Kalas pred poslanicima EP: U narednih pet godina potrebni jasni razultati kada je reč o proširenju Evropske unije
Komentari12/11/2024
-10:49
Kandidatkinja za visoku predstavnicu za spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije Kaja Kalas odgovarala je na pitanja evropskih poslanika u Briselu, koji treba da odobre njenu kandidaturu.
Nekadašnja estonska premijerka, inače oštra kritičarka predsednika Rusije Vladimira Putina, istakla je da je pobeda Ukrajine “pobeda za sve nas", a da je drugi prioritet sukob na Bliskom istoku. Kao šefica evropske diplomatije, Kalas će biti posrednik u dijalogu Beograda i Prištine na najvišem nivou, ali danas o tome nije govorila.
Navela je da se po pitanju proširenja "u narednih pet godina nešto mora dogoditi" i da će zato sarađivati sa komesarkom za proširenje.
Kalas je u uvodnom obraćanju, tokom saslušanja pred Odborom EP za spoljne poslove, rekla da su problemi suseda EU danas problemi EU sutra.
"Za većinu naših suseda, Evropska unija ima snažnu moć privlačnosti, od Zapadnog Balkana do Ukrajine", ukazala je Kalas.
Ona je naglasila da je proširenje EU geostrateško investiranje koje je u interesu EU.
"To čini našu Uniju jačom. To čini nove članove evropske porodice stabilnijim i sigurnijim. I sve nas to čini prosperitetnim. U narednih pet godina ovde su nam potrebni jasni rezultati. Radiću ruku pod ruku sa komesarkom za proširenje na postizanju ovog cilja", poručila je Kalas.
Ona je dodala da će sarađivati sa komesarkom za Mediteran na paktu za taj region.
"Sarađujući sa našim partnerima širom Mediterana, izgrađujući sveobuhvatna, obostrano korisna i uvažavajuća partnerstva, ojačaćemo regionalnu stabilnost i ekonomsku integraciju", navela je Kalas.
Naglasila je da je sloboda kretanja unutar EU jedno od njenih najdragocenijih dobara.
"Moramo da zaštitimo naše spoljne granice da bi to funkcionisalo. Ne možemo biti i spolja i iznutra bez granica", rekla je Kalas i dodala da će sarađivati sa komesarkom za migracije na izgradnji "sveobuhvatnih, prilagođenih, obostrano korisnih partnerstava".
Kalas je rekla da postoje dva hitna prioriteta koja su jako blizu EU, a to su rat Rusije protiv Ukrajine i aktuelni sukob na Bliskom istoku i naglasila da je bezbednost Ukrajine prioritet za EU i da, s obzirom na tešku situaciju na boljnom polju, EU mora da radi svaki dan na onoliko "vojne, finansijske i humanitarne pomoći koliko je potrebno".
Kada je reč o Bliskom istoku, istakla je da je potreban hitan prekid vatre i bezuslovno oslobađanje svih talaca. poziv svim partnerima na krajnju uzdržanost, fokus na humanitarnoj podršci i nepokolebljiva privrženost rešenju o dve države uz podršku EU palestinskim vlastima i uz pravo Izraela na postojanje. Istovremeno je optužila Rusiju, Kinu, Severnu Koreju i Iran da žele da promene međunarodni poredak zasnovan na pravilima.
"Vidim da Kina i Rusija naoružavaju međuzavisnosti i iskorišćavaju otvorenost naših društava protiv nas. Moramo da budemo svesni te pretnje i odgovorimo u skladu sa tim, zajedno sa našim najbližim saveznicima i partnerima, a da ne izgubimo ni milimetar onoga što jesmo", rekla je Kalas.
Odložene odluke o kandidaturi Kaje Kalas i Rafaela Fita za članove nove EK
Poslanici Evropskog parlamenta odlučili su da odlože odluku o kandidaturi Kaje Kalas za visoku predstavnicu EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, kao i o kandidaturi Rafaela Fita za izvršnog potpredsednika za koheziju i reforme, saopštila je danas vršilac dužnosti portparola EP Delfin Kolard.
"Koordinatori Odbora za spoljne poslove su odlučili da odlože evaluacioni sastanak o Kaji Kalas, a koordinatori Odbora za regionalni razvoj su odlučili da odlože evaluacioni sastanak o Rafaelu Fitu", napisala je Kolard na društvenoj mreži Iks, ne navodeći nikakve druge detalje.
Saslušanje svakog kandidata traje oko tri sata, tokom kojih kandidati prvo imaju uvodna obraćanja u trajanju od po 15 minuta, nakon čega im poslanici postavljaju pitanja, a na kraju saslušanja kandidati imaju priliku za još jedno obraćanje.
Nakon svakog saslušanja sastaju se predsednici i predstavnici političkih grupacija, takozvani koordinatori nadležnih odbora, kako bi ocenili da li je kandidat kvalifikovan da bude član Komisije i obavlja dodeljene dužnosti.
Konferencija predsednika EP, koju čine predsednica EP Roberta Mecola i lideri političkih grupacija, doneće konačnu ocenu 21. novembra, u skladu sa preporukama odbora.
Ukoliko sve protekne prema planu, Evropski parlament bi mogao da glasa o celokupnom sastavu Evropske komisije tokom plenarne sednice, koja će se održati od 25. do 28. novembra u Strazburu. Nakon što Komisiju odobri parlament, nju mora i formalno da imenuje Evropski savet, koji glasa kvalifikovanom većinom.
Komentari (0)