"Ona ne plače, ona od lepote zrači": Reka Tara kao "suza Evrope" i prirodna znamenitost koja ostavlja bez daha
Komentari29/09/2024
-08:11
Smatraju je biserom Crne Gore, ali i suzom Evrope. Deo je nacionalnog parka Durmitor i predstavlja prirodno dobro od izuzetne važnosti. Reka Tara godinama privlači ljubitelje prirode i turiste iz svih krajeva sveta.
Meštani okolnih sela kažu da je ta reka kao život - često nepredvidiva, opasna, a sve te opasnosti mogu da se obuzdaju, da se savladaju i da se uplovi u mirnu reku.
Tara je međunarodna reka, koja protiče kroz dve države: Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, ujedno je i državna granica između ove dve zemlje. Nastaje od dve rečice Opasanice i Veruše ispod planine Komovi i sa svojih 146 kilometra najduža je crnogorska reka.
Kanjon reke Tare najveći je u Evropi, drugi po veličini u svetu, odmah posle Kolorada u Americi. Kanjon je najdublji na mestu Radovan luka zato što planine iznad tog mesta dostižu visinu od čak 1.600 metara.
Kanjon reke Tare bogat je biljnim i životinjskim svetom. Ova netaknuta priroda predstavlja dom za 1.500 različitih vrsta biljaka i 130 vrsta ptica.
"Ali ovi što su bili u Koloradu kažu da je nezanimljiv, da je monoton, iz razloga što nema biosveta. U našem kanjonu ima biljaka i endemičnih vrsta verovatno nekoliko stotina, tako da je taj kanjon vrlo zanimljiv", kaže Dragan Popović, meštanin sela Tepca.
Dragan i njegova majka žive u tom mestu i cele godine su zajedno sa još sedam porodica. Meštana je iz godine u godinu sve manje, uslovi za život su teški, ali uz pomoć Tare se preživljavalo.
"Za vreme ratova, epidemija, nikada nije bilo gladi jer je bilo ribe u Tari i onda su Tepci menjali sa okolnim selima tu ribu za krompir, za žito itd. Tara je znala da bude život i opstanak", kaže Dragan.
Desanka Popović dodaje da je ponekad hladno i da se zimi ne može izaći napolje jer se prekine saobraćaj.
"Niko iz Žabljaka ne može doći, ni mi odavde, pa onda jedni druge posećujemo ako nekome nešto nedostaje da damo jedno drugome, delimo i tako", navela je.
Dragan opisuje da se oni na jesen spreme za zimu i da se izračuna koliko treba brašna, šećera i da se sve kupuje na džakove.
Gosti stižu iz daleka
Svako ko pored Tare odraste, jednostavno ne može bez nje, a ovde godinama unazad dolaze turisti željni netaknute prirode, tišine i pravog odmora. Fajer je sa porodicom u hotel u srcu kanjona, došla iz dalekog Kuvajta.
"Odabrala sam Crnu Goru, posebno reku Taru za odmor sa decom kako bismo bili u prirodi, daleko od elektronskih uređaja i tih stvari. Ovo je neverovatno mesto, odabrali smo ovaj hotel zbog blizine reke, reka je zaista neverovatna. Zaista ne znam kako da opišem ovu lepotu", navela je Fajer Al Nassar.
Tara takođe privlači i veliki broj splavara. Nalazi se na listi najatraktivnijih svetskih reka pogodnih za rafting i ljubitelje avanture. Rafting je na ovoj reci moguć u dužini od oko 90 km, a spust čamcima može da traje od nekoliko sati do čak dva dana.
"Danas na Taru dolaze ljudi iz čitavog sveta, od Novog Zelanda, Kuvajta, Australije, čitav svet jena Tari. A ovu lepotu ništa ne može zameniti, pogledajte, to ne da je suza Evrope. Ona ne plače, ona od lepote zrači", poručuje splavar Goran Leković.
Splavari uživaju u brzacima i prirodi koja ih okružuje. Posebnu pažnju privlači i most na Đurđevića Tari, simbol Tare koji je stvorila ljudska ruka. Ovaj most dužine 350 metara smatra se najlepšim mostom na ovoj reci, a svrstan je i među 20 najlepših mostova na svetu.
"To je most na Budečevici. Tako ga je i projektant Mijat Trojanović nazvao, a samim tim što leži na području sela Budečevica, opština Žabljak, to je most na Budečevici. Kasnije, iz ne znam kog razloga nazivan je mostom na Đurđevića Tari, gde se on samo oslanja, jednom svojom tačkom, tako da je to most na Budečevici, sve popularniji, na razne načine", kaže Miroslav Šljivančanin iz Društva prijatelja reke Tare.
U vreme kada je ovaj most sagrađen, a bilo je to 1940. godine, bio je ovo najveći saobraćajni betonski most u Evropi. I dan danas dive mu se mnoge arhitekte, kao i turisti iz celog sveta koji ovde svrate makar samo da se fotografišu.
Jedna od 25 najznačajnijih prirodnih znamenitosti u svetu
Turisti su sve brojniji, a adrenalinska ponuda iz godine u godinu sve je veća. Na raspolaganju su rafting, kampovanje, zip lajn, vožnja džipovima, planinarenje. Uz mnogobrojne aktivnosti, meštani okolnih sela, nude svoje gostoprimstvo i domaće proizvode.
"Ljudi koji su se naselili na ovom području intenzivno zadnjih godina menjaju delatnosti. Nekad je bilo osnovno stočarstvo i poljoprivreda, sada menjaju turizam potpomognut stočarstvom i poljoprivredom, što doprinosi da se mladi ljudi zadržavaju na ovom području i da selo živi", napominje Šljivančanin.
Ipak, u trci za novcem meštani upozoravaju da treba voditi računa o prirodi. Zahvaljujući svojoj čistoj vodi, koja se duž celog toka može piti, Tara je od 1980. godine pod zaštitom UNESKO-a i postala jedna od 25 najznačajnijih svetskih prirodnih znamenitosti.
Komentari (0)