Cena ulaska u EU: Hoće li ustavne promene proći glatko u Sobranju Severne Makedonije?

Komentari

Autor: Euronews Srbija/Anđelka Ćup

12/10/2023

07:10

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Severna Makedonija dobila je status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji 2005. godine, ali je, prvo zbog spora sa Grčkom oko imena, a zatim sa Bugarskom oko identitetskih pitanja, pristupne pregovore otvorila tek u drugoj polovini prošle godine. Da bi Skoplje otvorilo prva poglavlja o pristupu Evropskoj uniji, potrebno je da poslanici usvoje ustavne izmene do 30. novembra.

Prema predlogu ustavnih promena, građane Republike Severne Makedonije, osim makedonskog, dela albanskog, turskog, vlaškog, srpskog, romskog i bošnjačkog naroda, sada čine i: bugarski, hrvatski, crnogorski, slovenački, jevrejski i egipatski narod.

Odmah nakon izmene ustava, Severna Makedonija može otpočeti suštinske pregovore, poručuju iz Brisela.

Za aktuelnu vladu, ustavna promena je poštovanje evropskih vrednosti i taj predlog nije, kao što tvrdi opozicija, nametnula Sofija.

Sednica makedonskog Sobranja održana je 18. avgusta, ali je prekinuta pre glasanja o ustavnim promenama.

I dok predstavnici vlasti u Skoplju smatraju da je sada istorijska prilika da se učini nešto dobro za državu, najveća opoziciona partija VMRO-DPMNE najavljuje da neće podržati ustavne promene.

Pojedini poznavaoci političkih prilika smatraju da će se ustavne promene desiti iako to sada izgleda nemoguće.

Davkova: Put za Brisel ne sme da vodi preko Sofije

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski odbacio je navode o postojanju nečijeg diktata za ustavnu reformu.

"Predlog je napisan ovde, u Skoplju. O predlogu se razgovara ovde, u makedonskoj skupštini, u Skoplju. Zato, sa punom odgovornošću odbacujem lažne i neistinite teze da postoji nečiji diktat bilo koga, o bilo čemu. Postoji samo naša trenutna i istorijska prilika da učinimo nešto dobro za državu", rekao je ranije Kovačevski u parlamentu.

Makedonska opozicija je prošle godine danima organizovala proteste na ulicama, uz parolu "stop bugarizaciji Makedonije".

Najveća opoziciona partija VMRO-DPMNE i sada tvrdi da Sofija ne priznaje makedonski identitet, istoriju i jezik, da predlog ustavnih promena nije u skladu sa zakonom i da ga zbog toga neće podržati.

"Ja ću danas pozvati da se zaštite Bugari ako nisu zaštićeni, a pod dva, ne možemo imenik da pravimo od preambule. Važna je suština, a najvažnije je, gospodo, da primenimo kopenhagenske kriterijume. Zato mi sada branimo kopenhagenski kriterijum, dakle, ne sme put za Brisel da vodi preko Sofije. Ne, ovaj put", rekla je poslanica VMRO-DPMNE Gordana Siljanovska Davkova.

Albanske partije najavile podršku

Novinar Mile Arseski rekao je za Euronews Srbija smatra da ustavne promene treba da se dese.

"Mislim da će se desiti, ako ne u ovom sastavu pod ovim okolnostima, sledeće godine to mora da se desi, da li to bila ova vlada ili neka druga, ako neko drugi dobije na parlamentarnim izborima", kaže Arseski.

A albanske partije su i prilikom usvajanja ustavnih promena, nezaobilazan politički faktor.