Igre 
EU traži način da razbije mehanizme "zaobilaženja sankcija": "Konstantna igra mačke i miša kojoj se ne vidi kraj"
Komentari11/05/2023
-20:32
Kao deo jedanaestog paketa sankcija Rusiji, Evropska komisija je predložila nove mere za "razbijanje zaobilaženja sankcija", i to nakon što je Ursula fon der Lajen otputovala u Kijev na ceremoniju obeležavanja Dana Evrope.
Dok je najveći deo trgovine između Rusije i EU ograničen ili u potpunosti zabranjen, Brisel upire prstom u ljude, kompanije i države koje se sumnjiče da su pomagale Moskvi u izbegavanju kazni tako što su služile kao tranzitna destinacija za evropske proizvode koji su pod sankcijama.
"U skorije vreme smo primetili rast veoma sumnjivih trgovinskih puteva između Evropske unije i trećih zemalja – ova roba na kraju završi u Rusiji", rekla je fon der Lajen.
Određene zemlje EU i ranije su insistirale da se uvedu posebne mere koje bi trebalo da spreče zaobilaženje sankcija, ali se već dugo postavlja pitanje koji je najbolji način da se to izvede.
U dokumentu se traži da Unija kao celina hitno deluje kako bi zaustavila zaobilaženje sankcija, ali je pitanje koji je najbolji način da se ovo izvede. U februaru je 12 zemalja članica
Dvanaest zemalja članica, među kojima su Belgija, Holandija, Francuska, Nemačka, Italija, pojedine zemlje istočne Evrope i baltičke zemlje, tražilo bolju saradnju na nivou same EU, ali i zemalja članica po pitanju brojnih institucija kako bi se sprečilo zaobilaženje sankcija.
Traženo je i izdavanje upozorenja trećim zemljama da bi mogle imati neku vrstu posledica ukoliko nastave da pomažu Rusiji da zaobilazi sankcije, kao i da bi onda teže mogle da pristupe evropskom tržištu.
Povezane vesti
Ministar spoljnih poslova Holandije otišao je i korak dalje, pa tražio formiranje neke vrste "štaba" u Briselu koji bi se isključivo na ova pitanja fokusirao, jer su shvatili da je zaobilaženje sankcija veliki problem, a navedeno je i da je Rusija "sve kreativnija" u izbegavanju mera.
Limiti nadležnosti
Iako detalji novih predloga nisu javni, misija da se oni koji pomažu Rusiji "uhvate" iznela je na svetlo dana novu zabrinutost: extrateritorijalnost.
Kao alat međunarodne politike, sankcije se primenjuju kao diskreciono pravo nezavisnih država da kazne ono što smatraju nezakonitim, ili bar zamerljivim ponašanjem pojedinaca, pravnih lica ili država, piše Euronews. Dok se u većini slučajeva ponašanje koje je za osudu nastavlja uprkos međunarodnim sankcijama, kao što nam dokazuje rat u Ukrajini, ove mere ipak mogu služiti ekonomskim pritiscima, izolaciji i kritici.
Zamrzavanje sredstava, zabrane putovanja i trgovinske sankcije su među najrestriktivnijim merama.Ono što je zajednički imenilac je da se sankcije uvode u okviru nadležnosti države koja ih sprovodi.
Zapravo, čak i ako govorimo o sankcijama protiv Rusije, u realnosti, one nisu nametnute unutar Rusije, jer Evropska unija iz očiglednih razloga nema nadležnosti unutar teritorije strane zemlje. Ono što evropski blok može da uradi je da reguliše ponašanje svojih država članica u odnosu sa Rusijom. Na primer, evropskim kompanijama je zabranjeno da uvoze ugalj iz Rusije.
Profimedia
Ovaj način deovanja pruža državama mnoge alate funkcionisanja, od ciljanih sankcija na određene proizvode, do širih ograničenja koje se primenjuju na čitave sektore.
U skorijim godinama, nova strategija da se obezbedi maksimalno usaglašavanje sa sankcijama se pojavila u Sjedinjenim Američkim Državama. Ova strategija koristi metod ekstrateritorijalnosti, takođe poznat i kao uvođenje sekundarnih sankcija, na entitete koji izlaze van domašaja nadležnosti.
Povezane vesti
Ovakav slučaj je iskoristila administracija Donalda Trampa kada je "izašla" iz Iranskog nuklearnog dogovora, ponovo uvela sankcije koje su prethodno ukinute, i zapretila da će kazniti kompanije koje budu obavljale poslove sa Teheranom, nezavisno od njihove geografske lokacije ili vlasničke strukture.
Brisel je reagovao ljutito: zašto bi evropske kompanije morale da se pridržavaju američkih zakona? Zašto bi evropski investitori plaćali cenu unilateralnih odluka Vašingtona?
Sama pomisao na gubljenje pristupa dolaru unosi nervozu u Evropljane koji su bili primorani da biraju između moćnih američkih finansijskih tržišta I iranske namučene privrede, piše Euronews.
Povezane vesti
"Ovde govorimo o širenju domašaja nadležnosti na ljude koji nisu građani SAD na poprilično širokoj osnovi. Uzimajući u obzir da mnoge velike kompanije imaju veze sa SAD, američki zakoni imaju značajan raspon, pogotovo u polju međunarodnog bankarstva."
Evropska unija je tradicionalno bila protiv bilo kakve vrste ekstrateritorijalnih sankcija, vodiće se time da one ugrožavaju suverenitet i nezavisnost. Statut blokiranja koji je donet 1996, označio je vatreni otpor Evropske unije prema američkim sankcijama Libiji, Iranu i Kubi.
Statut ne dozvoljava evropskim nosiocima političke odgovornosti da se pridržavaju ekstrateritorijalnih sankcija, ne priznaje presude stranih sudova i dozvoljava traženje kompenzacije za nanetu štetu. Ova pravila su kasnije ažurirana da služe kao protiv-mera američkoj odmazdi u slučaju Irana, iako je egzodus evropskih kompanija iz Teherana bio neizbežan.
"Evropska unija je uvek gledala na ekstrateritorijalne sankcije kao nezakonite u očima međunarodnog prava", rekao je Viktor Szep sa Univerziteta u Groningenu. "Sankcije EU nikada nisu bile ekstrateritorijalne, što znači da se ne primenjuju na kompanije ili individue van EU."
Ova dugačka borba protiv ovakvih metoda je dostigla krajnju granicu kada je G7 uveo ograničenje na cenu ruske sirove nafte. Na papiru, ograničenje je primarna sankcija. U praksi, ovo je imalo efekat na ceo svet jer su mnoge zemlje bile primorane da ispoštuju ograničenja da bi dobile jeftinu rusku naftu, čija komercijalna aktivnost zavisi od zapadnih transportnih kompanija I zapadnog osiguranja.
Testiranje granica
Ući u vode ekstrateritorijalnosti bi bez sumnje predstavilo veliki korak za evropsku spoljnju politiku. Ovakav korak bi bio jedan od mnogih prekršenih tabu tema od invazije Kremlja.
U osmom paketu sankcija, evropski blok se dogovorio o odredbi stavljanja na crnu listu pojedinaca bilo koje nacionalnosti koji olakšavaju izbegavanje sankcija. Jedanaesta runda je otišla još dalje, targetirajući kompanije, ili čitave države, osumnjičene da su prodavale robu koja je pod sankcijama Rusiji.
Da bi naterali entitete koji nisu deo Evropske unije da se pridržavaju evropskih zakona, biće im neophodna moć dovoljno velika da natera druge da dobro razmisle o svom sledećem koraku.
SAD koristi dolar kao pregovarački alat da natera druge zemlje da se pridržavaju sankcija. Evro nije dovoljno jak da replikuje odlučujući efekat dolara, što znači da će Evropska unija morati da smisli dodatne ekonomske elemente.
"Evropska unija je, na neki način, novopridošlica u areni sekundarnih sankcija", za Euronews navodi Tom Ruys, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Gentu.
"Evropa nema istu pregovaračku moć kao SAD zbog američkog finansijskog sistema, instrumentalizacije dolara, koji je i dalje vitalan za ogroman broj finansijskih institucija u svetu. Rekao bih da je ovo jedinstveno samo za SAD."
Tanjug AP/Matt Slocum
Prema Ruysu, Evropska unija ima tri moguće putanje da prekine zaobilaženje njenih uslova: ograničavanje pristupa svom bogatom unutrašnjem tržištu, pokretanje krivičnih postupaka na nacionalnim sudovima protiv onih koji su osumnjičeni za izbegavanje sankcija i dodavanje više kompanija na crnu blok listu.
Blok lista izgleda kao najbezbednija opcija zahvaljujući donekle ograničenim obimu: u praksi, ovo znači zamrzavanje sredstava i zabrane putovanja, slično prozivanju. Ako bude navodila kompanije koje nisu u ruskom vlasništvu, stručnjaci kažu da bi EU za dlaku mogla da izbegne primene ekstrateritorijalnih mera i opštu odmazdu koja dolazi kao odgovor na njih.
Upozorenje iz Pekinga
Postoje i oni koji to vide drugačije. Kina, zemalja koja je izložena kritikama zbog svoje vojne i ekonomske bliskosti sa Rusijom, iznela je upozorenje Briselu.
"Mi smo protiv primene ekstrateritorijalnih ili jednostranih sankcija na Kinu ili bilo koju drugu zemlju, na osnovu domaćih zakona. Ako se ovo desi, bili bismo prinuđeni da reagujemo brzo i odlučno", rekao je kineski ministar spoljnih poslova, u poseti Berlinu.
Mogućnost kineskih kontrasankcija, od kojih je EU i pre patila, mogla bi da preokrene države članice na put mnogo preciznijeg pristupa, verovatno usredsređenog na smanjivanje specifičnih izvoza, a ne na kompanije ili države, navodi Maria Shagina, senior istraživač na Međunarodnom institutu za strateške studije (IISS).
"Berlin i Pariz su alergični na upotrebu ekstrateritorijalnih sankcija, pa bi zato nove oznake morale da budu oznake Evropske unije, što znači da bi i treće zemlje mogle biti dodate na listu EU sankcija ako su one nekim slučajem prekršene. Ipak, ovo je dokaz asertivnije i jače geopolitičke volje EU da testira svoje granice", navodi Shagina za Euronews.
"Pravo pitanje je, koje zemlje će završiti na listi? Kazakhstan i Jermenija su mnogo realnije opcije od Kine i Turske."
Fon der Lajen je naglasila da će se predstojeći mehanizmi koristiti "pažljivo" i kao "poslednja opcija" nakon "veoma detaljne procene rizika". Ovo refelektuje nezgodan položaj u kome se nalazi EU danas, između averzije ka ekstrateritorijalnosti i želje da sankcije budu uspešne.
Šta god da bude finalni rezultat ovih pregovora, sledeća runda sankcija će morati da bude suočena sa istim neizbežnim slabostima koje se uništile efektivnost prošlih deset: dok su evropske sankcije dizajnirane za kolektivno delovanje, njihovo izvršenje se dešava na nacionalnoj osnovi, čineći ih sklonim asimetričnim rezultatima.
Kao kontrast, SAD donose svoje sankcije uz punu moć i podršku savezne vlade.
"Kada god se nove sankcije donesu, mete će se prilagoditi, kreativno tražeći načine da izbegnu te mere", kaže Tom Roys i dodaje da je meta jedna od najvećih privreda na planeti. "Inicijativa koju Rusi imaju da potraže rupu u sankcijama je mnogo prisutnija", dodao je.
"To je konstantna mačka-miš igra. Nismo blizu kraja."
Komentari (0)