Prespanski sporazum "jabuka razdora" između Skoplja i Atine, Mickoski naziv Severna Makedonija nazvao sramotnim
Komentari25/06/2024
-09:05
Sa 77 glasova "za" i 22 glasa "protiv" nova vlada Severne Makedonije, na čelu sa nacionalističkom partijom VMRO-DPMNE, dobila je pre dva dana poverenje parlamenta. Na ceremoniji polaganja zakletve premijera Hristijana Mickovskog i njegovih ministara mogao se čuti samo ustavni naziv zemlje - Republika Severna Makedonija.
Ali, neposredno pre glasanja o poverenju vladi, Mickoski je tokom debate u parlamentu opravdao svoj izbor da izgovori zvanično ime države pri polaganju zakletve rečima da je premijer te zemlje koji "nažalost" mora da poštuje zakon i Ustav, ali da lično termin Severna smatra "sramnim".
Opozicija je ovakvu odluku kritikovala tokom rasprave u Sobranju optužujući Mickoskog za "dvoličnost" i "licemerni stav".
"Kažem da je ovaj termin 'Severna', koji moram da izgovorim prilikom polaganja zakletve, sramotan jer me lično podeća na sramotu koju ste doneli mojoj zemlji, mojoj porodici i mojim nerođenim unucima i onima koji će doći posle njih. I dok sam živ, i politički i kao čovek, činiću sve što je u mojoj moći da ispravim ovu nepravdu. Nažalost, trenutno sam nemoćan i u ovoj fazi moram da kapituliram pred vama i kažem ovu sramnu odluku jer je to, nažalost, deo zakona i ustava koji moram da poštujem kao šef vlade", rekao je Mickoski koji je pak, tokom predstavlja ekspozea zemlju i dalje nazivao samo imenom Makedonija.
Ovakve izjave dolile su samo ulje na vatru koja bukti više nedelja na relaciji Atina-Skoplje kada je u pitanju poštovanje Prespanskog sporazuma zaključenog 2018. godine. Dok nova skopska vlada kritikuje potpisivanje ovog sporazuma, Grčka nastavlja da preti blokiranjem pristupnih pregovora Severne Makedonije na putu ka EU.
Kako je sve počelo?
Indirektno kršenje Prespanskog sporazuma počelo je još u predizbornoj kampanji za predsedničke i parlamentarne izbore u Severnoj Makedoniji. Pre nego što je izglasana za predsednicu, Gordana Siljanovska Davkova je rekla da i ako pobedi, zemlju neće oslovljavati Severnom Makedonijom, a to je i dokazala na polaganju zakletve, čije je naterala grčku ambasadorku u Skoplju da demostrativno napusti skupštinsku salu.
Lavina reakcija na ovako provokativan potez nove predsednice nije došla samo iz Grčke, već i iz Vašingtona i EU koji su upozorili Skoplje da je u obavezi sa poštuje Prespanski sporazum.
"Upozorio sam i novu vladu u Skoplju jasnom izjavom da će svako odstupanje od Prespanskog sporazuma imati ozbiljne posledice kako u odnosu sa Grčkom, tako i na putu ka Evropi", upozorio je tada grčki premijer Kirjakos Micotakis u intervjuu za TV Skaj.
Grčke vlasti su tada podsetile i da Skoplje još nije završilo implementaciju osnovnih elemenata Prespanskog sporazuma kao što je proces zamene javnih isprava (putnih isprava, ličnih karata, vozačke dozvole itd), novima u kojima se navodi ustavni naziv države. Micotakis je takođe ukazao i na problematične delove Prespanskog sporazuma gde se uspostavlja pojam "makedonski" i "makedonski jezik".
I bivši grčki premijer Aleksis Cipras, za vreme čije je vlasti potpisan Prespanski sporazum, pozvao je Evropsku uniju i međunarodnu zajednicu da jasno stave do znanja kakve će posledice imati nepoštovanje sporazuma po region, a posebno po budućnost Severne Makedonije. Cipras je to rekao juče tokom održavanja Odbora za zapadni Balkan Saveta Evrope.
On je predsedavao Odborom, a prema informacijama MIA iz Atine, fokus je bio na značaju Prespanskog sporazuma za mir, stabilnost i evropsku perspektivu zapadnog Balkana, posebno u, kako se navodi, vreme velikih izazova u regionu.
Ipak, nova predsednica je nedavno izjavila da ima plan da ubedi Grčku da, osim ustavnog naziva, država može da koristi samo termin Makedonija, a sve u cilju "izgradnje dobrosusedskih odnosa".
"I mislim da u politici treba tražiti umetnost mogućeg, to ćemo uskoro. Moja prva izjava je bila da neću ići po svetu, da želim da upoznam komšije i mislim da ću to ostvariti. Naravno da je potrebno sa svima oko vas da pričate i mi nemamo drugog izbora nego da razgovaramo", rekla je Siljanovska Davkova.
Siljakovska Davkova je rekla da ne očekuje da će Grčka odmah pokrenuti postupak pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu zbog nepoštovanja Prespanskog sporazuma, nakon što su takve objave pojavile u grčkim medijima.
"U Prespanskom sporazumu postoji gradacija. Prvo se to ukazuje, diskutuje, pitanje se upućuje UN u, a onda ide na sud. Presude suda treba da budu validne erga omnes, ali to se u našem slučaju nije dogodilo", rekla je makedonska predsednica.
Kako je došlo do potpisivanja sporazuma?
Prespanski sporazum je međunarodni sporazum koji je zvanično stavio tačku na dugogodišnji spor Atine i Skoplja oko imena teritorije države. Sporazum su 17. juna 2018. godine potpisali ministri diplomatije Republike Makedonije Nikola Dimitrov i Republike Grčke Nikos Kocijas, ali i posrednik UN-a za spor oko imena Metju Nimic u grčkom selu Psarades na obali Prespanskog jezera.
Prespanski sporazum je tako zamenio Privremeni sporazum potpisan u Njujorku 13. septembra 1995. godine, imajući za cilj da okonča spor oko imena, ali i postane osnova za uspostavljanje strateške saradnje između Grčke i buduće Severne Makedonije. Takođe, Grčka je ovim sporazumom garantovala da više neće stajati putu na Severnoj Makedoniji na putu ka NATO.
Međutim, brojne ugledne ličnosti i predstavnici intelektualne elite u Severnoj Makedoniji smatrale su Prespanski sporazum nelegalnim i nelegitimnim aktom koji bi trebalo poništiti.
S druge strane, ni Grci nisu reagovali blagonaklono prema potpisivanju istog, posebno nekoliko meseci kasnije kada je došlo vreme za njegovu ratifikaciju u parlamentu.
Čak 60 hiljada ljudi protestovalo je ispred parlamenta i sukobilo se sa policijom izražavajući nezadovoljstvo što je Skoplju uopšte dozvoljeno da zadrži termin Makedonija u svom nazivu.
Šta tačno piše u Prespanskom sporazumu?
Kao prvo i osnovno načelo sporazuma jeste promena ustavnog naziva iz Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija u Republika Severna Makedonija ili jednostavno Severna Makedonija.
Državljanstvo zemlje definisano je kao makedonsko/državljanin Severne Makedonije.
Severna Mekdonija je potpisivanjem sporazuma morala da promeni svoj Ustav i obavesti sve države i međunarodne organizacije koje su je priznavale kao Makedoniju ili BJRM da pristupe konačnom i zvaničnom preimenovanju. Sporazumom je predviđeno i da zvanično Skoplje u roku od pet godina promeni svaki dokument i naziv institucija koje se odnose na ime države. Grčka tvrdi da ni šest godina kasnije, to nije u potpunosti sprovedeno u delo.
Sporazum priznaje Grke Stare Makedonije. Tačnije, član 7 kaže da dve zemlje priznaju da se izrazi Makedonija i makedonski odnose na drugačiji istorijski kontekst i kulturno nasleđe. Kada se govori o Grčkoj, ovi pojmovi označavaju područje i stanovništvo u regionu Severne Grčke, kao i grčku kulturu, istoriju i kulturu tog regiona od antičkih vremena do danas. Kada se govori o Severnoj Makedoniji, ovi termini se odnose na teritoriju, jezik i narod, sa svojom odvojenom istorijom i kulturom.
Severna Makedonija je bila dužna i da u roku od šest meseci otkloni svaku netačnu infromaciju na spomenicima koji postoje na njenoj teritoriji, navodeći u njihovom natpisu grčku istoriju i svrhu podizanja u znak prijateljstva dva naroda.
Osim toga, Severna Makedonija je morala da ukloni sve prikaze simbola Sunca iz Vergine, priznajući tako ekskluzivno pravo Grčke na njegovo korišćenje.
Formiran je i Komitet za procenu udžbenika i mapa u obe zemlje kako bi se uklonio sporan sadržaj i uskladio sa standardima Uneska i Saveta Evrope.
Grčka je zauzvrat morala da prihvati ulazak Severne Makedonije u NATO i da ne blokira pristupne pregovore Skoplja sa Evropskom unijom.
Grčka je, međutim, zadržala pravo na prigovor i stavljanje veta na proces pristupanja Severne Makedonije EU u slučaju kršenja Prespanskog sporazuma i/ili ako Skpolje ne nastavi na zadovoljavajući način sa promenom implementacije novog imena zemlje u institucijama i dokumentima.
Komentari (0)