Region

Nova godina, problemi stari: Reku Drinu i ove sezone "zatrpavalo" tone smeća

Komentari

Autor: AP

12/01/2024

-

08:38

Nova godina, problemi stari: Reku Drinu i ove sezone "zatrpavalo" tone smeća
Nova godina, problemi stari: Reku Drinu i ove sezone "zatrpavalo" tone smeća - Copyright Tanjug AP/Armin Durgut

veličina teksta

Aa Aa

Kao i svake sezone, reka Drina se ovog puta bori sa problemom smeća. Tone đubreta plutaju rekom najmanje dva puta godišnje i završavaju u blizini Višegrada iza barijera koju je postavila lokalna hidroelektrana.

Ekološki aktivista je posmatrao kako radnici uklanjaju smeće iz reke.

"Nova godina, novi problemi ili bolje rečeno stari problemi sa novim smećem koji nam pluta", kaže Dejan Furtula iz ekološke grupe Eko Centar Višegrad.

Drina i njene pritoke u Bosni, Srbiji i Crnoj Gori nosi smeće sa neovlašćenih deponija koje se prostiru na Zapadnom Balkanu, ka Višegradu, i dalje u reku Dunav, u koju se Drina na kraju uliva.

Tokom vlažnog vremena zime i ranog proleća, vodeni tokovi u regionu nabujaju i odnose tako veliku količinu smeća sa desetina nelegalnih deponija duž njihovih obala da ne može da pobegne od ograde koju je postavila hidroelektrana udaljena nekoiko kolometara. Kao rezultat toga, najmanje dva puta godišnje i na nekoliko nedelja, ograda se pretvara u spoljnu ivicu gomile plastičnih flaša, zarđalih buradi, polovnih guma, kućnih aparata, natopljenog drveta, uginulih životinja i drugog otpada što govori o neuspehu regionalnih vlasti da usvoje i sprovedu adekvatne mere o zaštiti životne sredine, prenosi  AP.

Tanjug AP/Armin Durgut

 

"Ponovo (od kraja decembra) ovde se nagomilalo između pet i šest hiljada kubnih metara mešanog otpada i radnici hidroelektrane ga raščišćavaju. Prošle godine su aktivnosti raščišćavanja trajale 11 meseci, što znači da otpad dolazi tokom cele godine", kaže Furtula.

Plutajući otpad odvraća turiste i predstavlja opasnost po zdravlje

Reka Drina teče 346 kilometara od planina severozapadne Crne Gore kroz Srbiju i Bosnu. Drina i neke od njenih pritoka poznate su po smaragdnoj boji i pejzažima koji oduzimaju dah, a deo duž granice između Bosne i Srbije posebno je popularan među rečnim splavarima.

Tanjug AP/Armin Durgut

 

Međutim, redovno ponovno pojavljivanje plutajućeg otpada u blizini Višegrada čini promociju grada kao turističke destinacije na otvorenom veoma teškim poslom.

"Jezivi prizor koji dočekuje posetioce Višegrada na ulazu u grad je problem koji ne možemo da rešimo. Sudeći po onome što čujemo od turista, taj ružan i ponekad neprijatno mirisan lokalitet odvraća mnoge posetioce da dođu u Višegrad", kaže Olivera Todorović iz Turističke zajednice Višegrada.

Furtula je saglsan, ali tvrdi da je problem mnogo dublji.

Procenjuje se da se svake godine sa deonice Drine kod Višegrada ukloni oko 10.000 kubnih metara otpada i odveze na gradsku opštinsku deponiju na spaljivanje. Dim i procedne vode sa "uvek zapaljene" deponije predstavljaju očiglednu opasnost po zdravlje, kaže Furtula.

Tanjug AP/Armin Durgut

 

Eko centar Višegrad će u martu početi da uzima uzorke vode iz Drine i testira ih na zagađivače na više lokacija, uključujući i okolinu gradske opštinske deponije.

"Kroz vazduh, zemlju i vodu, svi otpušteni toksini (sa deponije) se vraćaju u reku Drinu i očekujem da će nivoi njenog zagađenja biti zaista, zaista visoki", kaže Furtula.

Zaštita životne sredine zaostaje na Balkanu

Kako piše Euronews, decenijama nakon razornih ratova devedesetih koji su pratili raspad Jugoslavije, Balkan zaostaje za ostatkom Evrope i ekonomski i u pogledu zaštite životne sredine.

Pored zagađenja reka, mnoge zemlje zapadnog Balkana imaju i druge probleme sa životnom sredinom. Jedan od najhitnijih je izuzetno visok nivo zagađenja vazduha koji utiče na veliki broj gradova u regionu.

Tanjug AP/Armin Durgut

 

Zemlje Zapadnog Balkana su postigle mali napredak u izgradnji efikasnih, ekološki prihvatljivih sistema za odlaganje smeća uprkos tome što traže članstvo u Evropskoj uniji i usvajaju neke od zakona i propisa 27-članog bloka.

Ekološki problem sa kojim se Višegrad suočava je "dugoročan i njegovo rešavanje neće biti ni lako ni jeftino", kaže Todorović. 

"Ali moramo raditi na tome da to rešimo", dodala je ona.

Furtula je saglasan da ne postoje brza i jednostavna rešenja, ali kaže da bi se neke mere lako mogle preduzeti kako bi se problem ublažio.

"Sve opštine uzvodno od Višegrada treba da postave barijere za smeće kao što je ova ovde i da osnuju svoje timove za sakupljanje otpada kako bi ubrzali uklanjanje smeća i sprečili da smeće tone na dno reke", kaže on. 

Komentari (0)

Evropa