Igre 
Krajnja levica je možda već izgubila evropske izbore: Priče o koaliciji signalizuju oštru promenu kursa EU
Komentari02/06/2024
-20:04
Dve desne grupacije u Evropskom parlamentu, Evropski konzevativci i reformisti (ECR) i Identitet i demokratija (ID), bi prema anketi Euronewsa mogle da osvoje ukupno 144 od 720 poslaničkih mesta na evropskim izborima od 6. do 9. juna, čime bi pojedinačno, a možda i kolektivno, postale atraktivniji koalicioni partner od opcija levice poput Zelenih.
Tu situaciju odražavaju i signali da bi vodeća Evropska narodna partija (EPP) desnog centra Ursule fon der Lajen, sa projektovanih 179 poslanika, mogla da uđe u koaliciju sa ECR-om italijanske premijerke Đorđe Meloni, nakon što je predsednica Evropske komisije izrazila želju za saradnjom sa desničarskom Braćom Italije.
"Ona je jasno proevropski nastrojena, protiv Putina, bila je vrlo jasna po tom pitanju, i za vladavinu zakona. Ako se to održi, onda joj nudimo da radimo zajedno", rekla je Fon der Lajen, govoreći o Meloni.
Tanjug/ Cecilia Fabiano/LaPresse via AP
To je italijansku premijerku stavilo u snažnu poziciju pred izbore jer joj se "udvaraju" i Fon der Lajen i liderka ID-a i francuskog Nacionalnog okupljanja (RN) Marin le Pen.
"Ovo je trenutak da se ujedinimo, bilo bi zaista korisno. Ako uspemo, postaćemo druga grupa po snazi u Evropskom parlamentu. Mislim da ne treba da dozvolimo da nam ovakva prilika prođe", rekla je šefica vodeće partije u Francuskoj prema anketama za italijanski list Corriere della sera.
Dok se ECR-u projektuje rast za 12 mesta, a ID-u od 24, Zelenima pomenuta anketa predviđa pad za 18 mesta, Socijalistima i demokratama (S&D) za pet, a liberalnoj Obnovimo Evropu (Renew) grupi čak za 20. Uz blagi rast i ovako najjače EPP, novi kurs EU mogao bi da se okrene oštro na desnu stranu.
"Zelenoj agendi" se ne piše dobro
Kao glavna "žrtva" zaokreta sve više se spominje tzv. "zelena agenda" koju promovišu pre svega Zeleni, a koja je naglo izgubila popularnost, o čemu su svedočili i masovni protesti farmera širom Starog kontinenta protiv silnih ekoloških regulativa i nameta. Pritom, uspeh desnice u Evropi mogo bi da bude snažan zamajac za nacionalne izbore.
Povezane vesti
Konkretni EU program čija bi budućnost mogla biti ugrožena je paket odredbi "Fit for 55" sa ciljem da se do 2030. smanji emisija ugljen-dioksida za 55 procenata u odnosu na reper 1990. Upravo tu se nalaze propisi koji su razbesneli farmere, ali i zabrinuli deo građana EU zbog rasta cena energenata i nametanja skupe renovacije domova u cilju veće energetske efikasnosti.
ID i ECR suprotstavljaju se tim propisima, dodajući da su loši za zaposlenje, kao i da šete ekonomskom rastu.
Implementacija paketa "Fit for 55" i napori da ne bude poništen verovatno će biti otežana, ne samo zbog većeg kontingenta skeptika prema klimatskoj politici, već i zato što dominantna EPP naginje u tom pravcu, zabrinuta da ne izgubi birače, piše u analizi Centra za evropske reforme (CER). Na primer, EPP se ove godine glasala okrenula protiv Zakona o obnovi prirode, koji cilja da "rehabilituje 20 odsto prirode u Evropi do 2030. Oko trećina evroposlanika iz centrističko-liberalne grupe Renew je glasala protiv zakona. Na kraju je ipak usvojena "razvodnjena" verzija.
Pod pritiskom mišljenja javnog mnjenja moguće je i da evroposlanici drugih grupa, inače naklonjenih ekološkim propisima, pređu na drugu stranu.
Levica nikako ne želi u koaliciju sa ECR i ID
Čim se EPP okrenula ECR-u levica je kolektivno izrazila negodovanje, poručivši da ne žele u veliku koaliciju sa predstavnicima Braće Italije, koje smatraju "neofašistima" i "naslednicima režima Benita Musolinija". Nemački kancelar Olaf Šolc iz Socijaldemokratske partije (SPD) se oglasio prošlog petka rekavši da sledeća Evropska komisija ne sme da počiva na većini kojoj treba podrška krajnje desnice.
"Jedini način da se utvrdi predsedavanje komisijom biće na bazi tradicionalnih partija", kazao je Šolc.
Vodeći kandidat Renew-a Sandro Gozi poručio je da bi ta grupa kategorički odbacila svaki dogovor sa ECR-om.
Tanjug/AP/Virginia Mayo
Povezane vesti
"Mi smo protiv svakog saveza sa ekstremnom desnicom u Evropskom parlamentu, što su ECR i ID. Treda da gradimo novi politički pakt sa S&D i EPP kao što smo uradili 2019. Ne vidim nikakvu mogućnost da uradimo istu stvar sa ECR i ID", rekao je Gozi, dodavši da je Fon der Lajen stavila sebe u tešku poziciju.
Ta "teška pozicija" je namera da, uprošćeno rečeno, napravi alternativnu većinu u EP, koja bi levicu zamenila desnicom po uzoru na vladajuću koaliciju u Italiji čiji je deo partija Liga Matea Salvinija, inače desnija opcija od Braće Italije.
Stavovi birača znatno drugačiji nego 2019. godine
Pad krajnje levice u vidu Zelenih i rast desničara u vidu ID-a sa dijametralno suprotne strane političkog spektra nalikuje klackalici, pre svega u Zapadnoj Evropi. Primera radi, za francusku stranku Evropa Ekologija Zeleni (EELV) bi prema anketi od 22. maja na evropskim izborima glasalo svega pet odsto ispitanika, dok su 2019. dobili 13,4 procenata glasova. Zeleni u Nemačkoj su na 15 odsto, a bili su na 20,7, dok su holandski Zeleni (DG ili De Groenen) spali sa 10,9 na svega tri odsto.
Povezane vesti
To odražava smanjeno interesovanje birača za teme poput globalnog zagrevanja i održivog razvoja na uštrb zabrinutosti za bezbednost, bilo da su u pitanju spoljne granice EU ili sve nestabilnija geopolitička situacija. Takođe, rat u Ukrajini i sankcije Rusiji izazvali su energetsku krizu i inflaciju zbog oštrog rasta cena energenata, tako da je zelena energija, kao okosnica ekonomske politike levice, naglo izgubila popularnost.
Na ovu pojavu skrenula je pažnju i analiza portala Euroactiv, napomenuvši mišljenje stručnjaka da su se prioriteti Evropljana promenili u odnosu na 2019. kada su životna sredina i globalno zagrevanje bili popularne teme. Međutim, onda je usledio niz kriza od pandemije kovida-19, preko pomenutog rata i inflacije.
Prema mišljenju potpredsednice Instituta Žak Delor, Kristin Verže, problem Zelenih je u tome što ne mogu da pronađu teme koje obuhvataju različite oblasti, pa ekologija ostaje u srži njihove kampanje. Pritom, opšta tema ekologije postala je deo programa raznih drugih stranaka.
"Pitanje životne sredine su takođe preuzele sve strane. Oni već neko vreme nemaju monopol po ovom pitanju“, dodala je Verže.
Zeleni i dalje veruju da je klimatska politika pobednička strategija
Ipak, francuski evroposlanik Zelenih David Korman i dalje insistira na ovoj temi i žali se što ona više nije prisutna u debatama kandidata.
"Ili je ekologija postala neprijatelj, ili je napuštena“, žalio se Korman u izjavi za Euroactiv, pritom tvrdeći da nije zabrinut zbog anketa jer ni 2019. njihovi rezultati nisu bili sjajni, a dobro su prošli na izborima.
Neke pristalice politike Zelenih čak tvrde da je njena prednost, a ne mana konstantno insistiranje na održivom razvoju baš zato što je tzv. "klimatska tranzicija", to jest smanjenje emisije gasova staklene bašte, integrisano u programe drugih partija. Tako su, po mišljenju direktorke za održive finansije sa "Kembridža" Nine Sige, Zeleni jedini koji ističu održivo finansiranje kada objašnjavaju šta žele da sprovedu.
"Na primer, manifest Zelenih govori o stvaranju Fonda za zelenu i društvenu tranziciju, koji je ekvivalent najmanje jednom procentu BDP-a EU godišnje, i regulaciji finansijskih usluga radi promovisanja dugoročnih ulaganja u zelenu i socijalnu budućnost. Takođe se zalaže za ponovno razmatranje zelene taksonomije EU i poništavanje kontroverzne odluke o uključivanju gasa i nuklearne energije u sistem klasifikacije dizajniran da definiše kriterijume za ekonomske aktivnosti usklađene sa nultom putanjom od 2050. godine (postizanje nulte emisije ugljen-dioksida u EU do 2050. prim aut.)", navodi ona u autorskom tekstu za Forbes.
AP/Heribert Proeppe
Zeleni takođe misle da prelazak na zelenu energiju sa fosilnih goriva ne samo da ne smanjuje bezbednost Evrope, već je povećava jer se time raskida zavisnost od Rusije. To je kontraargument na optužbe desnice da zelena politika nije kompatibilna sa odbranom.
Uticaj skretanja udesno na migrantsku i spoljnu politiku
Još jedan "barometar" političke atmosfere je stav prema migrantima, koji Zeleni i drugi evroposlanici krajnje levice nisu spremni da prilagode novom raspoloženju javnog mnjenja. Tako su u aprilu glasali protiv Pakta o azilu i migraciji, koji nameće veću odgovornost graničnim zemljama prilikom procesuiranja migranata, iako je socijalistički S&D glasao za. Ovaj sporazum je usvojen, ali ga pored levice napada i desnica, kojoj ne odgovara solidarna podela tereta migracije među zemljama.
Ipak, uticaj jačanja desničara u EP verovatno neće toliko uticati na migracionu politiku koliko na ekologiju, navodi se u pomenutoj analizi CER-a jer je EU već usmerena ka smanjenju priliva migranata. U prilog tome se ističe niz sporazuma sa trećim zemljama kako bi vratile osobe čiji su zahtevi za azil odbijeni i pooštrile kontrolu nad sopstvenim granicama.
Kada je reč o spoljnoj politici, kurs bezrezevne pomoći Ukrajini verovatno ne bi bio ugrožen desnom koalicijom u EP jer EPP snažno podržava tu opciju, a ECR je generalno za to, ili ne pokazuje veći otpor. Jedini izuzeci su ID, čiji su članovi skeptični prema učešću u ratu, ali i mađarski Fides premijera Viktora Orbana, koji je više puta izrazio jako protivljenje kursu EU.
Preporuka za vas
Komentari (0)