Sajber napadi na Balkanu: Bukte sumnje i optužbe da je krivac Rusija, u istragu uključene zemlje NATO i FBI

Sajber napadi na države na Balkanu u poslednjih mesec dana izazivaju velike polemike. Najgore je, verovatno, prošla Crna Gora, jer se serveri vlade te zemlje i dalje nisu oporavili od napada koji je izvršen pre više od 20 dana. Takođe, pre nekoliko dana je zvanična veb stranica parlamenta Bosne i Hercegovine bila na meti napada. Dok se definitivni krivci ne utvrde, teško je utvrditi ko stoji iza svega, ali crnogorski zvaničnici prstom upiru u Rusiju, dok sa Zapada upozoravaju da bi Rusija mogla sajber napadima da se umeša u izborni proces u BiH. Stručnjaci napominju da iako Rusija ima kapacitete za ovakve napade, potrebni su dokazi, a počinioci se teško otkrivaju.

Mada je 2. septembra premijer Crne Gore Dritan Abazović u javnost izašao sa saopštenjem u kome se kaže da nema zvanične potvrde, ali da još nije moguće ni demantovati da iza hakerskih napada stoji Moskva, nešto ranije su Ministarstvo odbrane i Agencija za nacionalnu bezbednost te zemlje na odgovornost pozvali upravo Rusiju.

Koordinisani napad koji je počeo 20. avgusta, onesposobio je vladine platforme za onlajn informacije i ugrozio ključnu infrastrukturu, uključujući bankarstvo, vodosnabdevanje i mreže električne energije. 

"Već 20 dana suočavamo se sa ozbiljnim izazovima povezanim sa ovim sajber napadom. Čitav državni sistem, odnosno sistm državne administracije, kao i sistem usluga koje koriste građani, funkcionišu veoma ograničeno", rekao je za AP crnogorski ministar odbrane Raško Konjević. On je dodao i da eksperti iz nekoliko zemalja pokušavaju da povrate važne informacije iz sistema vladine IT infrastrukture, kao i da pokušavaju da pronađu dokaze o tome ko bi mogao biti iza napada.

Unsplash

Najverovatnije, tvrde crnogorske bezbednosne službe, za napad je odgovorna ruskojezična grupa sajber kriminalaca pod nazivom "Kubanski rensomver", za koji se smatra da obično rade bez mešanja Kremlja, sve dok ne napadaju ruske državne servere i infrastrukturu njihovih zemalja saveznica. "Kubanski rensomver", dodaje se, razvio je i posebnu vrstu virusa za napad, pod nazivom "Zirodejt".

Inače, u rasvetljavanju slučaja su se crnogorskoj vladi pridružili eksperti za ovu oblast iz nekih NATO saveznica, kao i američki FBI.

U međuvremenu, pažnju privlači i slučaj iz Bosne i Hercegovine, a 9. septembra je zvanična internet stranica parlamenta pretrpela probleme u radu. U pitanju je bio "Denial of Service" napad, odnosno nije bilo moguće pristupiti stranici, knakojoj se pojavljivalo obaveštenje kao da je u pitanju neka greška.

Sa Zapada već neko vreme stižu obaveštenja o tome kako bi Rusija mogla da se, sajber napadima, umeša u izborni proces u Bosni i Hercegovini. Tako je još polovinom maja zamenik generalnog sekretara NATO, Mirča Đoana, rekao da bi "u narednom periodu Gruzija i BiH mogle postati mete ruskih napada, a naročito sajber napada". 

Povodom hakerskog napada na sajt parlamenta BiH, oglasio se i Johan Satler, šef Delegacije EU u BiH, koji je imao sličnu poruku koju je imao i Đoana pre nekoliko meseci.

"Uveravam vas da ćemo tokom ovih izbora najverovatnije videti pokušaje u tvoj sferi. Ruski fokus na BiH neće prestati nakon izbora. U zemljama regiona su zabeleženi veliki sajber napadi i zato moramo biti oprezni, a ponajviše moramo biti spremni", rekao je Satler za BIRN BiH.

Ambasada Rusije u Sarajevu odgovorila je na ove izjave, saopštivši na Fejsbuku da je u pitanju "još jedna porcija dezinformacija". Oni su naveli da "ne sumnjaju u to, da Centar za komunikacije NATO, Ambasada SAD ili Delegacija EU u Sarajevu imaju stručnjaka koji će izvršiti napad na BiH, i označiti kao da napad dolazi iz Rusije".

"Što se tiče sajber napada, sada svaki pametni učenik može izvršiti kompjuterski napad, pažljivo ga prikrivajući", saopštili su iz ruske ambasade.

Tehnički, pravni i politčki nivo

Za otkrivanje onih koji stoje iza sajber napada, potrebno je obratiti pažnju na više nivoa, pa stoga nije uvek sve tako jednostavno, ističe za Euronews Srbija IT stručnjak Vladimir Radunović.

"Jedan od nivoa je tehnički - poreklo napada može da se sakrije i skrene, već su tu i razni drugi detalji o samom kodu virusa, odnosno tehnikama koje se koriste i alatima. Zemlje Balkana, međutim, nemaju dovoljno razvijene resurse da to istraže. Drugi nivo možemo nazvati pravnim aspektom - da li bi dokazi koji se pruže bili validni na sudu. Treći nivo je taj politički - da li postoji neki politički kontekst", kaže Radunović.

Pixabay

On podseća da je nedavno Albanija imala sličnu situaciju, kada je u pomoć pozvala Majkrosoft i veliku tehnološku firmu Mandijant, na osnovu čijih izveštaja je utvrđeno da je za sajber napade na vladine servere odgovoran Iran, a da je razlog kamp mudžahedinske grupe blizu Drača.

"Verovatno je takvo nešto slučaj i sa Rusijom, ali jednostavno nije dovoljno samo reći da su oni krivi. Nije nemoguće, ali se vrlo često to ne radi dovoljno transparentno da bi eksperti i javnost mogli reći da to ima smisla", dodaje.

Radunović naglašava da Rusija "svakako ima kapaciteta da izvede ovajav sajber napad".

"U smislu interesovanja takođe bi mogli, jer pretpostavljam da im je moguća destabilizacija tih NATO zemalja koje su još krhke. Sa druge strane, Albanija, BiH i Crna Gora sada imaju pomoć NATO i velika suma novca je ušla u te strukture za istraživanja", smatra on.

Sagovornik Euronews Srbija naglašava i da bi "političko pokazivanje prstom" moglo biti mač sa dve oštrice, jer bi neko mogao da kaže i da je u interesu SAD da se Albanija okrene protiv Irana, ali da je u tom slučaju zaista bilo izveštaja koji su dovoljno uverljivi na osnovu kojih se može reći da je Teheran kriv za sajber napade.

"U mnogim drugim slučajevima, međutim, ili ti izveštaji ne postoje, ili nisu javni, i jako je teško reći da li tu ima manipulacije ili ne, mada bismo mogli. Sa jedne strane postoje norme na nivou UN koje se krše u sluačju napada, a sa druge strane mora da bude dovoljno dokaza i da postoji komunikacija između dve strane, što u ovim slučajevima ne postoji, ni kod Irana ni kod Rusije", dodao je.

Sajber kriminal širom regiona

Pored napada na BiH i Crnu Goru, sajber kriminalci imali su za metu gotovo sve zemlje na Balkanu u poslednjih mesec dana. 

Tako je u Severnoj Makedoniji krajem avgusta na Fejsbuku kružila lažna nagradna igra u kojoj se tvrdilo da poznati lanac elektronske robe poklanja vaučere, a zabeležena je i jedna onlajn krađa muškarca kome je sa računa skinuto oko 2.000 evra kada jetražio humanitarnu pomoć za obnovu kuće.

U Mađaraskoj su hakeri iskoristili policiju za prevaru - napravili su lažnu mejl adresu za koju su tvrdili da pripada snagama reda i zakona te zemlje, a u mejlovima koje bi slali metama nalazio se fajl sa malverom.

Sajber napadi nisu zaobišli ni Srbiju - otprilike u isto vreme kada u Mađarskoj, i u Srbiji su se proširili pokušaji "pecanja" nevinih meta putem mejla, samo što su u ovom slučaju hakeri imitirali adresu Pošte Srbije. Ova institucija je brzo izdala saopštenje da nikada ne kontaktira klijente na takav način, i da bi morali da se paze prevara.

U svakom slučaju, otkrivanje počinilaca sajber zločina u ovom regionu ide teško jer i dalje ne postoje dovoljno veliki resursi kako bi se to učinilo, rekao je Radunović, dodajući da se to mahom čini preko privatnih firmi poput Mandijanta, koje imaju i neophodne servere, i resurse, i informacije da bi istražile sajber napade.