Ramine izjave naznačile kraj, Otvoreni Balkan odlazi u prošlost? "Dobra ideja i ambicija, ali nije zaživelo kako treba"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

05/10/2023

07:01

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Inicijativu Otvoreni Balkan, nazvanu tako 29. juna 2021. godine, a koja se prilikom pokretanja 2019. zvala "Mini Šengen", potpisale su Srbija, Albanija i Severna Makedonija. Nastala pod geslom "Balkan Balkancima" podržana u početku i od Sjedinjenih Američkih Država i većeg broja zemalja Evropske unije, čini se da prestaje da postoji.

Kraj Otvorenog Balkana, nezvanično je najavljen 23. juna ove godine, kada je albanski premijer Edi Rama, zbog hapšenja trojice kosovskih policajca, najavio moguće zamrzavanje odnosa sa Srbijom, a samo nekoliko dana kasnije da je Otvoreni Balkan bio samo sredstvo za ostvarenje višeg cilja.

"Otvoreni Balkan je bila inicijativa koja je nastala iz potrebe da se unapredi Berlinski proces i ispunila je misiju zbog koje je stvorena. Sada moramo da se u potpunosti posvetimo samo Berlinskom procesu koji će se održati u Tirani", rekao je albanski premijer.

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski nije komentarisao izjavu Edija Rame, dok srpski predsednik Aleksandar Vučić ne veruje da je albanski premijer baš tako rekao i pozvao ga da dođe u Beograd kako bi o tome razgovarali.

"Mi smo sa Albanijom i Severnom Makedonijom zajedno pokrenuli inicijativu Otvoreni Balkan, ona je donela ogromne koristi za svakoga od nas i verujem, pre svega, za naše građane. Mislim da još mnogo toga u budućnosti, ta inicijativa koja je potekla iz samog regiona, može da doprinese daljem zbližavanju naroda i rekao bih boljem životnom standard, boljem životu svih naših građana", naveo je Vučić.

U međuvremenu, Tirana i Zagreb traže sankcije za Srbiju od strane Evropske unije, zbog oružanog sukoba u Banjskoj.

"Nikako se ne može prihvatiti da se usred Evrope, usred regije, u kojoj su sve zemlje izrazile spremnost da žele u Evropsku uniju, jedna kriminalna grupa, ilegalno naoružana oduzme život policajcu, a onda se u zemlji iz koje su došli, proglasi dan žalosti. To je neprihvatljivo i mora se osuditi", rekao je Rama.

Crna Gora, Kosovo i Bosna i Hercegovina nisu pristupili Otvorenom Balkanu, ali su predstavnici Sarajeva i Podgorice prisustvovali na nekoliko sastanaka, kao posmatrači.

Latinović: Otvoreni Balkan još postoji, ali očito funkcioniše izbledelo

Komentarišući za Euronews Srbija šta se dešava sa Otvorenim Balkanom, Branka Latinović iz Foruma za međunarodne odnose rekla je da "gotovo nije, jer ništa nije zvanično objavljeno", ali da ova regionalna inicijativa sada funkcioniše na neki malo izbledeli način. Šta je motiv Raminih izjava, kako dodaje, nije jasno.

"Šta je razlog za takvu njegovu izjavu, da li je on dobio možda neke signale, pa da se više okrene tom evropskom putu u vezi sa pregovorima u Briselu ili su tu došli neki poremećeni odnosi između učesnika Otvorenog Balkana, mislim da je za nas to još nepoznanica. To bio jedan vrlo ambiciozan plan i vrlo dobar, ali je činjenica da on nikada nije zaživeo na način na koji treba da zaživi. Ostaje da vidimo i da čekamo", rekla je ona.

Euronews TV

Kada je reč o Berlinskom procesu i da li je Otvoreni Balkan doprineo tome da on bude unapređen, Latinović ističe da je Berlinski proces stariji i sveobuhvatniji i da nema sumnje da bi on trebalo da se nastavi.

"Otvoreni Balkan jeste bio dobra ideja, dobra ambicija, nažalost nije uspeo da zaživi onako kako je trebalo s obzirom na to da su neke zemlje Zapadnog Balkana imale rezerve, mislim pre svega političke jer su one u svemu tome pročitale neke političke ambicije jednog ili drugog i da je to bio razlog što on nije bio u funkciji onako kao što je trebalo. Pretpostavljam da je tu odgovarajući uticaj vršila i Nemačka s obzirom na to da inicijativa Otvoreni Balkan na odgovarajući način slavi taj Berlinski proces koji je stariji i sveobuhvatniji", reka je ona.

Kako dodaje, 16. oktobar, kada se održava novi samit Berlinskog procesa u Tirani biće prilika da se sazna da li je Otvoreni Balkan "i dalje na dnevnom redu ili tiho umire".

Na pitanje koliko su događaji na Kosovu, još od maja, uticali na Ramin stav, Latinović kaže da sigurno da jesu.

"Moram da priznam da ima dosta i umirujuće izjave, mislim uravnotežene izjave, u nekom periodu više kritični prema Kurtiju, u nekom periodu prema Beogradu. Ja to čitam više kao jedno upozorenje na opasnost svega ovoga što se dešava na severu Kosova, kao jedno upozorenje vezano za jedan destabilizirajući potencijal koji u svemu postoji. Moj utisak je da su svi zajedno zabrinuti, ne bih ja rekla da ovde postoji neka zluradost ili tako dalje nego jedna ozbiljna zabrinutost da bi sve to moglo da eskalira na način koji niko ne želi i koji nije predvidiv. Ta izjava u Zagrebu je dosta specifična s obzirom na to da dolazi od susednih zemalja, a da su odnosi sa susednim zemljama uvek polazna osnova za procenu vašeg međunarodnog položaja", napomenula je ona.