Uskršnje pomilovanje: Kontroverzna tradicija koja živi u Španiji vekovima unazad

"Bićeš pušten na slobodu". Kada je Antonio Danijel Mira pre samo nekoliko nedelja čuo ove reči od jednog zatvorskog službenika, nije mogao da veruje koliki je srećnik.

Ostalo mu je još deset meseci do izdržavanja, ali će ovako njegova trogodišnja zatvorska kazna biti gotova mnogo ranije.

"Morao sam prvo da poslažem svoje misli“, rekao je Antonio novinarima u Malagi i dodao da je u početku bio uznemiren, a potom izuzetno srećan zbog novonastale situacije.

Ovaj tridesetjednogodišnjak je najnoviji uživalac dugogodišnje tradicije tokom Svete nedelje u Malagi, a pošto mu je kaznu skratio lokalni sud - slobodan je da ide kući.

Naime, već 272 godine, Hesus El Riko, jedno od crkvenih bratstava u gradu, podnosi peticiju španskom ministarstvu pravde za oslobađanje jednog zatvorenika svake Velike srede.

Antonio nikada nije verovao da će ove godine baš on biti izabran.

"Ovo mi je promenilo život. Moja porodica nije verovala u to. Samo želim da nastavim da radim i budem sa njima", kaže otac četvoro dece koji je pušten iz zatvora deset meseci ranije.

"Zahvalan sam na ovoj novoj prilici", dodaje on.

Tradicija duga više od 200 godina

Uskršnja Sveta nedelja - Semana Santa, tradicija je koja datira još od vladavine Španca Karlosa III 1700-ih, koji je izdao kraljevski dekret nakon što je epidemija kuge poharala stanovništvo.

Situacija je bila toliko strašna da je kralj odlučio da obustavi procesije tek na početku svoje vladavine, 1759. godine.

Ovo nije dobro prošlo kod zatvorenika u Malagi.

"Bili su veoma odani bratstvu Isusa El Rika i zamolili su upravnika zatvora da im dozvoli da održe ceremoniju i nose presto Isusa Hrista ulicama grada“, kaže Havijer Salas, portparol vlade Malage.

Upravnik je to odbio jer nije verovao zatvorenicima, pa su se pobunili, napustili zatvor i poneli Hrista na svojim ramenima ulicama, u najdužoj procesiji u istoriji grada. Kada su završili, svi su se vratili u svoje ćelije.

profimedia

Nekoliko dana kasnije, dogodilo se "čudo". Epidemija kuge je utihnula, a Karlos III je te godine odlučio da oslobodi jednog zatvorenika. Tradicija se od tada čuva.

Kralj je dodelio tu privilegiju Bratstvu Hesus El Riko, a ratifikovao ju je kralj Huan Karlos I ubrzo nakon povratka Španije u demokratiju.

Tradicija je tokom 272 godine preknuta samo tokom Španskog građanskog rata.

Proces selekcije zatvorenika

Hesus El Riko je jedino Crkveno bratstvo u Španiji kome je data ova privilegija.

"Moramo samo da pošaljemo pismo Ministarstvu pravde sa molbom da pomiluju zatvorenika. Ne možemo nikoga da predlažemo, o tome odlučuje vlada“, kaže Ramon Varea, predsednik Crkvenog bratstva Hesus El Riko.

Proces započinju zatvorska ustanova i Pokrajinski sud Malage odabirom zatvorenika "pravog profila".

Obično biraju zatvorenika koji se dobro ponaša, osuđen je za neozbiljno krivično delo i čiji slučaj nema značajnije društvene reperkusije. "Cilj je da se promoviše reintegracija osuđenog lica u društvo“, kaže predstavnik španske vlade u Malagi.

profimedia

Biraju se tri moguća kandidata i njihova imena i dosijei se šalju španskom Ministarstvu pravde. Kabinet tada odlučuje ko će biti najveći srećnik i njegovo ili njeno ime se objavljuje na poslednjem Veću ministara pre uskršnjeg raspusta.

On, međutim, kaže da iako nemaju podatke o vrstama kazni koje su pomilovane, siguran je da su zatvorenici koji su počinili krivična dela poput ubistva ili silovanja u nekom trenutku u istoriji takođe bivali pušteni na slobodu, s obzirom na to da je ta tradicija duža od dva veka.

"Da bi se odabrao pravi zatvorenik, predstoji mukotrpan rad psihosocijalnog tima iz zatvorske ustanove. Oni moraju da izaberu profil koji pokazuje da može da se reintegriše u društvo, koji ima porodicu i dalje veze van zatvora“, kaže predsednik Crkvenog bratstva.

"Praktično svi zatvorenici koje je Hesus El Riko pustio iz zatvora nikada nisu izvršili nijedan drugi zločin. Moramo da shvatimo da smo ljudi i da možemo da pogrešimo“, dodaje on.

profimedia

U mnogim slučajevima, oslobođeni zatvorenici imaju decu i mnogi odlučuju da im ne pričaju o vremenu provedenom u zatvoru dok su još mala.

Međutim, Antonio je odlučio da se otvori za svoje četvoro dece. Najmlađi je želeo da vidi svog tatu kako učestvuje u povorci sa Crkvenim bratstvom koje je uspelo da ga oslobodi.

"Želim da iskoristim ovu priliku. Neizmerno sam srećan", kaže on.