Igre 
Abazović ekskluzivno za Euronews Srbija uoči posete Beogradu: Rešavamo gorka pitanja, za tango je potrebno dvoje
Komentari24/06/2022
-22:02
Predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović dao je ekskluzivan intervju za Euronews Srbija uoči posete Beogradu koja je planirana za sledeću nedelju. Poručio je da dolazi sa najboljim namerama i porukama, i da želi da odnosi Srbije i Crne Gore budu podignuti na viši nivo. Ističe i da će pokušati da se nađu rešenja zanekoliko pitanja koja su ostala gorka iz prethodnog perioda. Kada je reč o Temeljnom ugovoru sa SPC, naveo je da misli da će to pitanje brzo biti stavljeno "ad akta". Premijer Crne Gore ističe i da je optimističan prema Inicijativi Otvoreni Balkan i da ne vidi da je to u koliziji sa EU.
Na mestu predsednika Vlade Crne Gore ste nešto manje od dva meseca, i to u vremenima koja su prilično teška i kompleksna. Šta se u Crnoj Gori promenilo od trenutka kada ste vi došli na mesto predsednika Vlade?
- Dovodite me u nezgodnu situaciju da ja treba da hvalim sopstvenu vladu ili samog sebe, to je možda i malo ružno, ali pokušaću par činjenica da iznesem. Mislim da se za 50 dana uradilo nešto što bi realno trebalo da se uradi za godinu. A za 100 dana očekujem da se uradi nešto što je trebalo za deset godina. O čemu govorim? Prvo, profunkcionisale su sve institucije sistema. Mislim na državni parlament i na vladu, to je prva stvar. Suočili smo se sa krizom, doneli smo mnoge odluke koje se tiču krize i stvaranja koliko-toliko povoljnih uslova života građana Crne Gore. Pokrenuli smo veliku diplomatsku aktivnost. Na 100 dana vlade će biti spisak ljudi sa kojima smo se sreli, bilo na nivou premijera ili ministara. Mislim da će to da bude više nego za četvorogodišnji mandat ne prethodne vlade, nego one pre. Pokrenuli smo sistem koji se tiče investicija. Već su neke stvari postale vidljive, imamo dogovorene nove hotele na primorju. Očekujem da prvi put oživimo brodogradilište. U Crnu Goru dolazi jedan od najvećih montažnih dokova od 193 metra. Na putu smo da rešimo i stvari koje se tiču evropske agende, državnog parlamenta. Ovo govorim za sto dana, još malo nam treba. Plus neke stvari poput Temeljnog ugovora, koje već dugo vremena opterećuju društvo.
Šta je vaš prioritet broj jedan do kraja mandata?
- Moj prioritet broj jedan je onaj koji sam proklamovao davno, to je deblokada evropskog puta. Za to su nam potrebne tri važne odluke. Upitno je da li ćemo do njih doći, ali ja sam zaista optimista. I verujem da svi građani Crne Gore i politički establišment takođe razumeju potrebu da se do toga dođe. A inače, cela Vlada ima samo dva glavna pravca delovanja. Jedan je vezan za vladavinu prava, a drugi za ekonomiju. Mislim da se u oba pravca radi mnogo. Nisam pomenuo hapšenje dugogodišnje predsednice Vrhovnog suda Crne Gore i dugogodišnjeg predsednika Privrednog suda Crne Gore. To su slučajevi koji su se desili u prethodnih 50 dana i mislim da su za vladavinu prava u kontekstu Crne Gore istorijski.
Ovo je druga vlada od izbora 2020. godine. Vrlo je dinamična politička situacija u poslednje dve godine.
- Crna Gora se menja na bolje. Imali smo situaciju da nismo 30 godina mogli da dođemo do proste smene vlasti što je slika primitivnog razumevanja politike. Sada smo dali ubrzanje, dinamiku i stvaramo društvo onakvo kakvo treba da bude. Ne mislim da te promene treba da budu svaki čas i svaki mesec, ali u Crnoj Gori više nema nedodirljivih. I svako je zamenjiv, bilo da je ministar, premijer ili sudija. To je po meni vrlo veliki demokratski napredak koji Crna Gora iskazuje.
Povezane vesti
Predvodite manjinsku vladu koju podržavaju oni koji teško da su u prošlosti mogli da se slože oko bilo čega, recimo SNP i DPS. Da li se Crna Gora u ovom trenutku više bavi političkim životom - odnosom stranaka i političara, nego suštinskim reformama, s obzirom na to da je za sprovođenje tih reformi politička stabilnost važan deo?
- Nema reformi bez političke stabilnosti. Stvar na koju sam najviše ponosan vezano za vladu jeste ta inkluzivnost. Nikad niste imali vladu Crne Gore koja je ovoliko inkluzivna i koja podrazumeva podršku - da li oni participiraju ili ne - od toliko političkih subjekata. To je i put u kome mi predstavljamo ovo što ste rekli, da mirimo ono što je do sad delovalo nepomirljivo. I to je put kako se zemlja menja. Da li će to neko na ovaj ili onaj način tretirati, za premijera Crne Gore manje je važno.
Euronews Srbija
Imate li političku stabilnost? Kakav je vaš utisak?
- MIslim da nikad nismo imali veću političku stabilnost. Ako vi mene pitate u smislu da li bi moglo da dođe do nekih poremećaja u narednom periodu – da. Ali da li Crna Gora može više da se vrati na staro – ne. I to je vizija jedne druge države u kojoj je svako važan, bez obzira na broj poslanika i poziciju koju trenutno ima. I to je motivacija koja će morati da se podigne na najveći mogući nivo, da postanemo zemlja dogovora. Da smo spremni da se dogovaramo. Ova vlada je već efektirala time. Kakvi će biti budući politički odnosi, to zavisi od mnogo faktora, ali definitvno Crna Gora reflektuje moć dogovaranja i stvaranja mostova koji su prilično bili porušeni u prethodnom periodu.
"Dolazimo s najboljim namerama i porukama u Srbiju"
Dolazite u zvaničnu posetu Srbiji 29. juna. Sa kakvim porukama dolazite?
- I to je novitet u odnosu na prethodni period, i u odnosu prethodnih možda deset godina. Jedna jako brza poseta, prva regionalna poseta koja se dešava u Beogradu, što je po meni normalno, ne želeći na ovaj način da umanjim značaj drugih adresa koje su za Crnu Goru podjednako važne. Ali, mi dolazimo sa najboljim namerama i sa najboljim porukama. Mi želimo da regionalnu saradnju, a posebno saradnju između Crne Gore i Srbije, dovedemo na jedan viši nivo nego što je to bilo u prethodnom periodu. Naravno, za tango je potrebno dvoje, i uzalud će biti naša dobra volja, ako je ne nađemo s druge strane. Ono što su moja uverenja i što su moji sastanci sa predsednikom Aleksandrom Vučićem koji su se već desili u Davosu i u Ohridu pokazali, to je da će i ta druga strana apsolutno imati podjednako dobru volju kao što ima crnogorska. U Beograd idemo sa jednom željom da rifrešujemo naše odnose. Da oko par pitanja koja su ostala gorka iz prethodnog perioda pokušamo da nađemo rešenja. Neka pitanja treba tek da aktuelizujemo koja su pozitivna, u smislu snažnije ekonomske saradnje, pa i u kontekstu krize i pokazivanja veće solidarnosti između dve države. Ako me pitate o pitanjima koja su ostala otvorena, mi imamo neka pitanja koja bi trebalo da rešimo. Mi ćemo sa dobrim vestima poći u vezi razmene ambasadora Crne Gore i Srbije. Mislim da ćemo vrlo brzo izaći sa novim kandidatom za ambasadora Crne Gore u Beogradu. Verujem i da će druga strana iskazati isto načelo. Sa druge strane, imamo situaciju da je Svetozar Marović i dalje u Srbiji. I to je pitanje koje moramo da otvorimo.
Nije vam Svetozar Marović smetao kada je davao intervju protiv Mila Đukanovića u predvečerje parlamentarnih izbora i na taj način vam omogućio pobedu?
Povezane vesti
- Vi mislite da nam je omogućio pobedu, ja mislim da bi ta pobeda došla i bez njega. Dakle, nije mi smetao kada je davao izjave, ali mi je smetao kada je oštetio budžet opštine Budva i budžet građana Crne Gore za više stotina miliona. To mi je smetalo i verujte, da ste vi građanka Crne Gore i vama bi smetalo. Isto tako je smetnja da on bez ikakvih posledica šeta slobodno i da ne odrađuje svoju kaznu,a sam je potpisao da je bio na čelu organizovane kriminalne grupe. Niti ga je u tome pritiskao premijer Crne Gore sadašnji, niti neko drugi.
Ja sam samo govorio o nekim temama koje mogu da budu aktuelizovene, ali idemo u jednom dobrom duhu. Posetićemo Privrednu komoru Srbije. Mislim da imamo mnoge zajedničke ideje koje treba da realizujemo. Tiču se infrastrukture. generalno, pokušaćemo da promovišemo i naš turizam u Srbiji. Očekujem da će mnogi građani Srbije ovo leto provesti u Crnoj Gori, više su nego dobrodošli. Tako da verujem da će ova poseta samo otkuljčati vrata za neke nove odnose koji su nam potrebni.
Šta se dešava sa Temeljnim ugovorom?
Da se osvrnemo na pitanje Temeljnog ugovora. Šta se dešava s tim. Vi ste pominjali jun kao mesec kada bi moglo da dođe do potpisivanja, ali nije došlo. Zbog čega?
Povezane vesti
- Sve ide kako treba, do toga nije došlo samo iz proceduralnih razloga. Moramo kao država da prođemo neke procedure. Već smo dve odluke na vladi doneli u vezi sa uređenjem odnosa sa verskim zajednicama, imaće potpuno identičan tretman kao i druge. Lično, mislim da ćemo doći u situaciju da vrlo brzo to pitanje stavimo ad akta, na radost obe strane. I države i Srpske pravoslavne crkve. I to je nešto što je zaista veliko.
Kada očekujete potpisivanje?
- Ja ne bih robovao datumima. Mislim da više ne postoji nikakav glavni razlog zašto se to ne potpisuje. Mislim da stručni timovi, koje je odredila Vlada i Mitropolija sa druge strane, trebaju da sednu, da pogledaju da li je taj tekst OK. Ja lično mislim da je potpuno u redu, mislim da onda ostaje samo formalnost da se to parafira.
Jeste li ga vi pročitali?
- Naravno da sam pročitao, ali znate kako, mi smo imali određene razlike u odnosu na tekst koji je pripremala prethodna vlada. Mislimo da smo ga u mnogo čemu unapredili i da je sada onakav kakav treba da bude. Međutim, to nije nešto na čemu direktno radi premijer. Ono što je intencija premijera je da svako otvoreno pitanje zatvori. Više puta sam naglašavao i na prošloj vladi kad je bila malo veća diskusija o ovoj temi – nema guranja pod tepih. Sve će da se reši i sve što ljudi nisu mogli da reše u prethodnom periodu, verujem da u dobrom duhu možemo da rešimo. Da li će to da se reši za 100 ili 150 dana, ja ne mogu sad da robujem tome. Ali sam siguran da mnoge stvari koje prethodne vlade nisu imale želju da reše, i odnose sa investitorima i sa verskim zajednicama i generalno otvorena pitanja u Crnoj Gori – za nas nisu tabu tema. Ja želim da se radi brzo i efikasno. Ne na uštrb zakona, ali tražim od svih ministara da ne idu po sistemu odugovlačenja.
Euronews Srbija
Mnoge je iznenadila ta vaša izjava koju ste još 2015. godine dali, a to je da je u Crnoj Gori najteže biti Srbin i da je to poraz za crnogorsko društvo. Da li i dalje isto mislite?
- Reći ću vam u kom kontekstu sam dao tu izjavu. Bilo je reči o zastupljenosti u javnoj upravi. Tu je bila jedna razlika, jaz između onoga što je broj ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi i broj ljudi u javnoj upravi. Ja se borim za ljude, to je moja politika. Ko je Srbin, Crnogorac, Albanac, Bošnjak, Rom - poštujem svakoga. Ja se borim za ljude i to je moja politika. Mnogima nije prijemčiva, mnogi žele da se i dalje kontaminiraju nacionalizmom, šovinizmom, podelama, to nije moja agenda. Borim se za ljude i uopšte mi nije važno kako se ko izjašnjava. Ta izjava je bila u parlamentu. Ja ću kao pripadnik manjinskog naroda uvek stati u odbranu nečega što je nepravda I nemam nikakav problem sa time. Ali generalno politika koju zastupam je građanska.
Da li je teško biti Srbin u Crnoj Gori?
- Nije teško biti Srbin u Crnoj Gori koliko se to želi predstaviti. Teško je biti i Crnogorac, Albanac, bilo šta, zato što su ekonomski uslovi takvi kakvi jesu. Da su ekonomski uslovi bolji, onda bi svima bilo lakše i cilj je da taj fokus od nacionalne ili etničke ugroženosti, okrenemo na ukupnu ekonomsku ugroženost. Šta to znači? Ako budemo imali male plate i penzije, one će da otežaju život ljudi bilo koje etničke pripadnosti. Ako budemo imali napredak, otvaranje radnih mesta i novu viziju Crne Gore, ona će se reflektovati na sve etničke i verske zajednice.
Kako ćete poboljšati položaj Srba u Crnoj Gori?
- Kad je reč o zastupljenosti u javnoj administraciji, mislim da je to pestalo da bude aktuelno pitanje. Mislim da se svi ljudi lako inkorporiraju i da to više nije od preteranog značaja.
Ima li Srba u javnoj administraciji?
- Kako da ne. Imali ste ih i u prošloj vladi dominantno. Imate ih i u ovoj. To je pitanje koje nema veze sa karakterom Crne Gore. Ako neko hoće sa tim da manipuliše, to je druga stvar. Možda je nekome ostala žal što se nije rešilo pitanje uređenja odnosa sa verskim zajednicma, i to pitanje treba da se reši. Kad je reč o nekim stvarima koje se možda tiču ekonomskih uslova života na severu države u nekim mestima gde dominantno živi srpsko stanovništvo, trudićemo se. Niko ne živi dobro na severu Crne Gore, tako da je identična situacija u Rožajama, Pljevljima i Bijelom Polju. Vlada treba da preduzima aktivnosti kako bi život građana na tom području bio bolji i kako se ljudi ne bi odlučivali da napuiste zemlju.
Euronews Srbija
Mislite li da sa oročenom vladom koju podržava DPS mogu da se resetuju ti odnosi sa Srbijom bolje nego kada ste vi bili potpredsednik i kada je vladu podržavao Demokratski front?
- Ja samo mogu da pričam iz iskustva. Ja ne znam da je prethodna Vlada resetovala odnose sa Srbijom. Ja nisam siguran da je prethodni premijer uspeo da nađe dobar zajednički jezik sa liderima iz regiona, uključujući i Srbiju. Naravno, dozvolio bih svakome da ima neko razmišljanje vezano za to. Ono što smo učinili u kratkom vremenskom periodu, jeste da smo došli u situaciju da sa svim zemljama u regionu imamo izuzetno dobre odnose i vrlo laganu komunikaciju. Da li je to zbog personalnih rešenja premijera, nečeg drugog, da li su to samo neke druge okolnosti, neka građani sami procene. Ne bih rekao da je to niti otežavajuća niti olakšavajuća okolnost. Mi moramo svojim delima da pokažemo, i idejama i vizijom, da možemo te odnose da resetujemo.
"Otvoreni Balkan daje perspektivu ekonomskog razvoja"
Šta mislite o inicijativi Otvoreni Balkan?
- Ja sam optimističan i ja sam pozitivan prema toj inicijativi, u smislu afirmativan, dakle ja sam "za". Vrlo jednostavno to objašnjavam. Svaki vid regionalne saradnje je nešto što treba svim državama regiona. Da li će neko da kaže da je to zamena za nešto? Ja mislim da to ubrzava EU proces, zato što EU ne želi da ima situaciju koju sada ima, a to je da sve zemlje, kada dolaze u Brisel, pričaju jedna protiv druge. Zašto bi to bilo? Drugo, Otvoreni Balkan daje neku perspektivu ekonomskog razvoja. Te zemlje već imaju potpisane neke dokumente u vezi sa određenim olakšicama ili trgovinom. Ono što je zajedničko tržište, to je potpuno kompatibilno sa onim što propagira i Berlinski proces. Tako da ja tu inicijativu vidim kao nešto što može da se iskoristi lepo ako svi u tome budemo iskreni i ako svi damo doprinos. Ne vidim da je to u koliziji sa onim što je politika EU. Sa mnogim liderima iz EU sam razgovarao na ovu temu, postoje oni koji i dalje imaju neku skepsu. Imamo je i mi kao građani kad god je neka nepoznata inicijativa, uvek gledamo sa nekim oprezom, ali ima snažnu podršku američke administracije. Nama je SAD uz EU najveći spoljnopolitički partner.
Ne vidite ništa sporno u toj ideji?
- Zašto bih video nešto sporno? Ja sam ranije rekao u intervjuu da neko treba da da neki validni argument zašto je to loše. Ja nisam to čuo.
Hoćete li se priključiti Otvorenom Balkanu?
- Ja sam rekao svoj stav vezano za Otvoreni Balkan. Ono što je Vlada uradila i što je krajnje odgovorno jeste da smo zadužili potpredsednicu vlade koja je zadužena za regionalne politike i evropske integracije, da formira radno telo koje će biti međuresorno. Predstavnici mnogih ministarstava će biti tu, kao i predstavnici civilnog sektora. I oni će uraditi jednu analizu koju na kraju treba predstaviti vladi. Ako na kraju te analize sve bude kako treba, ne vidim nikakav problem.
Analizu čega?
- Ukupne inicijative Otvoreni Balkan, njenog uticaja na našu ekonomiju, potencijala, rizika koji nosi. U odnosu na politički i ekonomski kontekst. Dakle, jedna analiza i debata, i ako kao input toga bude nešto što je OK za Crnu Goru, ne vidim nikakav problem.
Nameće se i drugo pitannje, da li je za Podgoricu više sporno ko je inicijator takve ideje?
To može da bude sporno za neke ljude koji žive u prošlosti. Za premijera Crne Gore nije sporno. Niti me zanima ko je pokrenuo inicijativu, niti kako se inicijativa zove. Sve što me interesuje je da li je ona u korist Crne Gore. Zove li se Otvoreni Balkan, Berlinski proces, ili nešto sasvim treće, bilo da je pokrenuta iz Nemačke, Francuske, Srbije, Kosova – potpuno nevažno. Ako je ona u korist građana Crne Gore, za nas je prihvatljiva. Ako ona nije u korist, onda sasvim svejedno takođe ko je inicijator. Tako da mislim da ljudi često zbog određenih političkih struktura žive u prošlosti, zalađeni su, i žele da drže status kvo svugde u regionu. Zašto? Jer je to jedini način da takve politike opstaju. Kad se takve politike budu topile i kad bude prevladao slobodan protok ljudi, više biznisa, veće poverenje, dinamika, mobilnost, njihove politike neće više imati šansu na nikakvim izborima. I to ja i sa ljudske ravni razumem zašto oni žele da budu začaureni, ali isto tako podržavam i drugačije progresivne politike koje ne žele da ovaj region drže u devedesetim. Mene zanima šta će da bude sa Crnom Gorom 2030. godine a ne da se vraćamo u 1992, 1995. iili 2003. To mene ne zanima. Da li postoje strukture koje imaju drugačije razmišljanje? Slobodno, ali dozvolite da u jednom javnom diskursu o svemu tome razgovaramo.
Kako biste vi Srbinu u Crnoj Gori i Crnogorcu u Srbiji objasnili da Srbija i Albanija danas imaju daleko bliže političke odnose, a znate kakva ih prošlost opterećuje, nego što to imaju Srbija i Crna Gora?
- Vrlo lako bih im objasnio. To je predmet jedne velike manipulacije. Da sednu i da porazgovaraju i da vide da su njihove razlike potpuno zanemarljive u odnosu na njihove sličnosti, na njihove potrebe, zahteve, njihovu percepciju budućnosti i želju da im deca žive u uređenijim društvima.
Kada se priča o Srbiji i Crnoj Gori, uvek se pominje kako smo mi blizak narod. A kako su političari udaljeni tako?
- Zato što je i jednima i drugima odgovaralo da nađu nekog suparnika. To je takozvana politika konflikta, gde proizvodite konflikt da biste homogenizovali stranu koju zastupate. Mnogo je lakše rušiti nego graditi, sejati mržnju nego ljubav. Mnogo je lakše da ja sad vas nešto optužim, potpuno da se radi o netačnim stvarima, nego da ubedim građane da vi radite pravu stvar. Međutim, svi biramo svoj put. Lično, mene zanima saradnja. I više bih voleo da na putu saradnje budem neuspešan, nego da na putu promovisanja mržnje budem uspešan. To je slobodan izbor, Postoje političari koji biraju drugačiji put jer im je lakše. Isfrustrirani su, svaki svoj nedostatak pravdaju neprijateljstvom. Mene zanima drugačija politika i lično sam vrlo optimističan, siguran sam da je proces promene balkanskih država počeo. Da će negde brže da se reflektuje, negde sporije, ali da je to nešto što se ne može zaustaviti. Sama činjenica da su Albanija i Srbija našli mnogo zajedničkog jezika je velika pozitivna stvar za region. Ako i Crna Gora tome da doprinos... sa Severnom Makedonijom svi već imaju savršene odnose, pokušavamo što je do nas i imao sam par vrlo konstruktivnih razgovora sa predstavnicima Kosova da ih nekako inkorporiramo, odnosno podržimo u tim težnjama. Sa Bosnom i Hercegovinom takođe. Crna Gora tradicionalno ima dobre odnose sa Hrvatskom. To je ono što želimo da vidimo.
"Krajnji cilj članstvo u EU"
Ono što neminovno povezuje Balkan, to je da sve zemlje da postanu članica EU. Kako vi vidite evropsku perspektivu Crne Gore, kao i celog ovog regiona? Održan je i Samit sa liderima Zapadnog Balkana i sa predstavnicima EU?
- Nama bez Evropske unije nema neke veće pomoći, to treba da nam bude jasno. Sve ostalo su loša iskustva. Ja se nadam da ćemo svi zajedno dati doprinos da se tamo nađemo što pre. Vi sad s pravom možete da pitate – i pored nekih napora koje su ostvarile neke zemlje, počevši od Crne Gore koja je najdalje odmakla u pregovorima, zbog nekih internih odnosa u EU ta politika proširenja nije toliko aktuelna. Ja bih se sa tim potpuno složio. Ali mi treba da promovišemo sistem da završimo ono što je do nas. Sve zemlje treba da teže da završe ono što je njihova odgovornost.
Severna Makedonija je završila ono što je do njih, pa nisu napredovali.
- Tako je. Ali opet, to umnogome menja percepciju. I mislim da je Severna Makedonija konkretno dobila mnoge simpatije zbog toga. Istina, nije efektirala zbog jedne države, ali mislim da mi treba te standarde da usvajamo. Bolje da imamo standarde i institucije koje su na nivou, a da ne budemo članica EU, nego da imamo institucije koje su ispod svakog nivoa a da vas iz nekih političkih razloga neko primi. Lično mislim da će i situacija koje se desila agresijom Ruske federacije na Ukrajinu nekako podstaći razmišljanje da politika proširenja treba da zaživi. To je interes Crne Gore, verujem i drugih zemalja regiona. Nadam se da ćemo se svi zajedno u jednom trenutku naći unutar velike evropske porodice.
Kada pričate da je važno da se okrenemo budućnosti, da li vi vidite ovaj region u Otvorenom Balkanu, Evropskoj političkoj zajednici koju je predlagao Emanuel Makron ili vidite punopravno članstvo u EU?
- Krajnji cilj je punopravno članstvo u EU. A sve ovo što ste rekli može da bude pomoć i alat da taj krajnji cilj lakše dostignemo. Ako budemo imali dobru regionalnu saradnju, bilo kroz Open Balkan ili drugu inicijativu, to će verovatno povećati šanse svih da se što pre nađemo unutar EU. Kad je reč o političkoj zajednici o kojoj je pričao Makron, ne znam šta da kažem. Ona možda u Crnoj Gori izaziva neke dileme. Ali kada je reč o geopolitičkoj zajednici o kojoj je pričao Šarl Mišel, koji je bio nedavno ovde, meni se ta ideja čini kao dobra u ovom trenutku. To je da sve zemlje kandidati dobiju svoju stolicu u Briselu. Ne bi imali ista prava kao punopravne članice, da odlučuju o nekim pitanjima, ali sama činjenica da ste za istim stolom, da možete da diskutujete i približite probleme drugima, mislim da bi to promenilo percepciju nekih zemalja o Zapadnom Balkanu o kojem često nema dovoljno informacija. Tako da mi se ta ideja lično mnogo više sviđa nego Makronova. Nisam apriori protiv ni ove inicijative, ali da se nađemo u zajedničkoj sali gde razgovaramo o istim problemima, bez obzira ko će na kraju glasati, meni se čini kao dobro rešenje i veliki korak približavanja Briselu.
Euronews Srbija
Grčki premijer Micotakis je pomenuo integraciju ovog dela Balkana 2033. godine. Kako vama zvuči taj datum?
- Mi verujemo da mi možemo dosta brže. Ako postoji zemlja koja je idealna da oživi politiku proširenja, to je Crna Gora. Ne samo da smo najdalje u tom procesu, ipak smo mi mala zemlja koja ne bi stvorila veliki socijalni i ekonomski uticaj, pa da nas neko gleda kao neku veliku konkurenciju. Imamo dobre odnose sa komšijama i ja verujem da mi tome treba da težimo. Da budemo zemlja koja će da “bustuje region”. Da li je to moguće ili ne, ne treba gledati sve iz perspektive današnjice. Pre pet-šest meseci niko nije mogao da pretpostavi da će da se desi rat u Ukrajini. Pa se desio. Tako da niko od nas ne može da pretpostavi kakve će posledice da ima ova kriza i da li će se desiti neki novi politički momenat za dve ili tri godine, koji će ili da uspori ili ubrza integracioni proces. Zato sam rekao da je najvažnije da mi svaku situaciju dočekamo spremni.
U čemu su se razmimoilazili Krivokapić i Abazović?
Možda niko nije mogao da pretpostavi da će DPS da vam da podršku.
- To zaista niko nije mogao da pretpostavi. I zbog toga treba biti optimističan. Važno je imati viziju i nametati ideje. A ne da budemo žrtva tuđih ideja i pesimizma.
Da se vratimo na političku situaciju u Crnoj Gori. Gde je bila tačka razmimoilaženja između vas i vašeg prethodnika Zdravka Krivokapića?
- Samo jedna tačka. A to je što prethodna vlada nije mogla da omogući podršku u državnom parlamentu. I to je jedina tačka. Kao što i ova vlada, ukoliko ne bude imala podršku parlamenta, moraće da se promeni ili da ide na izbore. To je jedina tačka sporenja. Ne ulazim u detalje kako je ko vladao. Gospodin Krivokapić je od starta imao problem sa listom koju je predvodio. Ne može niko racionalan da adresira odgovornost na bilo koga drugog. Predstavljao je jednu listu. Nije uspeo da nađe zajednički jezik sa njima. Postoje razlozi ili ne zašto je to tako, a zemlja mora da ide dalje. Ne može da bude talac bilo koje vlade.
Šta se promenilo pa je Milo Đuaknović prestao da bude “balkanski Lukašenko”, kao što ste ga 2020. godine nazivali? Sad je postao neko sa kim vi politički sarađujete.
- Promenilo se mnogo toga. A tek će da se promeni. Kome nije bilo jasno pre dva meseca, jasno mu je sada. Kome nije jasno sada, biće mu jasno za pet-šest meseci. Da biste u politici ili bilo čemu bili uspešni, morate da imate svoju viziju. I morate da je namećete. Ona ne mora uvek da bude prihvaćena, ali to je manje važno. Gospodin Đukanović je predsednik Crne Gore do narednih izbora. To je to. Mi smo zatražili manjinsku podršku od svih poslanika. Ko želi da manipuliše, može da bude uspešan u tome. Vrlo smo bili raspoloženi da nam tu podršku da i DF i Demokrate i DPS. Rekli smo da u toj vladi ne mogu da budu DF i DPS. DPS je videla neki svoj interes politički ili ne znam ni ja kakav, da podrže manjinsku vladu, neko je rekao ne, i to je to, baš je jednostavno.
Kako se osećaju birači koji su glasali za vas 2020. godine na izborima? Mnogo toga ste rekli o gospodinu Đukanoviću?
- Kako mogu da se osećaju birači koji su glasali za koaliciju Crno na bijelo, koja sada ima premijera i pet ministara u vladi?
A nekako, umesto da smenite stari režim, vi ste ga oživeli?
- To je vaša teza i percepcija koja ne odgovara stvarnosti. Tridesetog avgusta su ljudi glasali za promene i četvrtog decembra su dobili promene zahvaljujući ovom čoveku i koaliciji koju on predstavlja. To je jedna činjenica koja se olako prenebegne kada se pitanje postavi na ovaj način. I drugo, da smo hteli da vratimo DPS na vlast, mi bismo ušli u klasičnu koaliciju, i imali bismo sad, pitali ste oko stabilnosti, mogli bismo da vozimo deonicu do regularnih narednih izbora. Međutim, mi smo i prvi i drugi put uradili ono što smo obećali građanima. I treći put smo odradili ono što smo obećali. Kada sam rekao onaj spisak koji pominje, ako želite da vam pobrojim šta se sve desilo za godinu i po dana, računajuči i dva slučaja od pre tridesetak dana koja sam pomenuo na početku, ja sad vas pitam, vi ćete proveriti, da komparativno sagledate gde se to desilo za 18 meseci. Ako to nađete, onda ću ja tu vašu tezu da prihvatim kao tačnu i u nekom narednom intervjuu ću vam se izviniti.
Nakon proglašenja prvih rezultata paralamentarnih izbora, vi ste rekli: Crna Goro, neka ti je srećna sloboda. Nakon toga, rekli ste da je potrebno da se usvoji zakon o lustraciji, o poreklu imovine da bi se rešili problemi organizovanog kriminala i korpucije. I šta se desilo?
- To što ste sad nabrojali sve se desilo. Rako sam: Crna Goro, neka ti je srećna sloboda, i Crna Gora je od 30. avgusta slobodna zemlja. Prvo, DPS više nije na vlasti.
Što ne znači da neće biti.
- Da li vi mislite da mi treba da vodimo politiku fašizma iz 1941. godine? Da li vi mislite da neko treba da ima veće pravo od URA ili nege druge stranke da ih neko bira? Ako ih građani budu birali, neka im srećno bude. Dakle, ja lično mislim da neće. To je moja percepcija. Ali da li treba da mi sad nekome namećemo kako će se izjašnjavati u narednom periodu? Prvo, ljudi su mislili da se nikad neće formirati vlada. Pa da se neće formirati ekspertska vlada koju smo mi zagovarali. Formirala se. Pa su ljudi mislili da se nikad neće formirati manjinska vlada. Pa se formirala. Ja samo tražim od građana da malo više veruju u sebe i da filtriraju informacije. Kad je reč o zakonu o poreklu imovine i zakonu o lustraciji, zakon o lustraciji je stopiran zato što su naši evropski partneri tvrdili da u zemljama u kojima je on instaliran, došlo je do velikih zloupotreba. Kada je reč o zakonu o poreklu imovine, taj zakon je trebalo da se usvoji još ranije. Međutim, zato što smo šest meseci čekali na mišljenje Evropske komisije, zatražene su neke korekcije. Mislim da ćemo u toku jula ići sa tim zakonskim rešenjem prema paralemntu. Međutim, kad me pitate oko zakonskog rešenja koje je možda najbitnije, a koje možda nije trebalo da radi kabinet potpredsednika, ja sam tad bio potpredsednik zadužen za sektor bezbednosti, mi smo doveli do zakona o državnom tužilaštvu. Zakon o državnom tužilaštvu nam je omogućio da danas imamo drugog čoveka umesto starog na mestu VDT, i potpuno drugog čoveka u odnosu na specijalnog tužioca koji je bio velika prepreka borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ako napravite retrospektivu, videćete da se upravo DPS tada najviše bunio protiv takvog zakonskog rešenja.
Svi se vrlo dobro sećamo kada vas je Milo Đukanović nazvao "bitangom". Kako je neko prošao taj put da vas neko nazove bitangom, do toga da vam da mandat za sastav vlade?
- To je pitanje za njega. Ja sam srećan kad moji politički protivnici shvataju da su bili u grešci i pružaju podršku pravim politikama. Ja mislim da je to cilj svake politike na svetu. Ne da vas podrže ljudi koji vas već podržavaju. Nego da oni koji imaju suprotno mišljenje i potpuno druge politike, kažu na neki način, formalno ili neormalno - možda smo bili u grešci, možda to nije toliko loše.
Jeste li vi bili u grešci kada ste optuživali Đukanovića?
- Ja ne znam da sam bio u grešci, nisam pružao podršku njima, nego su oni meni. Za tango je potrebno dvoje, sad nas nije dvoje nego čitav plesni podijum i volim da Crna Gora vibrira u svim svojim različitostima. To je cilj kome svi zajedno treba da težimo, A individualnu odgovornost bilo koga treba da utvrđuju nadležni organi.
Da li vam se izvinio Đukanović zbog toga?
- Ne, nikad mi se nije izvinio. Niti sam tražio da se izvini.
Iz Demokratske Crne Gore su saopštili da, čim su URA i SNP vratli stari režim, da su se vratila i mafijaška ubistva. Kako odgovarate?
- Svojom neozbiljnom politikom Demokrate su od jedne stranke koja je zaista obećavala i imala evropski duh, postali stranka slična Vojislavu Šešelju u Srbiji. Zašto je ova izjava neozbiljna? Zato što su oni sve vreme kritikovali sektor bezbednosti dok je postojala prethodna vlada. Bio sam odgovorno lice za sektor bezbednosti, sad imam drugu vrstu odgovornosti, ne manju. Ja sam zadovoljan kako se Crna Gora bori protiv organizovanih kriminalnih grupa, ovo što radi Crna Gora, ovo je za knjige. Mi smo imali najveću zaplenu kokaina na Zapadnom Balkanu od kada postoje zaplene, najveće suzbijanje šverca cigareta u Evropi, ne na Zapadnom balkanu. Posle samo četiri ili pet meseci, iako su nam prognozirali da nam treba 18 da se pokrenemo, obračunali smo se sa kavačkim klanom koga smo desetkovali. Uhapsili smo 18 ljudi u Crnoj Gori krajem aprila. Imamo akcije protiv škaljarskog klana. Naravno, dešavaju se i ovakve situacije koje ne da nisu za pohvalu, nego jesu teške. Ali ako neko misli da se sa kartelima može odmah sve rešiti, to je vrlo složen proces. Oslobađamo se negativnih ljudi unutar uprave policije, negativnih ljudi unutar tužilaštva i drugih sistema.
Mandat predsednika Crne Gore Mila Đukanovića ističe 2023. godine. Vi ste za jedan srpski medij izjavili da verujete da će on da se povuče. Da li su to neka uveravanja dok ste razgovarali?
- Za medije ponekad kažem “verujem”. Ja stvari prilično, to me iskustvo naučilo, znam. Vi želite da pokažete da je u Crnoj Gori sve negativno. Želim da budem dobar domaćin i a vas ostavim da uživate u onome što su vaši iskazi. Ja znam šta će se desiti. To nije za medije. I to što će se desiti je odlično za Crnu Goru. I ja čekam tu 2023. godinu i neki intervju, i onda ću vam reći da li ste bili u pravu, ili sam ja bio u pravu.
Samo pitam da li će se povući, jer ste vi rekli to.
- To je pitanje za njega. Ja samo mogu da kažem da sve što treba da se desi, a da je dobro za Crnu Goru, desiće se.
Kakvi su utisci iz Kijeva?
Rat u Ukrajini traje već četiri meseca. Bili ste nedavno u poseti Kijevu sa albanskim premijerom. Šta ste videli tamo? Kakvi su vaši utisci?
- To što sam video, to je užas i zaista bih voleo da se nikad nikome ne desi. Čak sam na našem javnom servisu rekao da građani crne Gore treba a budu srećni što živimo u miru. To je velika stvar uz sve nedaće koje takođe postoje u našem društvu, Mir zaista nema cenu, vrlo je složena situacija u Ukrajini. Posetili smo dva grada u blizini Kijeva koja su doživela velika bombardovanja sa velikim brojem žrtava. Spremni smo da iskažemo podršku. Iako sam pozvan sam da posetim Kijev u telefonskom razgovoru sa predsednikom Zelenskim, ja sam predložio da odemo sa našim komšijama koji su takođe članice NATO. Premijer Severne Makedonije nam se priključio video-linkom. Mi smo pošli tamo da iskažemo podršku vezano i za njihovu potencijalnu kandidaturu za EU jer ne želimo da imamo osećaj da vodimo sebičnu politiku koja podrazumeva da ukoliko se status da Ukrajini, da smo mi na Zapadnom Balkanu nešto više ljuti i nezadovoljni jer se osećamo zapostavljeno. Ne, oni su u velikom problemu, a ako to nešto znači, mi smo tu. Takođe ćemo finansijski pomoći, ne u velikom delu, ali imamo u vidu da radimo zgrade mi sa Zapadnog Balkana u jednom od porušenih gradova. Nisu to velike investicije. Iskazujemo solidarnost. Ukrajina je jako tužna priča i velika odlika primitivizma da u 21. veku neko iz bilo kog razloga agresijom pokušava da ostvari neke političke ciljeve.
Kako sankcije prema Rusiji utiču na Crnu Goru?
- Sama reč upućuje na nešto loše i sigurno da nam ne mogu dati nikakav pozitivan efekat. Činjenica je da 20 odsto našeg turističkog tržišta su ljudi iz Ruske Federacije, Ukrajine i Belorusije. Mi na njih ove godine ne možemo računati i to je veliko opterećenje za naš budžet i građane. Međutim, Crna Gora pokušava da se bori. Mi ne možemo principe da merimo novcem. Ne možemo naš demokratski iskaz da merimo time da li ćemo nešto da zaradimo. Treba da znamo, danas su oni u toj situaciji, sutra možemo da budemo mi. Bili smo pre 30 godina. nadam se da se to nikad neće desiti. Treba da se solidarišemo sa ljudima. Trenutno dobro menadžerišemo situaciju, s obzirom da je predsezona jako dobra. Očekujemo da sezona bude dobra. Imamo poremećaje u vezi sa cenama. Nadamo se da onaj veliki talas krize koji se očekuje posle leta, pre svega kroz cenu energenata i hrane, nekako neće biti prejak. Mi pravimo neke pripreme za pesimistične scenarije, sigurno da će nas to pogoditi, ali verujemo da u ovome nismo sami. Opredelili smo se da idemo prema EU. Pratimo spoljnu politiku EU. Verujem da će doći momenat kada će zavladati mir i kada ćemo i mi i i druge zemlje povući sankcije u odnosu na Rusku Federaciju.
Kakvu turističku sezonu sada očekujete i odakle će gosti da vam dođu?
- Iz Srbije tradicionalno dolaze najviše. Ja lično mislim da crna Gora, osim ako je neki ekstremni šok kao korona, nema problema sa punjenjem. Ovde se lepo i sigurno osećaju. Računamo na goste iz regiona, koji su po meni domaći. Tako se i osećaju u Crnoj Gori. Pokušavamo da otvorimo nova tržišta. Prošle godine tržište Kazahstana. Imamo veliki broj turista iz Izraela, Nemačke. Imali smo razgovor sa ministrom turizma Saudijske Arabije. Verujemo da će i oni uspostaviti direktne letove sa Crnom Gorom. Predsezona je iznenađujuća. Ukoliko bi se ovaj trend zadržao, mislim da Crna Gora može lako da ide ka rekordu iz 2019. Čak i da ti parametri budu nešto slabiji, mi ćemo to smatrati uspešnim u odnosu na celi kontekst zbivanja koji je trenutno aktuelan na globalnom planu. Koristim ovu priliku da pozovem građane Srbije da letnje odmore provedu u Crnoj Gori i da donesu dobru energiju i ponesu lepe uspomene iz Crne Gore.
Preporuka za vas
Komentari (0)