Igre 
Pregovori o crnogorskoj vladi u ćorsokaku: Još bez dogovora a rok za predlog mandatara ističe, šta dalje?
Komentari16/09/2022
-20:43
Kako stvari stoje, i poslednji pokušaj partija koje su pobedile na parlamentarnim izborima 30. avgusta 2020. godine u Crnoj Gori je završio u ćorsokaku. Iako su predstavnici tri koalicije "Za budućnost Crne Gore", "Mir je naša nacija" i "Crno na bijelo" postigli dogovor da novi mandatar bude lider Demosa Miodrag Lekić, nesuglasice su nastale zbog podele ministarstava.
Rok za mandatara 44. vlade je 19. septembar, a ako se niko ne javi sa 41 potpisom poslanika koji bi bili garancija za sastavljanje kabineta, na potezu će biti predsednik Crne Gore Milo Đukanović.
Po dogovoru, sastali su se danas u Belom salonu Skupštine Crne Gore predstavnici Demokratskog fronta, Demokrata, Ujedinjene Crne Gore, Prave Crne Gore i potencijalni mandatar lider Demosa Miodrag Lekić.
Ovoga puta izostali su predstavnici koalicije "Crno na bijelo", baš kako je sinoć najavio lider GP URA Dritan Abazović. Oni su odustali od daljih razgovora i svojim potencijalnim političkim partnerima su uputili dopis: "Čekamo zajedničku ponudu Demokrata i DF-a".
Pošto nije imalo o čemu da se pregovara bez GP URA, sastanak je ovog puta završen vrlo brzo, a lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić rekao je novinarima da je DF spreman na maksimalna popuštanja kako bi bila formirana 44. vlada. "Mi smo tražili u razgovorima da dobijemo mnogo manje od onoga što su demokratski principi, ali i iskazali spremnost na maksimalna odstupanja", kazao je Mandić.
Oglasio se i sam mogući mandatar Lekić, koji je kazao da je DPS Mila Đukanovića dobio vetar u leđa nakon što pregovori ne daju rezultate.
Poslanik Demokrata Dragan Krapović pozvao je kolege iz GP URA da se vrate na pregovore i da ne opstruiraju dogovor. "Ne vidimo koji je to vrhovni autoritet u Crnoj Gori kojem bismo upućivali ponude, a oni odbijali ili ne... Ne želim danas da iznosim teže ocene, ali ovo što rade kolege nije primereno...", kazao je, između ostalog, Krapović.
Povezane vesti
Predsednik Socijalističke narodne partije (SNP) i potpredsednik Vlade u tehničkom mandatu, Vladimir Joković saopštio je da njegova partija traži samo ona mesta koja Demokratski front (DF) i Demokrate zauzimaju i pozvao da se nastavi sa pregovorima.
Uzalud su poslanici koalicija "Za budućnost Crne Gore" i "Mir je naša nacija" pozivali kolege iz "Crno na bijelo" za pregovarački sto, a kako su i sami rekli, nisu ih našli ni u stranačkim prostorijama u Skupštini.
Za to vreme, premijer u tehničkom mandatu i lider GP URA Dritan Abazović otputovao je u Sjedinjene Američke Države u višednevnu posetu. "Očekujem da obavim razgovore sa našim partnerima i to će značajno determinisati neke buduće političke procese ovde. Naglasak je na borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala… Očekujem puno od ovog puta. Ali mislim da ćemo i u Njujorku imati i druge značajne susrete vezane za procese u našoj državi”, istakao je on.
Nisu hteli da odu na konsultacije kod Đukanovića
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović nastavio je danas konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih partija o mandataru za sastav nove vlade. Juče su na te konsultacije odbili da dođu predstavnici DF-a i Demokrata. Takođe, danas na razgovor nisu otišli ni čelnici URE ni Socijalističke narodne partije.
Odazvali su se predstavnici Socijaldemokratske partije, Socijaldemokrata i Bošnjačke stranke, kao i njegove, Demokratske partije socijalista.
Đukanoviću neće ostati mnogo opcija ako ime mandatara za sastav nove vlade ne bude poznat do 19. septembra, kada je krajnji rok da 41 poslanik predloži novog nosioca izvršne vlasti.
Optimalno rešenje je da predsednik predloži skraćenje mandata Skupštine. U tom slučaju, Đukanović bi taj predlog poslao skupštini, a poslanici bi morali da ga izglasaju.
Povezane vesti
Međutim, neizvesno je da li bi takva inicijativa imala 41 glas, jer za nju bi osim partija opozicije morao da glasa neko od Demokrata i DF-a. Nakon usvajanja i raspuštanja parlamenta, bili bi raspisani vanredni parlamentarni izbori.
Za tu opciju založile su se i Demokratska partija socijalista (DPS), Socijaldemokratska partija (SDP) i Sociajldemokrate (SD) koje su se, nakon održanih konsultacija sa predsjednikom države, izjasnile da su vanredni parlamentarni izbor izlaz iz trenutne političke krize.
Šta dalje?
Problem je što Ustav nije predvideo situaciju u kojoj se izvršna vlast nalazi. Dužnost predsednika države je da nakon 30 dana od izbora imenuje mandatara, ali šta ako mandatara nema?
Povezane vesti
Ne postoji regulisano rešenje ove situacije, a stručnjaci koje je portal Pobjeda kontaktirao uputili su na članove 84 i 92 Ustava koji propisuju mogućnosti koje stoje pred Đukanovićem. Prema članu 84 Skupština može skratiti mandat na predlog predsednika Crne Gore, Vlade ili najmanje 25 poslanika.
Sa druge strane, član 92 Ustava definiše da se Skupština raspušta, ako osoba kojoj je Đukanović dao mandat ne sastavi kabinet u roku od 90 dana.
Dakle, Đukanović bi ovu situaciju mogao da reši ili tako što bi poslao inicijativu za smenu skupštine pred poslanike ili tako što bi fiktivno nekome dao mandat, a kako on ne bi sastavio vladu u roku od 90 dana, po sili zakona bili bi raspisani vanredni izbori. Međutim, kako nema jasno regulisanih koraka, ostaje da se vidi za šta će se tačno Đukanović odlučiti, a to će biti jasno u ponedeljak, 19. septembra.
Osim ovoga, crnogorski sistem opterećen je i problemom blokiranog Ustavnog suda koji nema kvorum za odlučivanje. Do sredine septembra funkcionisao je krnjem sastavu, ali kako je jedan sudija penzionisan, Ustavni sud izgubio je mogućnost odlučivanja jer je u njegovom sastavu ostalo troje sudija, a za donošenje odluka potrebna je većina od četiri glasa.
Ovaj problem utiče na regularnost izbornog procesa. Pa tako pravni stručnjaci upozoravaju da izbori, ukoliko se održe bez funkcionalnog Ustavnog suda, neće biti regularni. Ukoliko dođe do neregularnosti na izborima, građani neće imati kome da se žale.
Ustavni odbor ove sedmice ponovo je započeo proceduru saslušavanja kandidata za sudije Ustavnog suda. Podsetimo, GP URA i SNP u prethodnoj proceduri nisu podržali nijednog od 18 kandidata, čime je blokiran izbor. Zbog toga se neki kandidati treći put saslušavaju pred skupštinskim odborom.
Tehnički, vremena još ima za izbor makar jednog od četiri sudija Ustavnog suda, uz dvotrećinsku podršku poslanika i ukoliko partije ne budu minirale ovaj proces.
Komentari (0)