Igre 
Šta nakon pada Abazovićeve vlade: Isključivi tonovi, (ne)moguća računica i ključno pitanje - nova većina ili izbori
Komentari20/08/2022
-09:40
Skupština Crne Gore izglasala je nepoverenje 43. vladi Crne Gore čiji premijer je bio Dritan Abazović. Uz 50 glasova "za" nepoverenje vladi, koje su podržale i Demokrate Alekse Bečića, i jednim "protiv" vlada je doživela sudbinu prethodnog kabineta koji je vodio Zdravko Krivokapić.
Za smenu Abazovićeve vlade glasali su poslanici Demokratske partije socijalista (DPS), Demokrata, Socijaldemokratske partije (SDP), Socijaldemokrata (SD), Liberalne partije (LP), Bošnjačke stranke (BS), Demokratske unije Albanaca, Prave i Ujedinjene Crne Gore. Zanimljivo je da su ministre u Vladi imali SDP i BS, tako da su te stranke glasala za smenu svoje vlade. U sali nisu bili poslanici Demokratskog fronta, baš kao i pri padu Krivokapićeve vlade.
Nakon čak 12 sati rasprave i pauze od četiri sata doneta je odluka o sudbini vlade u Podgorici. Iako je formalni razlog za pokretanje inicijative bio potpisivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, to pitanje se najmanje spominjalo u raspravi.
Naime, raspravu su obeležile teške optužbe, najpre sada odlazećeg premijera Abazovića da su poslanik DPS Predrag Bošković i lider SDP Raško Konjević destabilizatori Crne Gore, kao i da su preko privatne firme Bemaks umešani u šverc cigareta preko Luke Bar. Zbog toga se oglasilo Specijalno državno tužilaštvo koje je najavilo da će razmotriti optužbe u istrazi i saslušati Abazovića zbog njegovih tvrdnji.
Upravo ove tvrdnje Abazovića o navodnoj umešanosti funkcionera u kriminalne radnje dodatno su podstakle poslanike Demokratskog fronta da ponovo predlože rekonstrukciju vlade, tako što bi došlo do "resetovanja" stare parlamentarne većine formirane nakon parlamentarnih izbora 30. avgusta 2020. Posle više ponuda da se odredi pauza na kojoj bi bio održan sastanak šefova poslaničkih grupa DF-a, Demokrata, SNP-a i koalicije Crno na bijelo, to je i učinjeno. Međutim, dogovor nije urodio plodom.
Demokrate odbile predlog o rekonstrukciji
Nakon višesatnog sastanka tokom skupštnske pauze koja je trajala gotovo četiri sata načinjen je dogovor kojem su prisustvovali poslanici DF-a, ali ne i Demokrata.
Na zahtev stranke Alekse Bečića da Abazović ponudi formalni, napismeni dogovor s potpisom 32 poslanika o tome kako bi trebalo da izgleda rekonstruisana vlada, Abazović je izašao sa predlogom koji je dostavio svim strankama, osim onima koje su tražile smenu vlade.
Povezane vesti
U pitanju je dokument na koji su potpise stavili poslanici GP URA, odnosno koalicije Crno na bijelo i SNP-a. Dokument sadrži šest tačaka koje su trebalo da budu okosnica rekonstruisane vlade. Prva tačka ističe da će vlada i parlamentarna većina dodatno osnažiti borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala na svim nivoima.
EPA/BORIS PEJOVIC
Nadalje, nova, rekonstruisana vlada obavezala bi se da će izvesti izbornu reformu i učiniti sve pripreme za vanredne parlamentarne , kao i da će intenzivirati ekonomske reforme u cilju unapređenja životnog standarda stanovništva. Jedna od tačaka ponuđenog dogovora bio je i zajednički pristup rešavanju pitanja izbora Sudskog savjeta, članova Ustavnog suda i Vrhovnog državnog tužioca, kao i obavezivanje vlade da će biti maksimalno posvećena očuvanju spoljnopolitičkog kursa, evropskim integracijama, regionalnoj saradnji kao i potpunoj usklađenosti spoljne politike sa spoljnom politikom Evropske unije.
"Vlada i parlamentarna većina izražavaju spremnost da stave moratorijum na sva identitetska pitanja koje dele društvo ili oko kojih u ovom trenutku nije moguće postići širi društveni konsenzus, zaključno sa parlamentarnim izborima", stajalo je kao poslednja tačka u predloženom dokumentu.
Takođe, ponuđeno je da se dogovor uz manjine o zastupljenosti partija u vladi načini uz poštovanje iskazane volje na prethodnim parlamentarnim izborima, a razgovori bi počeli odmah nakon sednice Skupštine.
Međutim, Demokrate su ovakav predlog odbile uz ocenu da je u pitanju "neozbiljan politički pamflet". "Ovo je magla Inicijativa, klasičan bleferski potez, neozbiljan politički pamflet kojim ostaju pri ranijim stavovima da nema bilo kakvog dogovora prije nego što Vlada dobije podršku u Parlamentu", istakao je predsednik Kluba poslanika Demokrate - Demos "Mir je naša nacija".
Takođe, kako je naveo, nema ni ostavke premijera, jer je, kako je ocenio, jedna funkcija očito važnija od Crne Gore i njene izborne volje.
"Ostajemo pri našim stavovima da u prevarantske modele SNP i URA, sa DPS nećemo ulaziti", poručio je Bogdanović.
Povezane vesti
Demokrate su se, nakon pada vlade koji su podržali, oglasile i saopštenjem u kome su naveli da "pregovori o formiranju nove vlade na osnovu izborne volje građana od 30. avgusta 2020. godine mogu početi već sutra"
Demokrate su saopštile da kompletan sastav Predsedništva te stranke jednoglasno i snažno podržava odluku njihovog kluba poslanika da glasa za nepoverenje Vladi, prenosi portal RTCG.
"Predsedništvo Demokrata ostavilo je mogućnost predsedniku Vlade da do trenutka glasanja dostavi usaglašenu pisanu strukturu Vlade sa potpisima 32 poslanika ili podnese ostavku", navedeno je u saopštenju.
Demokrate ocenjuju da se, pošto to nije učinjeno, akt Kluba poslanika smatra jedinim mogućim da zaustavi dalji sunovrat države sa Vladom DPS-a nastalom, kako navode, izdajom izborne volje građana Crne Gore.
Takođe se ponavlja da Demokrate neće ulaziti u "DPS-URA-SNP kombinatorike".
URA odbija većinu koja bi bila formirana pre izbora
URA Dritana Abazovića, pa i sam "srušeni premijer", međutim, odbijaju učešće u vladi ukoliko ona bude formirana pre izbora. Tako je barem, u svom prvom obraćanju, rekao sam Abazović čestitajući pritom, kako je rekao, "novu koaliciju Alekse Bečića i Mila Ðukanovića".
"Mislim da su mnoge stvari jasnije, čestitam novu koaliciju Alekse Bečića i Mila Ðukanovića, nadam se da će brzo dogovoriti novu Vladu, izjavio je Abazović u prvoj izjavi nakon što je u parlamentu izglasano nepoverenje njegovoj Vladi.
Dodao je da URA neće učestvovati u Vladi ako se ona formira pre izbora.
Tanjug AP/Risto Božović
"To je stav i SNP-a kako sam shvatio. Dosta smo sedeli za stolom, napravili smo dve Vlade, logično je da neko drugi preuzme inicijativu. Neka Bečić, Ðukanović i Šehović naprave novu većinu", rekao je Abazović.
Izvršni direktor Građanskog pokreta URA Zoran Mikić izjavio je da je sve sto se desilo sinoć u Skupštini Crne Gore, gde je Vladi Dritana Abazovića izglasano nepoverenje, direktno plod dogovora predsednika DPS-a Mila Ðukanovića i predsednika Demokrata Alekse Bečića.
Prema rečima Mikića, šta će se dalje događati zavisi od većine koju su sinoć u parlamentu "formirale Demokrate i DPS".
Šta dalje - nova parlamentarna većina ili izbori?
Prema Ustavu Crne Gore vlada ostaje u mandatu dok se ne izglasa nova. Vlada kojoj je prestao mandat ne može raspustiti Skupštinu, a to znači da je odluka o parlamentarnim izborima u rukama predsednika Crne Gore Mila Đukanovića. Njega u ovoj situaciji najpre formalno mora da obavesti premijer da je izgubio poverenje u skupštini.
Kao i kada je u februaru pala vlada Zdravka Krivokapića, otvara se pitanje da li je pravno moguće da se formira nova vlada ili su izbori nezibežni. Abazović je tada uspeo da sastavi novi kabinet sa prekomponovanom većinom, a kako je danas?
U raspravi su se čuli poprilično isključivi stavovi o saradnji stranaka. Uprkos tome što su u toku rasprave odbili predlog Abazovića, Demokrate su kasno noćas saopštile da su sada spremne za vraćanje stare većine.
Abazović je nakon izglasavanja nepoverenja jasno kazao da URA neće učestvovati u Vladi ako se ona formira pre izbora.
Ukoliko ne dođe do ovog "resetovanja odnosa", skoro je nemoguće prema postojećoj raspodeli mandata da dođe do formiranja nove parlamentarne većine.
Bez Demokrata, a sada i DPS-a, Abazović više nema dovoljno potencijalnih saradnika u Skupštini, jer uz 4 mandata koalicije Crno na bijelo i 27 Demokratskog fronta koji je prihvatio predloženi dokument o rekonstrukciji, nema dovoljno glasova za novu većinu.
Kako stvari stoje, ni DPS uz svoje političke saradnike SDP, SD, pa čak i uz manjine, nema 41 glas za novu većinu. Ako ne prihvati ponudu DF-a i Demokrata o prekomponovanju, Abazović će ostati još neko vreme u tehničkom mandatu, iako takva kvalifikacija formalno ne postoji u Ustavu Crne Gore.
Zanimljivo je i da Ustav Crne Gore nema definisan rok u kojem bi morala nova većina da se napravi, jer je jedina odredba koja postoji o tome vezana za konstituisanje skupštine. Naime, prema članu 103. Ustava, predsednik Crne Gore predlaže mandatara u roku od 30 dana od dana konstituisanja Skupštine. Međutim, ova skupština je konstituisana već nakon izbora 2020. godine. Tako da je rok za predlog Demokrata neizvestan.
Ako ne dođe do dogovora ostaje pitanje kada će biti održani izbori, da li će to biti zajedno sa izborima u Podgorici i još nekoliko lokalnih samouprava 23. oktobra, ako se stranke ne dogovore, odluka će biti u rukama Mila Đukanovića u čijoj nadležnosti je raspisivanje izbora. On će morati da raspusti Skupštinu, a prvog narednog dana po raspuštanju da raspiše izbore.
Komentari (0)