Igre 
Ekspertska, manjinska, pa treća vlada u dve godine: Abazović se nada da će ostati premijer Crne Gore
Komentari02/09/2022
-19:58
Dok je premijer Crne Gore u tehničkom mandatu Dritan Abazović u Beogradu izgovarao reči da su političari na Balkanu sve probali – zidove, ratove, svađe, optužbe, a jedino što nisu probali je da sarađuju, iz Podgorice je stigla vest da su stranke pobednice na parlamentarnim izborima 30. avgusta 2020. godine dogovorile da naprave novu vladu. Crnoj Gori će to biti treća vlada u jednom izbornom ciklusu.
Stranke koje su odnele, činilo se do tada nemoguću pobedu nad Demokratskom partijom socijalista Mila Đukanovića, 2020. napravile vladu na čijem čelu je bio Zdravko Krivokapić, a sada će pokušati da naprave novi politički dogovor o ministrima.
U pitanju su tri koalicije koje su na izborima odnele tesnu većinu i osvojile 41 poslanički mandat. To su stranke okupljene u Demokratski front, koaliciju Crno na bijelo i Demokrate.
Upravo predstavnici stranaka koje čine ove tri političke koalicije danas u stavili potpis na novi dogovor, koji je za sada vrlo neodređen i širok. Jedino što je konkretno u njemu je da će nova vlada biti sastavljena u narednih 15 dana. To je rok na koji je pozvao predsednik države Milo Đukanović - 19. septembar, a ako do tada ne bude mandatara, biće raspisani prevremeni parlamentarni izbori.
Dogovor od sedam tačaka
Uspeo je danas Demokratski front da ponovo okupi stranke pobednice parlamentarnih izbora, teško posvađane iz više razloga. Nesuglasice su najpre nastale nakon smene Krivokapićeve vlade, jer je zbog dogovora lidera GP URA Dritana Abazovića sa DPS-om o novoj vladi u martu ove godine smenjen i lider Demokrata Aleksa Bečić sa mesta predsednika Skupštine Crne Gore.
Zbog te smene Bečića, Demokrate su odbijale dogovor, optužujući Abazovića da je izdao izbornu volju građana, a zbog dogovora da DPS-om da podrži u Skupštini manjinsku vladu na čijem je čelu bio. Danas, nakon pada i te 43. vlade pod upravom Abazovića, stranke koje su uspele da nakon 30 godina promene vlast u Crnoj Gori sada će pokušati da naprave novi sastav kabineta.
Dogovor koji je usvojen sadrži sedam tačaka, kojim se pokušavaju izbeći greške iz prethodnog perioda.
Povezane vesti
1. Eliminacija svake mogućnosti povratka DPS-a na vlast u bilo kojoj formi i nastavak demontaže bivšeg režima;
2. Vlada i parlamentarna većina kao apsolutni prioritet u fokus svoga rada staviće borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala na svim nivoima;
3. Vlada i skupštinska većina sprovešće izbornu reformu i obaviti sve reforme za vanredne parlamentarne izbore u što kraćem roku;
4. Vlada će intenzivirati ekonomske reforme u cilju unapređenja životnog standarda stanovništva i svoj politički fokus usmeriti dominantno na socioekonomsim temama;
5. Zajednički pristup rešavanju pitanja izbora Sudskog saveta, članova Ustavnog suda i Vrhovnog državnog tužioca i oko ovih pitanja pokrenuti intenzivni dijalog sa parlamentarnom opozicijom u cilju stvaranja što šireg konsenzusa;
6. Vlada ostaje maksimalno posvećena evropskim integracijama, regionalnog saradnji kao i poštovanju svih međunarodnih preuzetih obaveza;
7. Vlada i parlamentarna većina izražavaju spremnost da stave moratorijum na sva identiteska pitanja koja dijele društvo ili oko kojih u ovom trenutku nije moguće postići širi društveni konsenzus zaključno sa parlamentarnim izborima.
Povezane vesti
O personalnim rešenjima narednih dana
Ovaj dogovor je samo pomak ka novoj vladi, dok se odgovori na pitanja personalnih rešenja još ne znaju. Mnogo je pitanja na koja još nema odgovora, kao što je i to da li će ovo biti tehnička vlada čiji je zadatak da organizuje nove izbore ili će ona "odslužiti" do kraja mandata 2024. godine i dalje se ne zna.
Kako za Euronews Srbija napominje novinar iz Podgorice Marko Vešović, ime mandatara se i dalje ne zna, te je ovo samo prvi korak ka novoj vladi.
"U narednih 15 dana imaćemo konkretan odgovor, verujem da ti pregovori mogu da počnu veoma brzo", naveo je on.
Povezane vesti
Dodaje da je jako teško reći ko će biti ministri, navodeći da oni koji su pobedili na izborima logično treba da preuzmu funkcije u pobedničkoj većini.
"Da tri pobedničke liste ne mogu da formiraju novu vladu bilo bi sporno, čuli smo poruke danas koje ukazuju da ovoga puta idemo sa jasnom namerom da se formira većina od političkih grupacija koje su pobedile na izborima 2020. godine", naveo je on.
Prema njegovim očekivanjima, imajući u vidu izjave političara prethodnih dana, stranke pobednice će sada formirati političku vladu, za razliku od Krivokapićeve koja je bila ekspertska, odnosno, ministarstva su vodile vanstranačke ličnosti, dok je jedini političar u njoj bio Dritan Abazović.
O tome da li bi mogao biti premijer i u novoj vladi, Abazović je danas rekao: "Ako bude dogovor nove većine da budem premijer - dobro, ako ne svoju viziju i svoju politiku ću afirmisati sa neke druge pozicije, pa i iz opozicije ako bude trebalo".
Pitanje predsednice Skupštine "kost u grlu"
Trenutno jedino pitanje koje opterećuje dogovor je pitanje predsedice Skupštine Danijele Đurović iz redova SNP-a, na čijem razrešenju sa te funkcije insistiraju Demokrate. Na današnjoj sednici poslanik Demokrata Momo Koprivica ovaj zahtev opravdao je rečima da bi se tako odnosi među partijama pobednicama "resetovali" na one kakvi su bili nakon izborne pobede.
"Nemamo ništa u personalnom smislu protiv koleginice Ðurović, govorimo u principijelnoj ravni - da se resetuju odnosi i stave van snage odluke postignute sa predstavnicima druge parlamentrane većine", kazao je Koprivica. On je rekao i da su Demokrate uvek insistirale na sprovođenju volje 208.000 građana koji su glasali za staru-novu većinu u parlamentu.
Iz GP URA insistiraju da Đurović nastavi da obavlja tu funkciju, navodeći da će napustiti dogovor ako dođe do njene smene. O razrešenju se oglasila i sama Đurović koja je rekla da Skupština treba da nastavi da radi u punom kapacitetu, te da ona neće biti prepreka dogovoru.
Skupštine Crne Gore/skupstina.me
"Smatram vrlo važnim i Skupština treba da nastavi da radi u punom kapacitetu. Svaki dogovor koji bude rezultirao adekvatnim brojem poslanika – parlamentarnom većinom, ja ću svakako ispoštovati“, rekla je Đurović.
Skupština je danas počela zasedanje sa jedinom tačkom dnevnog reda - razrešenje Đurović, ali je određena pauza. Naknadno je saopšteno da Skupština danas neće nastavljati rad.
O ovome se oglasio i poslanički klub DPS-a, koji navodi da najviše predstavničko telo zakonodavne vlasti "ponovo postaje talac zakulisnih i perfidnih radnji partija trojne koalicije koja je nakon 30. avgusta 2020. zaustavila redovno funkcionisanje Crne Gore".
"Kompletna današnja ujdurma, sa ciljem da se očuvaju fotelje, ali i borbe da dođu do njih oni koji još uvek nisu uspeli zasesti, pokazuje do kojih razmera i granica doseže poriv i megalomanska želja za šakom vlasti isfrustriranih večitih gubitnika sa crnogorske političke scene. Građani i poslednje dve godine na najbolji način vide da oni kojima su dali svoje poverenje ne vode računa o državnom interesu već isključivo rade u korist čuvanja privilegija", navode u DPS i ističu da je za dalji put Crne Gore u EU neophodan funkcionalan parlament.
Treći pokušaj za stranke pobednice
Od parlamentarnih izbora 30. avgusta 2020. godine u Crnoj Gori je najpre vladu formirao nosilac liste "Za budućnost Crne Gore" Zdravko Krivokapić. Vanstranačka ličnost, profesor kojeg su stranke Demokratskog fronta stavile za nosioca izborne liste znajući da ima najviše šansi da pobedi Mila Đukanovića. Nakon te izborne pobede formirana je ekspertska vlada koja je od samog početka bila u sukobu sa strankama koje su je izabrale.
Nakon više poziva partija da se u parlamentu proveri podrška 42. vladi, 4. februara 2022. godine glasovima DPS-a, SDP-a, SD-a, ali i koalicije Crno na bijelo, Krivokapićevom kabinetu izglasano je nepoverenje.
Lider GP URA Dritan Abazović nakon dva meseca pregovora sastavio je manjinsku vladu koja je u skupštini zavisila od glasova DPS-a. Imajući u svojim ministarskim redovima partije manjina, Socijalističku narodnu partiju, ali i Raška Konjevića i Ranka Krivokapića iz Socijaldemokratske partije, uspela je vlada Abazovića da zapleni nelegalne cigarete iz luke Bar i stvori političku klimu u kojoj je pokrenuta borba protiv korupcije i mafije. Od svih hapšenja najzvučnije je ime bivše predsednice Vrhovnog suda Vesne Medenice, koja je optužena za zloupotrebu službenog položaja. Takođe, sa mesta glavnog specijalnog tužioca razrešen je i penzionisan Milivoje Katnić koji je tu funkciju obavljao od 2015. godine, a to razrešenje je bio jedinstven zahtev parlamentarne većine Demokratskog fronta, Demorkata i GP URA.
Međutim, Abazovićeva vlada je potpisala i Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom, što je, ispostaviće se, bio okidač da DPS otkaže podršku vladi. Bio je to razlog da ta stranka zatraži izglasavanje nepoverenja vladi, a pridružile su joj se Demokrate iz drugog razloga - optužujući Abazovića da je izdao izbornu volju kada je sklopio politički dogovor sa DPS-om. Kako je danas rekao lider Demokrata Aleksa Bečić, do današnjeg sporazuma ne bi došlo da nije smenjena 43. vlada pod upravom Abazovića.
Sada su, kako su to naveli iz Demokrata, odnosi "resetovani" i stranke polaze od iste tačke kao da su izbori održani juče. Proglasio je Krivokapić u izbornom štabu tog 30. avgusta 2020. pobedu rečima: režim je pao. Sada je novi pokušaj da stranke koje su odnele pobedu preuzmu političke funkcije i odgovornost. U kakvom sastavu, sa kim na mestu premijera, kao i sa kakvim ministarskim rešenjima, ostaje da se vidi u narednim danima.
Komentari (0)