Izbeglice iz Sirije koje žive u Danskoj strahuju od povratka u Damask
Komentari19/06/2021
-08:04
U mirnom danskom gradu Vejle živi porodica Alata koja je dva puta rastavljana. Alate su prvi put doživeli tragediju kada je u Siriji pogubljen njihov otac. Iz Sirije su pobegli 2015. godine u Dansku gde su dobili privremeni status izbeglica. Sabrija, majka porodice posle pretrpeljenog straha obolela je i od posttraumatskog stresnog sindroma.
"U Siriji je bilo samo straha i suza, prvo je ubijen moj muž a zatim su moja deca morala da napuste svoj dom. Na sve strane su padale bombe", priseća se Sabrija.
Dolaskom u Dansku njihovi problemi nisu rešeni jer su u martu dobili pismo u kojom piše da je njihov status izbeglica na ponovnoj proceni.
Stariji sin koji već ima svoju porodicu i mlađi koji treba da krene u srednju školu moći će da ostanu u zemlji, dok će Sabrija sa dve ćerke starosti 10 i 12 godina morati da se vrati u Damask. Razlog tome je što vlasti u Danskoj sada smatraju da je Damask bezbedan za život.
"Imam dva sina i ako se vratimo pitaće me zašto i oni nisu došli da budu u vojsci, ovaj režim nema milosti, Sirija nije bezbedna i veoma sam zabrinuta", kaže Sabrija.
Oko 200 izbeglica iz Sirije od 35.000 koji žive u Danskoj se suočava sa sličnom situacijom.
Danska vlada koju vode demokratski socijalisti kaže da je odluka da se preispita status pojedinim izbeglicama zasnovana na zaključcima Danskog odbora za izbeglice.
Ministar za imigracije i integracije Matijas Tesfej nije hteo da se sastane sa reporterima ali je poslao saopštenje u kojem je rekao da je Danska bila otvorena i iskrena od prvog dana.
"Jasno smo stavili do znanja izbeglicama iz Sirije da je njihova dozvola za boravak privremena i da može da se ukine svakog trenutka. Cilj vlade je da omogući zaštitu svakome kome je to potrebno, ali i da ih pošalju u njihove domovine kada se tamo obezbede uslovi za bezbedan boravak", rekao je Tesfej.
Morten Meseršmit, član parlamenta kaže da provera statusa izbeglica nije politička odluka već da je to odluka suda. Njegova stranka ne veruje u multikulturalizam i on kaže da Danska nije nacija za imigrante.
Aktivisti kažu da svega dve evropske zemlje veruju da je Damask bezbedan i da izbeglice mogu da se vrate. Jedna od njih je Danska, a druga je Mađarska.
Meseršmit veruje da ne treba posmatrati situaciju na ovakav način. Prema njemu, sve zavisi od slučaja do slučaja. On ističe da od dva Sirijca jedan sigurno može bezbedno da se vrati u Damask dok drugi to sigurno ne bi mogao.
Danske vlasti kažu da su prikupili izveštaje iz različitih izvora.
Amnesti internešnel Danska vidi stvari drugačije. Lisa Blinkenberg, visoki savetnik ove nevladine organizacije kaže da je bombardovanje u regionu Damaska prestalo ali da je povratak izbeglica i dalje rizičan.
Ona je istakla da imaju saznanja da je bilo slučajeva da su se ljudi vratili u Siriju ali da su ih tamo zaustavili i ispitivali, zatvarali i mučili i prekršili njihova osnovna ljudska prava.
Evropski zakonodavci kritikuju odluku Danske o povratku izbeglica ali Danska nije u obavezi da poštuje evropska pravila o azilu.
Profesor Tomas Gameltoft-Hansen sa Univerziteta u Kopenhagenu, koji se specijalizovao za migrante i prava izbeglica kaže da Danska nema zakonsko pravo da deportuje izbeglice jer nema dovoljno jake diplomatske veze sa Sirijom.
"Svaki povratak izbeglica mora da bude isključivo na dobrovoljnoj bazi", poručio je Gameltoft-Hansen.
On je priznao da još nemaju nijedan konkretan primer Sirijaca koji su odlučili da se dobrovoljno vrate posle ukidanja njihovog statusa izbeglica.
I dok porodica Alata ne planira da se dobrovoljno vrati u Siriju, čeka ih mogućnost da ih odvedu u prihvatni centar za izbeglice u Danskoj.
Njihova sudbina je sada u rukama advokata i nastaviće da se bore za svoj status. Abdo Ahmad, stariji sin, rekao je da im neće dozvoliti da se vrate u Siriju.
On je istakao da je čak mnogo bolje da ostanu u izbegličkom kampu nego da se vrate u Siriju.
(Preveo Aleksandar Todorović)
Komentari (0)