Igre 
Solana: Crna Gora da gleda napred, Balkan je Balkan
Komentari21/05/2021
-12:40
Nekadašnji generalni sekretar NATO i bivši visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije, Havijer Solana, pozvao je Crnu Goru da povodom 15 godina od osamostaljenja od zajedničke države sa Srbijom gleda napred, jer je, kako je naveo, istorija već na njena ramena stavila dovoljno tereta, dok je crnogorski predsednik Milo Đukanović ukazao da je time ispravljena jedna velika istorijska nepravda.
Solana naime, smatra da nije dobar trenutak da se ponovo pokreću ti problemi.
"Dakle, molim sve građane Crne Gore, kao prijatelj, da budu vrlo oprezni. Bilo bi tužno kad ne biste mogli održati solidarnost među sobom i slaviti svoju zajedničku prošlost", rekao je Solana u opširnom intervjuu za podgoričku Pobjedu.
Kako navodi, tužno je što već postoje ideje o prekrajanju prošlosti nakon tako kratkog vremenskog razdoblja.
"Dakle, molim vas, nemojte poništavati napore koji su već uloženi i pokušajte nastaviti s idejom koju ste imali, a to je bila - Evropska unija", rekao je.
Solona je, inače, kao tada visoki predstavik vodio pregovore sa liderima SRJ, Srbije i Crne Gore.
Ocenjujući današnju situaciju na Balkanu, podseća da je raspd SFRJ bio dramatičan i izazvao je, kaže, toliko ozbiljne probleme, duboko ukorenjene u narodu, toliko ozbiljne da među balkanskim narodima ni nakon 30 godina još nisu rešeni.
Povezane vesti
Opširno govoreći o istorijatu koji su doveli do osamostaljenja Crne Gore od zajedničke države sa Srbijom, Solana kaže da je ta država danas već 15 godina nova država na Balkanu i razvija, kaže, svoj politički život, ekonomiju i sve ostalo.
Vačno je, ističe, gledati napred.
"A gledati napred znači nastaviti posvećeno raditi na približavanju Crne Gore Evropskoj uniji, imati najbolje moguće odnose i pokušati što više sarađivati, a ne uvek osvrtati se na ono što se dogodilo u prošlom veku. Razumem važnost nekih istorijskih pitanja, ali danas smo ipak u 21. veku", rekao je Solana.
"Komšije će zauvek biti komšije"
Komentarišući promenu vlasti u Crnoj Gori, Solana kaže da bi se moglo reći da su "ovo manifestacije poteškoća i problema na Balkanu".
EPA/KOCA SULEJMANOVIC
"Kada jedna zemlja ostvari svoj san, ili barem san većine u toj zemlji, a situacija nije dovoljno čvrsta da se demokratski održi ta linija - to nije dobra vest. Govoreći kao građanin Evropske unije, nisam baš srećan. Ne vidim da se takve stvari događaju u starijim članicama EU", naveo je.
Na pitanje da li vidi opasnost po crnogorsku nezavisnost od probuđenih i obnovljenih ideja o tzv. Srpskom svetu, što je, kako se navodi, samo drugo ime za "veliku Srbiju", Solana je odgovorio:
"Nadam se da ne. Sa Srbijom morate pametno da se nosite. Opet, Balkan je Balkan. Komšije će zauvek biti komšije, geografija se neće menjati - geografija Balkana je geografija Balkana. Političke podele mogu biti različite, ali ljudi su isti i žive zajedno jedni pored drugih. Ako nađete način da živite u miru - zadržite ga", savetuje Solana.
Povezane vesti
A na pitanje kako vidi budućnos Balkana, on kaže da bi voleo da ga vidi kao deo EU.
Kada je reč o otvorenim pitanjima na Balkanu i odnosa EU prema tome, Solana kaže da misli da se Evropska unija tim pitanjem bavi inteligentno.
O budućnsti Balkana i o tome ko koči evropski proces, Solana kaže da to nije slučaj, već da je u pitaju tehnički zastoj u pregovorima sa, kako je rekao, nekim elementima politike, ali ne politike prema Balkanu, već politike unutar same Unije.
Đukanović: Slučaj bez presedana
EPA/VIRGINIA MAYO
U autorskom tekstu sa podgorički portal CdM, Ðukanvić piše da je to "slučaj bez presedana, ne samo u crnogorskoj, nego i u istoriji balkanskih naroda".
"Time je ispravljena jedna velika istorijska nepravda, i trasiran naš evropski i evroatlantski put...", naveo je Ðukanović.
Za njega je referendum održan na današnji dan pre deceniju i po bio, kako navodi, potvrda istorijske posebnosti Crne Gore i time što je pokret za obnovu nezavisnosti bio nadnacionalni.
Poredeći taj dan sa Trinaestojulskim ustankom 1941., Ðukanović napominje i da nezavisna država nije bio samo san Crnogoraca, već i svih drugih nacija u Crnoj Gori: Bošnjaka, Albanaca, Muslimana, Hrvata…
"I Srba koji su bili spremni da se zdravim razumom odupru nacionalističkom pritisku samoproglašenih političkih zaštitnika njihovih nacionalnih interesa. Svi zajedno nisu želeli državu nacija, niti nacionalnu državu. Nego građansku Crnu Goru, kao multietničku demokratiju zasnovanu na evropskom sistemu vrednosti", naveo je, između ostalog, crnogorski predsednik.
Opširno govoreći o prošlosti, Ðukanović kaže da je za budućnost Crne Gora potrebna, kako kaže, više od svega mudrost upravljanja koja će voditi prevazilaženju nasleđenih podela i većoj homogenizaciji i optimizaciji humanih resursa.
Insistirajući ponovo na crnogorskom identitetu kao uslovu opstanka, stabilnosti i evropskog prosperiteta Crne Gore, Ðukanović je rekao da je on "epicentar nacionalističkih ataka na Crnu Goru".
"Zatiranjem svesti o njemu (identitetu) bio bi ostvaren cilj politike koja je Crnoj Gori pripremila novu tamnicu. Umesto Kraljevine SHS Srpski svet...", naveo je Ðukanović i dodao da je odgovornost za to na svima, a pre svega na nacionalnim Crnogorcima.
Crna Gora mora, kaže Ðukanović, odlučno i strateški osmišljeno da odoli "velikodržavnoj i kleronacionalističkoj agresiji našeg negiranja".
Dačić: Srbija neće biti remetilački faktor
EPA/Djordje Savic
Srbija želi sve najbolje Crnoj Gori, želi s njom najbolje moguće odnose i sigurno neće biti remetilački faktor u toj zemlji, ali nas zanima položaj srpskog naroda u Crnoj Gori, izjavio je danas povodom godišnjice osamostaljenja Crne Gore predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić.
On je komentarišući političke podele i sukobe u Crnoj Gori u vezi sa njenim osamostaljenjem ocenio kako su oni sasvim logični.
"Tamo je decenijama utemeljivana društvena svest o tome da Srbija predstavlja opasnost za crnogorski identitet i državnost, što je apsolutno netačno. Odnosi Srbije i Crne Gore su imali različite oblike kroz istoriju. Obe su imale svoje države, ali se nikad nisu međusobno sukobljavale, nikad se naši narodi nisu svađali", rekao je Dačić na Prvoj televiziji.
On je podsetio da je takav stav nekada imao i aktuelni crnogorski predsednik Ðukanović.
"Zanimljivo je da je Ðukanović kada je dolazio na vlast starom komunističkom rukovostvu govorio: 'Nemojte da nam pretite Srbijom, jer time u stvari samo branite svoju vlast, jer iz Srbije nam ne preti nikakva opasnost'. Ðukanović je tada i sam rekao da se ponosi svojim srpskim poreklom i crnogorskom državnošću. I to je u stvari prava definicija", naveo je Dačić.
Predsednik srpskog parlamenta je rekao da uopšte nije bitno reći kako svi moraju da se izjašnjavaju kao Srbi.
"Mi možemo da budemo deo jednog istog plemena, istog naroda, iste krvi, jer imamo zajedničku istoriju", naglasio je Dačić.
Ocenio je da postoje još mnoge prepreke i da će se mnoge teme upotrebljavati da se dalje zaoštrava situacija u Crnoj Gori.
"Svako od nas kada gleda svoje porodično stablo pronaći će poneku granu koja ide van granice sadašnje Srbije. Da li je to Crna Gora, BiH, Hrvatska, Makedonija, svejedno. Zato je bitno da negujemo zajedništvo. Srbija sigurno neće biti remetilački faktor, nas zanima položaj srpskog naroda u Crnoj Gori", naglasio je Dačić.
Komentari (0)