Kako je Drina postala žrtva raspada Jugoslavije: "Problem sa smećem postoji 30 godina i niko ne može da ga reši"

Otpad iz tri države bivše Jugoslavije plovi Drinom, stvara ostrva smeća i niko nije spreman da reši probleme, piše Hana Lusinda Smit u reportaži za britanski Tajms. 

Novinarka koja je putovala u istočnu Bosnu opisuje kako danas izgleda ono što je nekad bila rečna idila koja je nadahnula jednog od slavnih pisaca Ivu Andrića.

''Medicinski otpad, bela tehnika i plastične boce nagomilali su se na ovom mestu na reci Drini u istočnoj Bosni, idiličnom jezeru blizu grada Višegrada, okruženom planinama i drvenim kabinama na obali. Oznake na bocama pokazuju da su neke od njih plutale nizvodno od Crne Gore, gde se nalazi izvor reke, i Srbije kroz koju takođe prolazi'', piše Smit. 

Na jednom kraju jezera hidroelektrana sprečava dalje kretanje smeća. Barijera izgrađena od gvozdenih buradi za ulje dizajnirana je tako da zaustavi otpad da se kreće dalje. Međutim barijera ne funkcioniše najbolje, pa polovina smeća odlazi prema turbinama hidroelektrane, piše Tajms.

profimedia

Smit je razgovarala s lokalnim aktivistom, 34-godišnjim Dejanom Furtulom, koji je rekao da u proleće kada se sneg topi u planinama, voda prema Višegradu nosi sa sobom velike količine plastike. Posle se smeće izvlači i odvozi pre početka letnje sezone kada turisti dolaze na to područje. 

''Sledećeg proleća ciklus započinje ispočetka. Turisti ne mogu da veruju da je taj problem star 20 ili 30 godina i niko ne može da ga reši. Pišemo vladi i ne dobijamo odgovore'', rekao je. 

Prema pisanju Tajmsa, problem smeća u Drini proizašao je iz raspada Jugoslavije kada se jedna zemlja kroz koju je proticala reka pretvorila u tri, i svaka je odgovorna za svoje upravljanje otpadom.

Kad se otopi sneg ode i đubre

Deponije smeća su postavljene na obalama reka u svakoj opštini duž njenog toka. Kad padne kiša ili se sneg otopi, otpad sklizne ravno u reku.

Svaka se zemlja reši svog problema kad smeće krene nizvodno i pređe granicu u sledeću. Proteklih meseci sve veći pritisak lokalnih aktivista doveo je do toga da su neka mesta uz reku u Srbiji opštine počistile, piše Tajms. 

Aktivisti smatraju da se problem neće rešiti bez uzajamnog rešenja triju zemalja. Prema rečima srpskog ekologa Siniše Lakovića, Srbija je poslednjih godina počela da uklanja divlje deponije, ali posao je ''sizifovski'' ako smeće dolazi iz Crne Gore. 

Srpske vlasti su do sada premestile oko 15.000 kubnih metara smeća iz reke na odgovarajuće deponije. U Bosni takvih napora nema. Deponije otpada pored reke u Višegradu veličine su nekoliko fudbalskih igrališta, navodi Tajms, i ispunjene su raznim otpadom kao što su stare sofe, hladnjaci, ostaci drveta i hiljade plastičnih poklopaca za kante. Lokalno stanovništvo odlaže otpad na divlje deponije umesto da plati odvoz na mesta predviđena za to. 

"Političari se uvek svađaju oko deponija. Da li je ovo legalno ili nezakonito? Nema transparentnosti. To je luda situacija. Moramo da očistimo te deponije i da pronađemo neko drugo mesto za njih - u unutrašnjosti, a ne na obali reke", rekao je Furtula.

profimedia

Smit napominje da je ovo područje jedno od najbogatijih staništa divljih životinja u Evropi. Svakodnevno psi lutalice dolaze na odlagališta da preturaju po smeću. 

''Ironično je da je Drina, koja se na kraju uliva u Savu, a koja se zatim spaja s Dunavom u Beogradu, već dugo metafora često preopterećenih odnosa ljudi na Balkanu'', piše Smit za Tajms.

"Ovo je najlepša reka na Balkanu. Ali svi žele da svoje smeće pošalju u susednu državu", zaključio je Furtula.

Zemlje Balkana vrlo malo otpada recikliraju

Prema podacima Eurostata,  osim Slovenije, zemlje Balkana i dalje zaostaju po procentu recikliranog otpada . Bosna i Hercegovina, zatim Severna Makedonija recikliraju svega jedan odsto otpada, Srbija tri, Crna Gora 5,5.

Hrvatska se nalazi na desetom mestu evropske lestvice s 30 odsto recikliranog otpada, posle Malte, Rumunije, Kipra, Grčke i Portugalije. Slovenija se s 59,2 odsto pozicionirala visoko kao druga na listi iza vodeće Nemačke (66,7 odsto).