Zloupotrebe u Nacionalnim parkovima Srbije: Divlja gradnja i nelegalna seča - problemi koji najviše zabrinjavaju
Komentari02/05/2022
-07:01
Osim seče šuma koja daleko prelazi granice planiranog, iz nacionalnih parkova Srbije u poslednjih nekoliko godina dolazile su mnoge zabrinjavajuće vesti. Bespravna gradnja i objekti koji niču u zaštećenim područjima uzeli su maha, a koliko je problem otišao daleko govori i podatak da je nedavno uhapšen direktor Nacionalnog parka Đerdap.
U Srbiji je do nedavno zvanično postojalo pet nacionalnih parkova. Fruška gora, Tara, Kopaonik, Đerdap i Šar planina prostiru se na više od 150.000 hektara. Od ove godine im na listi zaštićenih područja društvo prave i Stara planina i Kučuj-Beljanica.
Međutim, pomenuto hapšenje direktora jednog nacionalnog parka jer je, kako se sumnja, zloupotrebio svoj položaj i, između ostalog, izgradio vikendicu u zoni u kojoj je gradnja zabranjena, u javnosti je ponovo pokrenulo debatu o raznim zlopotrebama na ovim područjima.
Na brojne probleme ukazala je i Državna revizorska institucija krajem prošle godine. U izveštaju "Upravljanje nacionalnim parkovima" navodi se da je bespravna gradnja jedan od glavnih problema koji ugrožavaju zaštićena područja nacionalnih parkova u Srbiji. U analizi objavljenoj na 77 strana samo neki od podataka koji se ističu je i da je primetna veća seča drveća nego što je planom predviđeno, ali i da je sve to posledica nedovoljne aktivnosti čuvara i nadležnih inspekcija.
Ionako problematičnu situaciju na Kopaoniku, Fruškoj gori ili Tari dodatno je zakomplikovala pandemija, a činjenica da se za pojedine lokalitete u Srbiji tražio "krevet više" bila je zgodna prilika za brojne investitore. Kako ističu sagovornici Euronews Srbija, nekoliko nacionalnih parkova nalazi se pod velikim pritiskom, a čak i oni koji nekada nisu bili u fokusu, sada sve češće jesu na meti bespravne gradnje.
Najveći pritisak na Kopaoniku i Fruškoj gori
Kako je za Euronews Srbija rekao Goran Sekulić iz Svetske organizacije za zaštitu životne sredine (WWF), iako vest o hapšenju u Đerdapu jeste poprilično iznenađenje, ona ipak potvrđuje da su problemi u upravljanju najvrednijim zaštićenim područjima dalekoseženi. On dodaje i da su možda pod najvećim pritiskom Kopaonik i Fruška gora.
"Već dugi niz godina Kopaonik se prvenstveno razvija kao ski-centar i nacionalni park je potpuno skrajnut, čak bih rekao da trenutna situacija na Kopaoniku potpuno obesmišljava ceo sistem zaštićenih područja u Srbiji. Ako vam se u jednom nacionalnom parku toliko intenzivno gradi i uz to dosta toga na ilegalan način ili u nekoj sivoj zoni, šta možemo očekivati od zaštite u nekim drugim područjima", istakao je on.
Tara je, kako kaže Sekulić, dugo bila van fokusa građevinskih investitora, ali se to drastično promenilo, pogotovo za vreme pandemije. Kako on kaže, zanimljiv i slučaj splavova na jezeru Perućac koji su u potpunosti uzurpirali deo obale u nacionalnom parku.
Kako je Euronews Srbija ranije pisao, na Tari je 2018. bespravno podignuto pet objekata, 2019. izgrađeno ih je devet, dok je 2020. taj broj skočio na 29. Poseban pritisak, dakle, došao je sa pandemijom, kada se zbog zaključavanja veći deo građana opredelio da odmor provede u Srbiji.
"Taru normalno posećuje negde 200-250 hiljada posetilaca na godišnjem nivou. Procene su da je 2020. godine bilo preko 600 hiljada ljudi na Tari i to je za sobom povuklo mnogo negativnih stvari", naveo je ranije Ranko Milanović iz JP "Nacionalni park Tara".
Udvostručen je i broj zahteva za izdavanje građevinskih i upotrebnih dozvola, pa ih je u 2021. bilo gotovo 500. Rušenje bespravno podignutih objekata, međutim, vrlo se teško sprovodi u praksi, čak i kada rešenje za to bude doneseno.
Ali, šta je sa Fruškom gorom? Činjenica da se ovaj nacionalni park nalazi u blizini dva najveća urbana centra dovela je do toga da je potražnja za objektima raznih namena na ovom području izuzetno velika. Iako problem bespravne gradnje na Fruškoj gori nije toliko izražen, predsednica Udruženja za zaštitu šuma "Odbranimo šume Fruške gore" Dragana Arsić kaže za Euronews Srbija da je ta praksa postala izuzetno rasprostranjena i uzima maha.
"Praksa je postala izuzetno rasprostranjena i naročito uzima maha u poslednjih nekoliko godina, a kulminacija je od početka 2020. godine. Na području Nacionalnog parka Fruška gora još uvek nemamo izraženu ovu pojavu nelegalne izgradnje vikendica, koliko mi znamo. Kod nas je prisutan problem uzurpacije velikih površina u delovima NP od strane politički i finansijski moćnih ljudi", rekla je ona.
Nacionani park Fruška gora prostire se na šest opština: Novi Sad, Beočin, Bačka Palanka, Sremski Karlovci, Irig i Sremska Mitrovica. Tri režima zaštite obuhvataju površinu od 26.672 hektara. Daleko veći, Nacionalni park Đerdap prostire se na više od 63.000 hektara. On do sada nije bio posebno izložen ilegalnoj gradnji, ali je, kako kaže Sekulić, daleko od toga da je nema i da je ovo područje sigurno.
"Imamo veoma opasan slučaj plana izgradnje međunarodnog pristaništa i apartmana u neposrednoj blizini arheološkog nalazišta Lepenski vir, koji čak delimično zahvata i zone prvog i drugog stepena zaštite. Ipak se nadamo da se ovaj, po naše kulturno i prirodno blago poguban projekat, neće na kraju realizovati", istakao je on.
Seča šuma kao osnovni izvor finansiranja
Upravo je Đerdap ove godine dospeo u žižu javnosti i to zbog hapšenja direktora nacionalnog parka. On se sumnjiči da je zloupotrebio službeni položaj tako što je omogućio da se drvna građa prodaje mimo zakona, ali i jer je sebi nelegalno izgradio vikendicu u zaštićenom području gde je zabranjena gradnja. Sumnja se i da je kasnije uticao na to da vikendica bude ozakonjena, navedeno je u saopštenju Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK). Zbog mogućnosti uticaja na svedoke, određen mu je pritvor od 30 dana.
A drvna građa, tačnije seča šuma, još jedan je od problema sa kojima se naši nacionalni parkovi suočavaju. U pomenutom izveštaju DRI, na primer, navodi se da je na nekim mestima unutar granica nacionalnih parkova, veći obim seče stabala u odnosu na planirani. Kako se navodi, u periodu od 2018. do 2020. godine u nacionalnim parkovima Đerdap i Tara utvrđeno je da je veći obim seče stabala, što ukazuje da postoji rizik od nesprovođenja adekvatnih mera u gazdovanju šumama, odnosno rizik od narušavanja stanja šuma.
Kako navodi Sekulić, nelegalna ili bespravna seča je prisutna u Srbiji, a ima je i u zaštićenim područjima i u nacionalnim parkovima. Međutim, on kaže da problem nije samo nezakonita seča, nego i preobimna planirana ili zakonita seča.
"Svi naši nacionalni parkovi se finansiraju od seče drveta, to im je osnovna delatnost, pa je sasvim legitimno pitanje da li u takvom kontekstu oni mogu na odgovarajući način vršiti funkciju upravljača jednog nacionalnog parka. Kao javnim preduzećima njima je primarna obaveza da obezbede svoje finansiranje, i to od resursa kojim treba da upravljaju, a očuvanje prirode i sprovođenje mera zaštite je na drugom, ili trećem mestu. Ne mislimo da je seča u jednom zaštićenom području sama po sebi problem, ona je svakako i neophodna u smislu obnove nekih degradiranih sastojina, ali je veoma problematično ako je seča osnovni izvor finansiranja jednog zaštićenog područja. Tada ne možemo govoriti o efektivnoj zaštiti prirode", istakao je on.
Fruška gora je upravo zbog toga više puta dospevala na naslovne strane. Njen najveći problem, smatraju ekolozi, jeste prekomerna seča, a JP "Nacionalni park Fruška gora" koji ima 140 zaposlenih pretežno se finansira od eksploatacije šuma.
"U NP Fruška gora sigurno ima ilegalnih seča i ostalh ilegalnih šumarskih aktivnosti i mi smo podnosili inspekcijske prijave tokom ove dve godine. I DRI u svom izveštaju konstatuje prekomerne seče i do 300 odsto u pojedinim radnim jedinicama. Na Fruškoj gori je problem što 24 odsto površine je u vlasništvu SPC, a oni imaju najgori mogući način gazdovanja šumama, koncesionarski", rekla je Arsić.
I ona ističe da su suštinski i najveći problem planske seče koje su odobrene Osnovama gazdovanja šumama 2016. godine u obimu koji je "katastrofalan", jer se sa ovim obimom seča uništavaju šumski ekosistemi i u celini biodiverzitet.
"Suštinski problem je što se šume nacionalnog parka tretiraju kao resurs za komercijalnu eksploataciju i za samofinansiranje preduzeća koje ima oko 140 zaposlenih. Ovaj komercijalni model upravljanja zaštićenim područjima mora biti promenjen u ekosistemski i bidiverzitetski funkcionalan. I na državi je da pod hitno donese Strategiju zaštite prirode što će nadamo se morati uskoro da uradi primorana otvorenim ekološkim poglavljem 27", navela je ona.
Ko je nadležan?
Pomenuti izveštaj Državne revizorske institucije, koja je zadužena za kontrolu rada institucija u Srbiji, ukazuje se da nisu preduzete sve aktivnosti u cilju efikasnog planiranja i upravljanja nacionalnim parkovima.
Kako je saopšteno, utvrđeno je da Ministarstvo zaštite životne sredine nije blagovremeno pokrenulo i sprovelo proceduru usvajanja planova upravljanja nacionalnim parkovima, što ukazuje da nije usvojen desetogodišnji planski okvir za sprovođenje aktivnosti na njihovom očuvanju.
Navodi se i da, na primer, Opština Bajina Bašta u periodu od 2018. do 2020. godine nije sprovela nijedan inspekcijski nadzor nad izgradnjom bespravnih objekata, što je uticalo na rast bespravne gradnje u granicama Nacionalnog parka Tara. Opština Majdanpek u poslednjih 13 godina donela je više od 40 rešenja o rušenju bespravnih objekata na području Nacionalnog parka Đerdap ali ni po jednom nije postupila zaključno sa 2020. godinom.
Takođe, čuvarske službe na Tari i Đerdapu nisu preduzimale sve potrebne aktivnosti u cilju efikasne zaštite područja nacionalnog parka. To je još jedan od problema, a kako je Euronews Srbija i ranije pisao, njihov nedostatak se vidi i u tome što ih je na Tari na području od 25.000 hektara svega osam.
Redakcija Euronews Srbija uputila je nekoliko pitanja Ministarstvu za zaštitu životne sredine u vezi sa rasprostranjenošću problema ilegalne gradnje, seče šuma, ali i da li je Ministarstvo razmatralo izveštaj DRI, ali smo upućeni na Ministarstvo građevinarstva i Ministarstvo poljoprivrede.
Minsko polje na Fruškoj gori
Kako smo pisali ranije, na obroncima Fruške gore, nedaleko od sela Ležimir, pre dve godine osvanule su table upozorenja na zaostale mine. To je iznenadilo i meštane i planinare koji su ovim delom vojvođanske planine često prolazili.
Ovo nije prostor u nekoj konfliktnoj zoni. Na ovom terenu borbe nisu vođene od 1944. Ipak, planinare i slučajne prolaznike u okolini Ležimira na Fruškoj gori znakovi jasno upozoravaju – da je teritorija pred njima minirana. Opširnije u video prilogu:
Srbija je, inače, posle četiri decenije dobila dva nova nacionalna parka. Zbog izuzetnog prirodnog bogatstva, Stara planina i područje Kučaj-Beljanice pod najvišim su stepenom zaštite države. Stara planina, sa prostranstvom od 116.000 hektara, sada je najveći nacionalni park u Srbiji. Više pogledajte u prilogu:
Komentari (0)