Konačno "otopljavanje" diplomatskih odnosa: Ko je Nebojša Rodić - novi ambasador Srbije u Crnoj Gori

Novi ambasador Srbije u Crnoj Gori Nebojša Rodić zvanično je 2. februara stupio na dužnost, nakon primopredaje akreditivnih pisama crnogorskom pedsedniku Jakovu Milatoviću. Upravo je imenovanje ambasadora bilo jedno od otvorenih pitanja dve države, a očekuje se da će uskoro i Podgorica saopštiti ime diplomate koji će stići u Beograd. Ovim bi zvanični diplomatski odnosi dve zemlje konačno bili obnovljeni, nakon tri godine trzavica nastalih zbog proterivanja ambasadora.

Bivša vlast Crne Gore, tačnije Demokratska partija socijalista, još u novembru 2020. godine je proterala ambasadora Srbije Vladimira Božovića zbog, kako je tada navedeno, "omalovažavanja Crne Gore nediplomatskim i politički spornim izjavama" čime je, kako se dodaje, povredio Bečku konvenciju. Beograd je brzo uzvratio istom merom, proteravši Tarzana Miloševića, ali je tu odluku povukao dan kasnije.

Ovo pitanje bilo je jedno i od najvažnijih tokom posete Jakova Milatovića Beogradu u julu prošle godine. To mu je ujedno bilo i jedno od prvih putovanja od kada je stupio na dužnost predsednika, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će "u znak poštovanja prema Milatoviću, Srbija za 10-12 dana odabrati ko će biti njen novi ambasador".

Ime je, međutim, postalo poznato javnosti nešto kasnije, a u razgovoru sa Nebojšom Rodićem, Milatović je istakao da "u odnosima Crne Gore i Srbije postoji prostor za snaženje međudržavne saradnje u obostranom interesu, što građani obe države odavno očekuju".

Milatović je rekao da je, s tim u vezi, podsetio Rodića kako je, "nakon stupanja na dužnost, nakon posete EU institucijama u Briselu, za prvu bilateralnu posetu odabrao Srbiju, što svakako predstavlja novi momenat u odnosima dve države".

"Izrazio je uverenje da će imenovanje ambasadora Srbije u Crnoj Gori dati doprinos jačanju bilateralnih odnosa dve zemlje, uz očekivanje da će Crna Gora uskoro uputiti ambasadora u Beograd", navodi se u saopštenju.

Ko je Nebojša Rodić?

Nebojša Rodić je do sada bio ambasador Srbije u Austriji, a pre toga i u Azerbejdžanu. Bio je 2012. godine postavljen na čelo BIA, a na funkciju direktora došao je sa pozicije Generalnog sekretara predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, prenosi RTS. 

Posle godinu dana na čelu BIA, Rodić je izabran za ministra odbrane 2013. godine. Za vreme ministarskog mandata, potpisivao je ugovore o saradnji u oblasti odbrane sa Rusijom, ali i dobijao pohvale od Sjedinjenih Američkih Država. Kako je pisao Radio slobodna Evropa, američki ministar odbrane Čak Hejel pohvalio je u januaru 2014. godine "pozitivan uticaj na regionalnu bezbednosnu saradnju" tadašnjeg srpskog kolege.

Govoreći za Euronews Srbija o imenovanju, ambasadorka u penziji i članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Branka Latinović kaže da je dobra stvar što je posle dužeg vremena došlo do imenovanja ambasadora.

"To je veoma bitno, ne samo iz protokolarnih razloga nego i zbog činjenice što je ambasador uvek taj koji na najvišem nivou predstavlja zemlju i što će preositi informacije direktno nekada od predsednika Republike ili od predsednice vlade, što znači da se podiže kvalitet komunikacije. E sad, drugo je pitanje da li će ambasador koji je imenovan imati taj kapacitet da podigne nivo odnosa na nivo koji je potreban i poželjan s obzirom na to da ambasadorska funkcije uvek zahteva jednu ličnu notu, jednu ličnu reprezentativnost posla koji se obavlja", rekla je ona.

Tanjug/Zoran Mirković

Kako je dodala, ambasador Rodić je svoju karijeru počeo u Ministarstvu spoljnih poslova devedesetih godina i na jednu visoku funkciju u ministarstvu došao je sa već poodmaklim radnim iskustvom. 

"Nije on karijerni diplomata u smislu da je počeo svoju karijeru od početka u diplomatskoj službi. To što je on u jednom periodu obavljao dužnost u obaveštajnoj službi moguće da ga je na odgovarajući način preporučila za mesto na kojem se sada nalazi, moguće da mu to bude i otežavajuća okolnost, a moguće da mu i pomogne u proceni. Međutim to za diplomatsku službu za službu ambasadora da bi obavljao taj posao na najbolji mogući način nije presudno. Presudna je njegova sposobnost da dobro analizira, da proceni stvari u zemlji, mogućnost unapređenja odnosa i da proceni sve to u kontekstu onoga što se dešava u regionu i Evropi. Ne vidim da tu može da mu bude neka prednost", istakla je Latinović.

Kako je dodala, veruje da će se i imenovanje crnogorskog ambasadora desiti što je pre moguće, ali da bi bilo dobro da je to obavljeno sinhronizovano.

"Bilo bi dobro da su obe strane u isto vreme ili približno u isto vreme odredile ambasadora kako bi se ta funkcija predstavljanja obavljala na ambasadorskom nivou, ali sada je na Crnoj Gori da učini taj korak", rekla je ona.

Istorijat "proterivanja"

Otakako je Crna Gora 2006. godine postala nezavisna država, dve zemlje razmenile su više ambasadora, tačnije nekoliko njih je proterano. Taj potez je prva preduzela Srbija i to 2008. godine kada je za "personu non grata" proglašena Anka Vojvodić nakon što je Vlada Mila Đukanovića te godine jednoglasno donela odluku o priznavanju Kosova. Tek godinu dana kasnije Crna Gora je imenovala novog ambasadora u Beogradu.

Više od deceniju kasnije i Crna Gora je imala zamerke. Vladimir Božović proteran je 27. novembra 2020. jer je na izložbi "Parlamentarizam u Crnoj Gori i dani ujedinjenja" rekao da je Podgorička skupština bila "slobodan izraz narodne volje za ujedinjenje sa bratskom Srbijom".

Tadašnje crnogorsko MSP je ocenilo da je Božović "unizio" Skupštinu Crne Gore koja je 2018. usvojila Rezoluciju o poništenju odluka Podgoričke skupštine, kojima je ukinut dotadašnji suverenitet Crne Gore. 

Dan kasnije, 28. novembra, Vlada premijera Duška Markovića, koja je bila u tehničkom mandatu, donela je odluku da Božovića proglasi nepoželjnim i naložila mu je da napusti Crnu Goru.

Uzvratilo je srpsko Ministarstvo spoljnih poslova i Tarzana Miloševića poslednjeg ambasadora Crne Gore u Beogradu i visokog funkcionera Đukanovićeve DPS, 28. novembra 2020. proglasilo personom non grata, uz obrazloženje da je reč "o recipročnom odgovoru". 

Srpske vlasti su dan kasnije promenile odluku i Milošević je ostao u Beogradu, ali samo do februara 2021. kada su nove vlasti, pobednici avgustovskih izbora 2020, opozvale ambasadore koje je postavio Milo Đukanović, uz ocenu da su birani po "političkom ključu".

To je, inače, učinjeno bez naknadnog imenovanja većine novih, pa zvanična Podgorica trenutno nema ambasadore u 75 odsto ambasada, uključujući Vašington, London i Peking.