Igre 
EU pala na testu: Sve države članice probile rok za primenu direktive o zaštiti uzbunjivača
Komentari22/12/2021
-07:10
Nijedna država članica Evropske unije nije ispoštovala rok dat do 17. decembra za prenošenje direktive o uzbunjvačima u nacionalno zakonodavstvo. Cilj ove direktive, usvojene 2019. godine, je povećanje zaštite onih koji prijavljuju kršenje zakona EU, a prema dostupnim podacima od 27 zemalja članica u 24 proces i dalje traje, dok tri nisu ni krenule sa radom na tome.
Evropska komisija je još u aprilu 2018. predstavila paket inicijativa, uključujući direktivu o zaštiti uzbunjivača. Ona he usvojena 23. oktobra 2019. godine i stupila je na snagu dva meseca kasnije. Države članice su imale rok do petka da je prenesu u nacionalno zakonodavstvo.
Kako piše Euractiv, direktiva je stvorena kako bi se povećala zaštita uzbunjivača zbog "neujednačenog i fragmentiranog" pristupa na nacionalnom nivou, navela je Evropska komisija, dodajući da su "uzbunjivači često obeshrabreni da prijave svoju zabrinutost zbog straha od odmazde".
"Uzbunjivači su hrabri ljudi koji su spremni da otkriju nezakonite aktivnosti, često pod velikim rizikom po svoju karijeru i život, kako bi zaštitili javnost od nezakonitih radnji. Zaslužuju priznanje za svoje hrabre postupke. Pozivam države članice da bez odlaganja prenesu nova pravila", rekla je Vera Jurova, potpredsednica EK za vrednost i transparentnost.
Kako napreduju države članice?
Prema podacima koji se mogu pronaći na sajtu "EU Whistleblowing Monitor", 24 države su krenule u proceduru prenošenja odredbi iz ove direktive u nacionalno zakonodavstvo. Nemačka, na primer, to nije uradila još, ali je nova koaliciona vlada obećala je da će "staviti naglasak" na rešavanje ovog pitanja.
Prethodna nemačka vlada nije uspela da primeni zakon zbog zastoja između koalicionih partnera CDU/CSU i SPD. Konzervativci su nacrt zakona koji je predstavila tadašnja ministarka pravde Kristin Lamreht (SPD) smatrali previše dalekosežnim. Lambreht je predložila da se ode dalje od zahteva EU i zaštiti uzbunjivače koji prijavljuju kršenje ne samo evropskog, već i nacionalnog zakonodavstva.
Slovenija takođe nije prenela direktivu, piše Euractiv, a ona nije čak ni stavljena na javnu raspravu. U Hrvatskoj je vlada uputila zakonski predlog u skupštinsku proceduru, ali s obzirom na to da je parlament na odmoru, čini se da do februara neće biti nikakve aktivnosti.
Povezane vesti
Inače, kao zemlja koja se izdvojila i koja je najviše napredovala u proceduri je Rumunija. Prošlog proleća rumunska vlada je počela da usvaja direktivu u nacionalni zakon i proglašena je za "zemlju uzora" za uzbunjivače. Međutim, nema podataka o tome da li je zakon izglasan, kao ni o njegovom trenutnom statusu.
Tri zemlje koje nisu ni krenule sa procedurom su Kipar, Mađarska i Luksemburg.
Šta podrazumeva direktiva?
Direktiva pokriva otkrivanje kršenja zakona EU u oblastima kao što su finansijske usluge, javne nabavke, bezbednost i usklađenost proizvoda, bezbednost životne sredine, dobrobit životinja, javno zdravlje, privatnost i lične podatke, državnu pomoć i zakon o konkurenciji između ostalog.
Oni koji prijave kršenje zakona biće zaštićeni od otpuštanja, suspenzije, degradacije i bilo koje druge vrste posledica. Ova zaštita je proširena na sve zaposlene, ugovarače ili dobavljače.
Uzbunjivači su dužni da prate proceduru uzbunjivanja u tri koraka, uključujući interno upozorenje, upozorenje nadležnima ako se interno ne preduzmu mere u roku od tri meseca, i na kraju, ako se ništa ne dogodi, potpuno javno objavljivanje.
Međutim, direktiva je bila predmet intenzivnih kritika, uglavnom u vezi sa ovim procesom u tri koraka.
Preporuka za vas
Komentari (0)