Rumuniju čekaju ključni izbori 2024. godine - da li će na vlast doći ekstremna desnica koja je uveliko u usponu?

Rumunska krajnje desničarska partija AUR raste u popularnosti i mogla bi da uđe u vladinu koaliciju sledeće godine nakon održavanja parlamentarnih izbora u toj zemlji, piše Euronews.

Naime, 2024. godina biće ključna za Rumune, jer se tada održavaju izbori na četiri nivoa - lokalni, predsednički, parlamentarni i evropski. Međutim, vanredni profesor na uporednoj politici na Univerzitetu u Notingemu Fernando Kasal Bertoa kaže da je budućnost ove zemlje poprilično neizvesna, zbog toga što postoje predviđanja da će krajnja desnica, koja postaje dominantna, nastaviti da raste do održavanja izbora.

"Ovi izbori su važni za političku situaciju u Rumuniji, kao i za celu Evropsku uniju, gde je popularnost krajnje desnice porasla u mnogim državama članicama poput Švedske, Slovačke i sada Holandije", smatra Kasal Bertoa i dodaje da bi ovi izbori zapravo moglu da odrede "novi pravac zemlje".

Nedavno istraživanje ankete INSCOP, koje je objavljeno početkom novembra, pokazalo je da vladajuća koaliciona vlada u zemlji - koja uključuje levičarske socijaldemokrate (PSD) i liberale desnog centra (PNL) - neće dostići potpunu većinu na parlamentarnim izborima sledeće godine.

Koaliciona vlada se ove godine bori sa držanjem javnih finansija zemlje pod kontrolom – što je situacija koja je utrla put krajnjoj desnici da osvoji položaj u Rumuniji.

Prema istraživanju javnog mnjenja, koje je naručio rumunski novinski sajt Nevs.ro i koje je sprovedeno na uzorku od 1.100 ljudi između 23. oktobra i 2. novembra, kaže da bi 29,5 odsto Rumuna glasalo za PSD premijera Marsela Čolakua i 18,4 odsto za liberale u na parlamentarnim izborima sledeće godine.

Prema anketi INSCOP, ultranacionalistička opoziciona partija Alijansa za jedinstvo Rumuna, AUR  (skraćenica za "zlato" na rumunskom) imala bi 20,2 odsto podrške birača - što bi stranku stavilo ispred liberala.

Šta je AUR i šta znači?

U decembru 2020. godine, malo poznata AUR, koja je formirana u jesen prethodne godine, uzdigla se iz opskurnosti i osvojila skoro devet odsto ukupnih glasova na parlamentarnim izborima u Rumuniji. Od tada, stranka stalno dobija sve veću podršku u nedavnim istraživanjima javnog mnjenja.

Uspon stranke delom je bio posledica ogromne podrške rumunske dijaspore, koja, prema rečima profesorke komparativne javne politike na Univerzitetu Luis Guido Carli u Rimu, Aline MungiuPipidi, "imala veliki procenat podrške nisko-kvalifikovanih, marginalnih ljudi koji zapravo rade samo sezonski u Evropi".

"Nazvala sam ih, na veliko ogorčenje nekih ljudi, 'lumpen-dijasporom', da parafraziram Karla Marksa", objasnila je ona, misleći na termin koji u marksističkom kontekstu ukazuje na populaciju nezainteresovanu za revolucionarni napredak.

Dodaje i da je pandemija takođe "izuzetno pomogla" porastu AUR-a, na isti način na koji je pomogla Alternativi za Nemačku (AfD) da poveća svoju bazu. 

"Oni su bili stranka protiv vakcine, a u Rumuniji – takođe uz saučesništvo pravoslavne crkve – polovina stanovništva nije dobila vakcinu. To im je bio glavni vetar u leđa", kaže.

Profimedia

Objašnjavajući popularnost te krajnje desničarske stranke za Euronews vanredni profesor političkih nauka Univerziteta u Bukureštu, Klaudiju Tufis,  kaže da su ljudi zaista nezadovoljni načinom na koji se upravlja zemljom.

"Nema mnogo zastupljenosti u rumunskom političkom sistemu, sa skoro istom koalicijom koja neprekidno vodi zemlju već skoro 10 godina. Oni traže nekoga ko govori njihov jezik", dodao je on.

AUR izjavljuje da se zalaže za "porodicu, naciju, veru i slobodu", ali Mungiu Pipidi je rekla da se ova stranka zapravo zalaže za "anti-nauku, hrišćanski fundamentalizam i suverenizam".

Stranka se takođe pozicionirala kao antikorupcijska stranka u vreme kada se zemlja suočavala sa značajnim korupcionaškim skandalima - potez koji su prihvatile i druge populističke partije u Evropi, poput italijanskog Pokreta pet zvezdica.

Poznato je i da se AUR takođe protivi istopolnim brakovima i poziva na ujedinjenje Republike Moldavije sa Rumunijom. Osnivač AUR-a, bivši novinar Klaudiju Tarziu, pozvao je 2018. na referendum koji je pokušao da zabrani istopolne brakove, ali nije uspeo u ovoj nameri.

Da li bi AUR mogao da bude deo nove koalicione vlade?

Na pitanje da li će AUR jednog dana postati deo koalicione vlade sa PSD-om, Kazal Bertoi kaže da to zavisi od rezultata izbora. 

"Liberali bi možda hteli da vladaju sa krajnjom desničarskom strankom, ali ne pod njom.Teško je predvideti, ali sve je moguće. U Evropi smo videli trend normalizacije krajnje desnice i krajnje levice, a izbori u Holandiji su jasan primer za to", kaže.

"Očekivao sam da će AUR dobiti malo više nego u prošlom krugu izbora", rekao je Tufis, te dodao:

"Ali oni će verovatno biti u poziciji koja joj neće dozvoliti da formira koaliciju, političke stranke tvrde da AUR treba držati na distanci".

Sa nivoom podrške koji se trenutno procenjuje u anketama, AUR bi mogao da ima između osam i 11 poslanika u Evropskom parlamentu nakon izbora za EU u junu 2024. Stranka će se tada verovatno udružiti sa Đorđom Meloni iz Italije, za koju je predsednik AUR Džordž Simion rekao da je "politički model za nas".

Da li EU drži na oku Rumuniju?

Kazal Bertoa smatra da EU pažljivo prati šta se dešava u Rumuniji, kao i drugim zemljama poput Španije i Holandije, "i dobra stvar je što EU ima mehanizme da interveniše ako ove krajnje desničarske stranke ugroze demokratiju ili vladavinu prava".

Problem je, dodaje, što "nema načina da zaustavi uspon krajnje desnice".

AP Photo/Jean-Francois Badias, File

Tufis se slaže, rekavši da čak i ako AUR pobedi na evropskim izborima, "oni će biti kontrolisani unutar Evropskog parlamenta". Sa druge strane, Mungiu Pipidi smatra da EU nema razloga da brine o AUR-u. 

"Rumuniju dobro kontroliše leva-desna koalicija koju solidno podržavaju njene previše moćne tajne službe i vojni establišment", rekla je ona.

"Crkva možda flertuje sa AUR-om, ali uvek stoji uz establišment vlasti", dodala je ona.