spreman da glasa i za druge kandidata. "Tako je došlo do situacije da sam se pojavio kao konsenzus, ja to nisam mogao da odbijem, ja sam svestan da ovo predstavlja veliku čast, ali i veliki teret, ali i veliku žrtvu", rekao je Lekić.
Komentari (0)