Igre 
Ko će na čelo nove Vlade Crne Gore: Stari premijer, "pomiritelj", igrač koga EU ne želi ili skriveni kandidat
Komentari06/09/2022
-11:02
Stranke "stare" većine u Crnoj Gori održava kako bi bila sastavljena nova vlada, a na tim pregovorima detaljnije će se raspravljati o raspodeli funkcija. Inicijator razgovora je jedan od lidera Demokratskog fronta i predsednik Nove srpske demokratije Andrija Mandić koji je uveren da niko od stranaka neće povući svoj potpis sa dokumenta o saradnji koji je napravljen u petak.
Politički sporazum o novoj parlamentarnoj većini potpisali su predstavnici DF, SNP, Demokrate, GP URA, CIVIS, Demos, Ujedinjene i Prave Crne Gore. A kakve su moguće pozicije u tim pregovorima, ko ima najveće šanse da bude premijer i koja stranka će biti nosilac vlade?
Od početka dogovora Demokratski front ne krije svoje aspiracije i želje da preuzme političko kormilo crnogorske vlade. Ta politička snaga pojedinačno je i najjača među strankama "stare" većine. Demokratski front uz Socijalističku narodnu partiju ima 27 poslaničkih mesta, dok Demokrate imaju 10, a koalicija Crno na bijelo čiji je član Abazovićev GP URA ima 4 poslanička mesta.
Andrija Mandić kandidat Demokratskog fronta
Demokratski front je imenovao Andriju Mandića za svog kandidata za mandatara. Kao razloge navode to da su najjača politička snaga u tom bloku, te da im prirodno pripada premijersko mesto. Dodaju i da su se ostali politički eksperimenti u kojima premijer nije bio iz redova najjače političke stranke neslavno završili, posebno ističući trenutak nakon pobede na izborima 30. avgusta 2020. godine kada je Mandić prvo mesto na listi predao Zdravku Krivokapiću.
O tome da sebe vidi kao novog mandatara, Mandić je potvrdio više puta, ali je naveo i da će mesto mandatara biti rezultat razgovora i dogovora.
E-Stock/Petar Jovanović
"Mi smo usvojili i potpisali princip da se nova Vlada bira na osnovu demokratskih standarda koji važe svuda u svetu, da oni koji imaju najveću snagu i najveću podršku naroda da njima pripadaju ključne funkcije, ali kažem to je sve stvar dogovora. Sešćemo i dogovorićemo se", poručuje Mandić.
Međutim, o izboru Mandića kao mogućeg kanidata za mandatara oglasio se predavajući Evropskog parlamenta za saradnju sa Crnom Gorom Vladimir Bilčik koji je ocenio da Demokrtaski front ne vidi kao rešenje za proevropsku vladu, rekavši da takav rasplet ne bi imao podršku EU.
Povezane vesti
Komentarišući takve navode, Mandić ističe da ne zna koliko je "ta adresa koja se oglašava i meša u unutrašnje stvari Crne Gore relevantna za baš tako krupno izgovorene reči".
"Crna Gora želi da donosi odluke o sebi i ne želimo više niko da nam se meša u naše unutrašnje poslove. Neki briselski činovnici su se prosto zbunili i misle da ako su prethodnih dve godine kadrirali i određivali ko će biti ministar, ko će biti ovo ili ono, ko može ili ne može da učestvuje u vlasti – to vreme je za nama i Crna Gora ima pravo kao i sve druge evropske države da sama sebi bira vlast", poručuje Mandić.
Govoreći o tome koliko je realno da Mandić preuzme funkciju premijera, pisac i kolumnista iz Crne Gore Đuro Radosavović kaže da je to teško zamislivo.
"DF će na tome insistirati verovatno do kraja da bi povlačenjem tog zahteva izdejstvovao što više, što je pametan šahovski potez", ocenjuje Radosavović u izjavi za Euronews Srbija. Prema njegovoj oceni, novi premijer biće neko iz GP URA, Demokrata ili neko blizak njima.
Abazović ima podršku SNP-a za premijera, moguć i zajednički izlazak na izbore
Kao mogući novi-stari mandatar spominje se lider GP URA Dritan Abazović, koji za sada obavlja funkciju premijera u tehničkom mandatu. "Ako bude dogovor nove većine da budem premijer - dobro, ako ne svoju viziju i svoju politiku ću afirmisati sa neke druge pozicije, pa i iz opozicije ako bude trebalo", naveo je Abazović.
Da Abazović ima podršku za novi mandat na mestu premijera u SNP-u potvrdio je za Euronews Srbija savetnik potpredsednika vlade i lidera SNP Vladimir Pavićević.
Tanjug/Dragan Kujundžić
"Crnogorski premijer treba opet da bude Dritan Abazović zato što je za sto dana njegova dosadašnja vlada postigla bolje rezultate nego bilo koja prethodna vlada u punom mandatu", kazao je Pavićević.
Povezane vesti
Govoreći o Abazoviću, ocenjuje da je u pitanju odvažan političar, reformator. "Posvećenom borbom protiv kriminala Dritan je direktno krenuo na Mila Đukanovića. Zaslužio je još jedan mandat na čelu crnogorske vlade da dovrši posao borbe protiv mafije i da građanima Crne Gore učini dostižnim veliko načelo vladavine prava i da Crnu Goru dovede u prvu ligu koju čine prosvećene evropske demokratije", naveo je Pavićević.
Što se tiče stava SNP-a o funkcijama u vladi, Pavićević kaže da ta se stranka nije postavljala kao opcija koja druge uslovljava ili slično, te da će tako ostati.
"SNP je posebno zadovoljan što je crnogorska vlada, čiji je SNP bio najjači konstituent, potpisala Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom i rasprostranjeno je mišljenje u Crnoj Gori da toj stranci sledi rast podrške u biračkom telu", rekao je on.
Pavićević ipak ne isključuje ni mogućnost da dogovor "stare" većine ne uspe, te da dođe do vanrednih parlamentarnih izbora. Međutim, najavljuje moguću zanimljivu predizbornu saradnju.
"Osnažena je i saradnja Jokovićevog SNP-a i Dritanove URE i mogući savez ove dve stranke bi na mogućim izborima mogao da se kandiduje kao jedna od najjačih predizbornih koalicija", naveo je on.
Demokrate "kriju karte"
Jedina stranka koja do sada nije otkrila svog kanidata za mandatara, kao ni da li će imati neke predloge za personalna rešenja za funkcije u vladi je Demokratska Crna Gora.
Iz Demokrata su za Euronews Srbija rekli da ne žele da otkrivaju karte. "Tako je to u pregovorima", kazao je generalni sekretar Demokrata Boris Bogdanović.
Skupština Crne Gore
O stavu Demokrata u ovim pregovorima Radosavović kaže da će se "sudariti inat Demokrata i URA pet minuta vlasti".
"Igra se trenutno poker sa foteljama, niko još ne otkriva karte. Moguće je da Abazović bude premijer, ali da izgube sve ostalo. Demokrate će prihvatiti samo da budu na vrhu jer veruju u svoju nepogrešivost i da je došao red na njih, odnosno da je URA prokockala svojih pet minuta", ocenjuje on.
Ono na čemu ta stranka trenutno insistira je smena predsednice Skrupštine Crne Gore Danijele Đurović iz redova SNP-a. Više puta su istakli da će insistirati na smeni rukovodstva u Skupštini, uz objašnjenje da bi se jedino tako resetovali politički odnosi u "staroj" većini. Ipak, iz SNP-a navode da nema racionalnog razloga za njenu smenu.
"Ako ta inicijativa opstane, to će samo značiti da je prevagnula nečija osvetoljubivost ili politička kratkovidost. Dovoljno je evidentirati da bi za smenu Danijele Đurović prvo glasali poslanici Milovog DPS-a pa da Vam bude jasno da njena smena ne treba da se desi", navodi Pavićević.
Međutim, to nije jedina funkcija koju Demokrate smatraju spornom. Još jedan dodatak tom "resetovanju" odnosa je i tužba koju je ta stranka juče podnela na odluku o izboru predsednika Opštine Budva Mila Božovića iz redova DF-a. Navode da po snazi na prethodnim izborima DF-u ta pozicija ne pripada.
"Jednostavno, fotelja predsednika Opštine Budva je u ovom trenutku velika i protivzakonita institucionalna prednost koalicije DF i URA u Budvi, a pojedinci koji su prihvatili da budu sredstvo kojim se realizuju ovakvi zakulisni dilovi će odgovorati za zloupotrebu službenog položaja", kazao je nosilac liste Demokrata u Budvi Dragan Krapović.
Neutralno rešenje
Rešenje ovih duboko suprotstavljenih stavova o novom mandataru moglo bi biti u nekom kandidatu koji je neutralan, što znači ili vanstranačka ličnost ili predstavnik neke manje partije prihvatljive svim političkim strujama u "staroj" većini.
Za sada jedina osoba iz političkih krugova koja se u ovom smislu spominjala u javnosti je lider Demosa Miodrag Lekić, koji bi mogao biti pomiritelj ovih suprotstavljenih pozicija. U pitanju je političar sa bogatim diplomatskim iskustvom, bio je dugogodišnji ambasador SRJ u Italiji, kao i u Mozambiku, Lesotu, Svazilendu, na Malti i u San Marinu.
Obavljao je i funkciju ministra spoljnih poslova od 1990. godine. Na poziv stranaka vratio se 2012. godine iz Rima gde je bio predavač na Fakultetu političkih nauka, a izabran je za poslanika Demokratskog fronta. Upravo je Lekić, kada je vlada Zdravka Krivokapića bila u krizi 2021. godine, bio predlog DF-a za novog premijera.
Sam Lekić nije potvrdio da bi mogao da bude kandidat za mandatara, ali je naveo da je ova faza pregovora odlučujuća, te da postoje dve moguće prepreke za konstituisanje vlasti.
"Da se umesto preuzimanja odgovornosti, na osnovama ispoljene volje građana i saopštenih programa pristupi miniranju konstituisanja regularne vlasti. Recimo, izazovom neodgovorne svesti i težnji da se u nekom nekontrolisanom stanju partijskih kalkulacija, egoizma i kadrovskih halapljivosti traži deo 'svog plena' - kao nešto značajnije od opšteg interesa. Drugo, da se takođe nedoraslo i provincijski potpadne pod operativni uticaj sa neke strane. Ako su takve operacije do sada lako prolazile, ovoga puta neće, bar ne lako", poručio je Lekić u izjavi za RTCG.
Dodao je i da je posljednji čas da se posle "neverovatnih eksperimenata sa dve vlade drznu i urade ono što čini čitav demokratski svet". "Da se konstituišu organi vlasti na osnovu poslednjih izbora i rezultata na njima", rekao je Lekić.
Da će biti teško da partije nađu kompromisno rešenje u ličnostima van politike smatra i Radosavović.
"Problem je ako opet zaigraju na ideju 'vanpartijskih ministara' jer nikoga neće uspeti da nagovore, teško će naći ljude koji žele sesti u te fotelje", navodi on. Ipak, zaključuje da je u interesu svih da se dogovore. "Praviće se važni, ali dogovoriće se verovatno u poslednjem trenutku", navodi on.
Zanimljivo je da dogovor zavisi od 41 poslaničkog glasa, koliko sve ove partije zajedno imaju poslanika u Skupštini Crne Gore, a koliko je potrebno da bi se nova vlada izglasala. Ukoliko samo jedan poslanik bude nezadovoljan sporazumom, dogovor bi vrlo lako mogao da padne u vodu.
Komentari (0)