Ko će oblikovati politiku EU u narednih pet godina: Velika analiza Euronewsa kako će izgledati sastav Evropske komisije
Komentari04/08/2024
-14:05
Članice EU imaju rok do 30. avgusta da predlože kandidate za izvršnu vlast Evropske Unije, odnosno komerasare za sastav Evropske komisije. Euronews je istraživao koji političari bi mogli da se nađu na čelu svojih zemalja u briselskoj administaciji.
Krajem jula, dosadašnjoj predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen poveren je drugi mandat na toj funkciji, a od nje se sada očekuje da izgradi novi tim komesara.
Što se tiče same procedure izbora, kako je ranije objašnjeno iz Evropske komisije, Fon der Lajen će prvo, na predlog zemalja EU, usvojiti listu 26 kandidata za komesare, koju moraju da odobre lideri EU u Evropskom savetu.
Evropski komesari su najviši zvaničnici u izvršnoj vlasti EU, sa po jednim iz svake zemlje članice. Kao ministri u nacionalnim vladama, svaki od njih dobija detaljan izveštaj o politici, kao što su trgovinska politika, migracije ili upravljanje budžetom EU, piše Euronews.
Ignorisanje preporuka Fon der Lajen
Svaka zemlja je u obavezi da nominuje najmanje jednu osobu za taj posao, ali Fon der Lajen se držala preporuke koju je pokrenula tokom poslednjeg procesa, u kojoj je zahtevala da joj zemlje ponude muškog i ženskog kandidata kako bi obezbedila rodnu ravnotežu unuta Komisije.
Iako je neophodno do kraja avgusta podneti formalne nominacije, mnoga imena već su poznata, a čini se i da je većina lidera do sada ignorisala Ursulin zahtev o predlaganju muškog i ženskog kandidata.
Preporuka Fon der Lajenove nije pravno obavezujuća, ali ukoliko bude ispoštovana, nudi joj više opcija pri odabiru "rodno uravnoteženog" sastava Komisije.
Do sada su poznati kandidati za 13 od 27 zemalja članica EU, a osam zemalja predstavilo je samo muška imena. Kompletan spisak kandidata biće predstavljen Evropskom parlamentu na jesen – i svaki će biti pripremljen od strane specijalizovanih odbora pre nego što dođe do glasanja poslanika.
Svi kandidati će morati da se pojave na saslušanjima pred relevantnim odborima Evropskog parlamenta, koji će glasati o njihovoj podobnosti za tu funkciju. Evropski parlament će potom glasati o odobrenju narednog sastava Evropske komisije, a potom će Evropski savet i zvanično imenovati novu Komisiju za narednih pet godina.
Euronews je radio veliku analizu koje kandidate bi zemlje članice mogle da pošalju u Brisel i za koje pozicije određene zemlje i kandidati lobiraju.
Austrija
Vladin koalicioni sporazum dozvoljava Austrijskoj narodnoj partiji (OVP) desnog centra da izabere komesara, iako su koalicioni partneri Zeleni postavili pitanje da li to i dalje važi nakon ostavke premijera Sebastijana Kurca.
Čini se da OVP favorizuje aktuelnog ministra finansija Magnusa Brunera i ministarku EU Karoline Edtstadler kao muške i ženske opcije. Zeleni su kao kompromis predložili Otmara Karasa iz OVP-a, bivšeg potpredsednika Evropskog parlamenta.
U Briselu se šuška da bi Austrija mogla dobiti poljoprivredu, jer Fon der Lajen to želi da pokloni nekome iz svoje Evropske narodne partije. Pojedini zvaničnici su pominjali i finansijski portfelj.
Belgija
Posle saveznih izbora u junu, Belgija pokušava da formira vladu koju će najverovatnije činiti koalicije pet partija. Najviši položaji, uključujući komesara EU, verovatno će biti dogovoreni u okviru tih razgovora.
Najveća stranka, konzervativna Nova flamanska alijansa (N-VA), već je iskoristila većinu svog uticaja da preuzme premijersku poziciju, tako da bi uloga EU mogla da pripadne mlađem partneru - najverovatnije centrističkom Reformističkom pokretu (MR), navode izvori upoznati sa koalicionim pregovorima.
Potencijalni kandidati iz MR-a su sadašnji komesar Didije Rejnders i Sofi Vilmes, bivša premijerka koja je sada poslanica Evropskog parlamenta. Ako izbor bude pao na flamansku socijalističku partiju "Vooruit", pretpostavlja se da će kandidat biti belgijski ministar zdravlja Frank Vandenbruk.
Izbor sektora važi isključivo od odabira kandidata. Ukoliko to bude Rejdenrs, ciljaće se na ekonomiju; spoljnji poslovi ako Vilmes bude imenovan i zdravstvo ukoliko koaicija odabere Vanderbruk.
Bugarska
Bugarska je u političkoj krizi nakon što je ranije tokom jula propao pokušaj formiranja manjinske vlade koju predvodi partija desnog centra GERB. Bugarsku to najverovatnije vodi ka novim izborima, što u drugi plan stavlja diskusiju o evropskim komesarima i njihovim portfeljima.
Iliana Ivanova je trenutni komesar Bugarske za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade.
Ona je zamenila Mariju Gabrijel, koja je podnela ostavku na tu funkciju u maju 2023. da bi preuzela zadatak formiranja nove koalicione vlade.
Hrvatska
Vlada Hrvatske ponovo je imenovala Dubravku Šuicu za kandidata te zemlje za novi petogodišnji mandat na mestu komesara u novom sazivu Evropske komisije.
Šuica je na svom nalogu na društvenoj mreži Iks navela da je duboko počastvovana i zahvalna hrvatskoj vladi na imenovanju i poručila da će ostati posvećena "jedinstvu, prosperitetu i blagostanju svih građana EU".
Evropske diplomate pričaju da je Šuica potencijalni kandidat za zdravstvo, iako je u nedavnom postu na platformi X delovalo kao da je izrazila interesovanje za pitanje stanovanja.
Kipar
Kandidat nije poznat, a sadašnja komesarka Stela Kirijakides najavila je da se neće vraćati.
Diplomatski izvor iz EU potvrdio je za Euronews da je Kipar zainteresovan za novonajavljenog komesara za Mediteran.
Češka
U objavi na društvenim mrežama, premijer Češke Petr Fijala objavio je da se njegova vlada "jednoglasno složila" o ministru privrede i trgovine Jozefu Sikeli kao kandidatu za češkog komesara.
Sikela je u Briselu poznat po svojoj ključnoj ulozi tokom češkog predsedavanja, kada je postigao dogovor o ograničenju cene gasa kako bi smanjio zavisnost od ruskih fosilnih goriva, nakon što je slavno rekao da će "sazvati onoliko sastanaka Saveta za energetiku koliko bude potrebno" kako bi to postigao.
Čini se da je Češka ignorisala zahtev Fon der Lajen da predloži i muške i ženske kandidate, ali se spekulisalo da je u trci bila i nova poslanica Danuše Nerudova. Međutim, Sikelino pregovaračko iskustvo moglo bi da ga učini jakim kandidatom za energetski ili trgovinski sektor.
Danska
Još nije potvrđeno, ali diplomate EU sugerišu da bi to mogao biti socijalista Dan Jorgensen, ministar za globalnu klimatsku politiku i razvoj. Do 2013. godine bio je potpredsednik Odbora Evropskog parlamenta za životnu sredinu, kada je bio izabran za portfelj vezan za klimu.
Estonija
Evropski savet je imenovao sada već bivšu premijerku Estonije Kaju Kalas za najvišeg diplomatu EU, odnosno na poziciju visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, iako to imenovanje treba da potvrdi Evropski parlament.
Kada je bila premijerka, Kalas je bila jedna od najvećh kritičarki ruske invazije na Ukrajinu, zalažući se za sankcije Moskvi i vojnu podršku Kijevu.
Finska
Premijer Peteri Orpo potvrdio je u junu da je kandidat Finske za komesara članica Evropskog parlamenta Hena Virkunen. Virkunen se pridružio Evropskom parlamentu 2014. godine nakon što je obavljao različite funkcije u finskoj vladi, uključujući i funkciju ministra obrazovanja, javne uprave i saobraćaja.
Iako je bezbednost jedan od prioriteta, diplomate takođe daju prednost nečemu što je u vezi sa konkurentnošću. Kao poslanik u Evropskom parlamentu, Virkunnen je bio aktivan na pitanjima vezanim za transport, energiju i digitalizaciju.
Francuska
Predsednik Emanuel Makron potvrdio je svoju nameru da ponovo imenuje sadašnjeg komesara Tjerija Bretona ponovo na tu funkciju. U međuvremenu, zbog političkih nestabinosti u toj zemlji i imenovanja novog premijera, mogo bi da dođe do predlaganja novog kandidata.
Breton je ranije bio izvršni direktor u tehnološkoj kompaniji Atos i ministar ekonomije, finansija i industrije. Neki sugerišu da bi mogao da bude ponovo imenovan za komesara za unutrašnje tržište, ulogu koju ima od 2019. godine, odnosno prethodnom mandatu.
Nemačka
Imenovana od strane lidera EU i izabrana tajnim glasanjem poslanika u Evropskom parlamentu, Ursula fon der Lajen je prva zvanično potvrđena članica Komisije i biće predsednica tog tela.
Grčka
Grčka će predložiti guvernera regiona Centralne Makedonije Apostolosa Cicikostasa za novog komesara te zemlje u Evropskoj uniji, izjavio je danas portparol grčke vlade Pavlos Marinakis. Grčki premijer Kirijakos Micotakis već je obavestio predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen o imenovanju Cicikostasa za komesara, što znači da aktuelni komesar iz Grčke Mararitis Šinas neće više obavljati tu funkciju, prenosi Politiko.
Uprkos zahtevu Fon der Lajen da zemlje članice EU predlože po dva kandidata za komesara EU, muškarca i ženu, osim ako ponovo ne imenuju aktuelnog komesara, Micotakis to nije učinio već je predložio samo Cicikostasa.
Međutm, Micotakis je odigrao ključnu ulogu u obezbeđivanju drugog mandata za Fon der Lajen, i zato očekuje ključni portfelj zauzvrat. U nekoliko intervjua je pomenuo da teži ka ekonomskom ili odbrambenom portfelju.
Mađarska
Premijer Mađarske Viktor Orban saopštio je da će ponovo imenovati sadašnjeg komesara EU Olivera Varhelija, iako se ranije spominjalo da je Eniko Giori još jedan kandidat za tu funkciju.
Diplomate EU su ranije izvestile da se Budimpešta i dalje nada da će dobiti portfelj proširenja, iako je retkost da zemlja zadrži istu osobu na istom mestu.
Irska
Majkl Mekgrat je kandidat irske vlade za komesara. Bio je ministar finansija od decembra 2022. do juna 2024. godine, a prethodno ministar javnih poslova. Irska će verovatno tražiti portfolio fokusiran na ekonomiju, kao što su finansijske usluge.
Italija
Ime koje se često pominje je italijanski ministar za evropske poslove Rafael Fito, trenutno odgovoran za italijanski fond za oporavak i otpornost. On je bivši predsednik desničarske grupe ECR, a premijerka te zemlje Đorđa Meloni smatra da bi njegova popularnost i priznanje među poslanicima EP značila za njegovu kandidaturu.
Ukoliko do toga ne dođe, to bi mogla biti diplomatkinja i aktuelna šefica obaveštajne službe Elizabeta Beloni.
Fito bi mogao biti dobar izbor kandidata za kohezionu politiku, odnosno za upravljanje jednom trećinom budžeta EU, ali i nadgledanje fonda za oporavak i otpornost, i upravljanje planom Fon der Lajen za smanjenje administrativnih opterećenja. Ako do toga ne dođe, on bi mogao dobiti portfelj vezan za hranu, koji uključuje poljoprivredu i bezbednost hrane, ili polje privrede.
Letonija
Letonija je ponovo odlučila da pošalje istu osobu u Brisel, potpredsednika Komisije Valdisa Dombrovskisa, trenutno odgovornog za trgovinu i ekonomiju.
Diplomate EU potvrdile su za Euronews da će zemlja tražiti portfelj vezan za ekonomiju ili finansije, ali Dombrovskis bi takođe mogao da pomogne u ekonomskom oporavku Ukrajine s obzirom na njegovu bliskost sa tim pitanjima, a moguće je i da će biti deo resora za bezbednost EU.
Litvanija
Litvanski mediji su izvestili da je ministar spoljnih poslova te zemlje Gabrijelus Landsbergis verovatni kandidat. U slučaju da on bude, verovatno će svoju ulogu unutar Komisije videti na spoljnopolitičkom planu, fokusirajući se na pitanja proširenja i odbrane.
On ima javnu podršku Manfreda Vebera, lidera političke grupe desnog centra EPP. Međutim, iako nijedan drugi kredibilan kandidat nema jasnu podršku ddrugih lidera, Landsbergis je daleko od toga da bude lako izabran na tu funkciju.
Biće mu potrebna podrška litvanskog parlamenta i predsednika Gitanasa Nausede, koji je kritikovao njegov izbor. Nauseda tvrdi da je bolje tražiti ekonomski portfelj unutar izvršne vlasti EU, a trenutno je u razgovorima i sa premijerkom Ingridom Šimonite.
I tu se priča ne završava, izvor blizak istaknutom litvanskom političaru rekao je za Euronews da je Fon der Lajenova Vilnjusu neformalno ponudila transportni portfelj, ali da ju je Šimonite odbila kao lošu poziciju za Landsbergisa.
Luksemburg
U Luksemburgu se izdvajaju dva imena. Prema koalicionom sporazumu između Hrišćansko-socijalne partije (CSV) i Demokratske partije (DP), evropski poslanik Kristof Hansen bio bi zvanični izbor da zameni sadašnjeg komesara za zapošljavanje i socijalna pitanja Luksemburga, Nikolasa Šmita - glavnog kandidata socijalista za nedavne EU izbore.
Hansen ima iskustvo u odborima Evropskog parlamenta za međunarodnu trgovinu, zapošljavanje i socijalna pitanja, saobraćaj i turizam. Ali diplomate EU su takođe sugerisale da bi Hansen mogao dobiti poljoprivredu, koju Fon der Lajen želi da pokloni svojoj Evropskoj narodnoj partiji.
Malta
Premijer Malte Robert Abela potvrdio je izbor te zemlje za Evropsku komisiju Glen Mikalef. On je bivši šef kabineta premijera i biće prvi "nepolitičar" koji će postati komesar Malte.
U intervjuu za medije iz Malte gde je potvrdio izbor, Abela je objasnio da je želeo da izbegne da izabere nekoga iz svoje vlade jer je "zemlji potreban fokus na rad u ministarstvima".
Abela je ranije na tu funkciju izabrao ministra zdravlja Krisa Ferna, ali se Fernu sada sudi zbog korupcionaškog skandala koji uključuje privatizaciju bolnica. Nakon prvobitne sudske odluke, Fern je povukao svoju kandidaturu za EK, iako nije priznao da je učestvovao u aferi.
Holandija
Holandski premijer Dik Šuf odlučio se za siguran put ponovo imenovavši svog sadašnjeg komesara Vopkea Hoekstru.
"Ovo Holandiji daje snažnog kandidata za značajan portfelj", rekao je Šuf u postu na platformi Iks.
Hoekstrina Demohrišćanska partija više nije u vladi, ali nijedna druga stranka nije predložila kandidata. Holandija će verovatno tražiti mandat koji se odnosi na finansije, trgovinu ili ekonomiju.
Poljska
Ranije se pričalo da je ministar inostranih poslova Poljske Radoslav Sikorski tražio najvišu poziciju u Briselu, ali je on rekao da nije zainteresovan za tu poziciju.
Neki medijski izveštaji su takođe preporučili Pjotra Serafina na funkciju povezanu sa energetskom politikom. Serafin je trenutno ambasador Poljske u EU, a ranije je bio šef kabineta premijera Donalda Tuska kada je bio na čelu Evropskog saveta.
Portugal
Smatra se da je Migel Pojares Maduro, bivši ministar regionalnog razvoja, sledeći izbor Portugala za evropskog komesara za istraživanje, inovacije i nauku - funkciju koju je ta zemlja zastupala u prošlosti. Međutim, mogao bi da bude i kandidat za poljoprivredu. Pojares Maduro je povezan sa PSD-om desnog centra, koji je deo Evropske narodne partije Fon der Lajen.
Rumunija
Predsednik Rumunije Klaus Johanis je ranije bio kandidat za predsednika Evropske komisije, a takođe se kandidovao za generalnog sekretara NATO, ali nejasno je da li bi on napustio fotelju u Bukureštu zbog nižeg položaja u Briselu, s obzirom na to da bi to moglo ubrzati prevremene izbore u toj zemlji.
Među ostalim imenima su i evroposlanici Zigfrid Murešan, koji je bio kandidat za komesara 2019, i Mihaj Tudose, član Evropskog parlamenta.
Izbor Tudosea bi omogućio Fon der Lajen da pojača zastupljenost levog centra u njenom timu - što bi se moglo pokazati kritičnim jer ona na jesen nastoji da se dodvori glasovima 136 socijalista u Parlamentu.
Slovačka
Predsednik Peter Pelegrini potvrdio je da će ponovo imenovati Maroša Šefčoviča za četvrti mandat za komesara.
Od kada se pridružio Komisiji, Šefčovič, karijerni diplomata koji je služio kao ambasador Slovačke u EU, preuzeo je sve dužnosti koje su mu bile nametnute, od ljudskih resursa i digitalne politike do klimatskih promena i Bregzita.
Kao i mnoge druge, Slovačku bi verovatno najviše zanimalo jedno od istaknutijih mandata, kao što su privreda, energetika ili ekologija. Priča se da Pelegrini traži snažan ekonomski portfelj.
Slovenija
Bivši predsednik Revizorskog suda Tomaž Vesel biće izbor Slovenije, nakon što je njegovu kandidaturu najavio premijer te zemlje Robert Golob. Golob je u aprilu izrazio želju za određene portfelje, kao što su demokratija, budžet ili finansijske usluge.
Španija
Tereza Ribera, jedna od najuticajnijih ministarki u vladi Pedra Sančeza, zvanični je kandidat za mesto evropske komesarke, a Madrid želi nešto zauzvrat pošto se nauštrb unutrašnje politike odrekao tako značajne političke figure.
Vlada predvođena socijalistima planira da pregovara o moćnom potpredsedništvu u izvršnoj vlasti EU, koja će se bazirati na pitanjima energetike i životne sredine. Zagovornici tvrde da se to uklapa u njen trenutni portfelj i prethodnu odgovornost za reformu tržišta električne energije u EU.
Švedska
Džesika Rozval postaće prva švedska evropska komesarka desnog centra posle manje od dve godine na funkciji ministra za EU poslove, saopštila je vlada te zemlje.
Diplomirani pravnik, Rozvol je takođe bila član parlamenta, gde je radila na pitanjima poreske i potrošačke politike. Kada je najavljena kao kandidat u julu, Rozval je pomenula važna pitanja i za Švedsku i za EU, kao što su rat u Ukrajini, klimatske promene i kriminal.
Komentari (0)