Igre 
Ekonomija iza vrata politike: Srpski i kosovski privrednici se nadaju da saradnja više neće biti stavljana "na hold"
Komentari31/03/2023
-15:10
Paralelno sa procesom političke normalizacije odnosa Beograda i Prištine, posrednici u dijalogu traže da se radi i na ekonomskoj normalizaciji. Evropskim predlogom za Kosovo, dve strane su se saglasile da će produbiti ekonomsku saradnju, dok iz Brisela najavljuju investicije i finansiranje projekata. Portparol Evropske komisije Peter Stano kaže za Euronews Srbija da je preduslov za sve benefite implementacija ohridskog sporazuma.
Na info tabli beogradskog aerodroma među dolascima i odlascima nema aviona iz Prištine. Iako je pre tri godine, na inicijativu Trampove administracije, potpisano pismo o namerama, da Lufthanza uvede liniju Beograd-Priština, i dalje nijedan avion na toj relaciji nije leteo.
"U simboličkom smislu svakako bi bio ogroman korak da se uspostavi ta avio linija", smatra Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj.
Američka ideja da se kroz izgradnju boljih ekonomskih odnosa približe dva naroda sklonjena je u stranu promenom vašingtonske administracije, ali se lagano vraća u život. Pre svega finansiranjem izgradnje auto-puta od Niša do Prištine, preko Merdara, ali i posredno, kroz novi, evropski predlog za Kosovo.
"Postoje neki predlozi koje smo izneli, na kojima može da se radi i čija implementacija bi donela momentalne promene za obične ljude, jer se i oni uzdaju u ideju integracija koje donose glavne slobode Evropske unije - slobodu kretanja, priznavanje diploma i radnih dozvola. To su stvari koje su važne za život ljudi i to nam daje motivaciju da predložimo sporazume iz ove oblasti", kaže portparol Evropske komisije Peter Stano.
Šta je predviđeno evropskim predlogom?
Euronews/Enes Radetinac
Beograd i Priština su se evropskim predlogom saglasili da će produbiti buduću saradnju u oblastima ekonomije, dok će Evropska unija i drugi donatori obezbediti poseban paket investicija i finansijske podrške za zajedničke projekte.
"Negde sa ovim sporazumom vidimo i onu doktrinu koju je imao Donald Tramp da prosto radi na jačanju ekonomskih integracija u regionu, pa kroz ekonomska pitanja da reši i politička pitanja. To se negde najbolje može videti u ovom sporazumu koji zaista daje mogućnost boljih ekonomskih integracija, odnosno daje mogućnost Kosovu da se integriše u regionalno tržište bez rešavanja političkih pitanja kao što je pitanje statusa ili pitanje priznanja od strane Srbije", kaže Dragiša Mijačić.
Povezane vesti
Ipak, za uspostavljanje dobre ekonomske saradnje Beograda i Prištine, smatra Mijačić, potrebna je politička volja, ali i rešavanje ključnog političkog pitanja - formiranje Zajednice srpskih opština.
"Postoji jedan značajan pritisak od strane, pre svega SAD, ali i ostalih zemalja Evrope, da se radi na jačoj ekonomskoj integraciji i mislim da u tom smislu da iako nema političke volje ona će se desiti u nekom mimohodu kako se bude realizovao ovaj sporazum", ukazuje Mijačić.
Da iza političkih vrata jača ekonomska saradnja i da se vraća na nivo pre jednostranog uvođenja taksi 2018. godine, pokazuje trgovinska razmena. Beograd i Priština prošle godine su imali trgovinsku razmenu od oko 450 miliona evra, dok raste i vrednost robe koja se sa teritorije Kosova plasira u ostatku Srbije.
Čadež: Želimo da pomognemo da se svi dogovori što pre realizuju
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je za Euronews Srbija rekao da privrednici sa obe strane sarađuju i da se odvija i trgovina i zajednička proizvodnja, ali da bi moglo mnogo više. On je istakao da bi privreda mogla više da utiče na normalizaciju odnosa i da se konačno krećemo u pravcu napretka, jer već dugo nismo imali nikakvo pomeranje, već status kvo.
"Imali smo sastanak upravnog odbora biznisa svih šest ekonomija iz regiona i zajedno smo poslali snažnu poruku da želimo da pomognemo na svaki način da se svi dogovori, bili oni iz Brisela ili iz Ohrida, što pre realizuju, jer je to pitanje našeg suštinskog opstanka kao društava. Da ne budemo društvo iz kojeg se odlazi, nego društvo u kojem se živi i u koje se dolazi, a to je osnovna i najvažnija stvar", rekao je Čadež za Euronews Srbija.
On je istakao da status kvo nije problem samo Beograda i Prištine, već da svaki takav odnos dovodi do toga da ne možemo da računamo ni na uspešan region Zapadnog Balkana.
"To je pitanje ekonomske bezbednosti. Živimo sada u svetu u kome se globalizacija premešta u regio-globalizaciju. Vi ste sada vezani za tržište EU, koja je samo jedan od igrača, a tu je i tržište Kine, SAD i njihovih partnera. Stvari postaju složenije i svako od njih štiti svoj interes. Ako mi imamo status kvo koji nas sprečava da budemo uvezani u strukture jedinstvenog tržišta EU, i ako smo i tamo i vamo, ne možemo da poslujemo ni sa kim, i to jednostavno znači nesigurnost. To znači odlazak ljudi odavde u Evropsku uniju, znači neće zemlja regiona ući u EU, ali će otići ljudi i to otvara jednu veliku bezbednosnu opasnost za evropski kontinent", ukazao je predsednik PKS.
Povezane vesti
On je istakao da evropska ekonomija ne može da bude stabilna, konkurentna drugim velikim igračima, a da nema Zapadni Balkan i Jugoističnu Evropu konsolidovanu i potpuno umreženu u evropsku strukturu.
"Ta pitanja do pre tri godine nisu bila postavljana, a ne možemo na njih da odgovaramo nekim strukturnim formulacijama proširenja EU iz 1992. godine, jer sada živimo u vremenu kada mora hitno da se reaguje. Ne možemo ostati nigde, jer to znači da nećemo moći da poslujemo ni na jednom tržištu. Želimo da pomognemo da se svi dogovori što pre realizuju i da se odnosi normalizuju, jer je to uslov opstanka našeg društva i osnovna i najvažnija stvar", rekao je Čadež.
On je napomenuo da je u periodu od 2013. do 2015. godine urađeno mnogo stvari koje su bile važne da se olakša trgovina i da se to vidi i iz stalnog rasta robne razmene.
Povezane vesti
"Posle toga je politika "otela" privredu. Kad neko radi, pravi posao, a od tog posla neko živi, bilo to građani Srbije, Beograda ili Prištine, neko od toga plaća porez ili školovanje. Mi ne razumemo zašto je ova ekonomska saradnja morala da se stavi 'na hold'. Potez sa taksama je bio potpuno nerazumevanje ekonomskih procesa i tada su sami sebi u Prištini napravili problem. Kosovsko tržište je jedno od tržišta sa kojima kompanije iz Srbije posluju, a uvoze većinu sirovina, poput pšenice za brašno koju proizvode, sirovine, čelik, uvoze iz Srbije i prerađuju ih i prodaju širom sveta svoje proizvode. I vi onda te sirovine oporezujete 100 odsto i prinudite svoje privrednike da ih plaćaju skuplje na nekom drugom mestu i onda ne mogu da budu više konkurentni na drugim tržištima. To je bila stvar potpunog nerazumevanja", rekao je Čadež.
Grdžaljiu: Privatni sektor načinio sto koraka ispred politike
U Skoplju se održava sastanak timova Privrednih komora Srbije i Kosova o prevazilaženju administrativnih barijera u ekonomskoj saradnji. Bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliju, kaže za Euronews Srbija da je najveći problem što se na Balkanu nikada ne može pričati o čisto ekonomskim problemima, bez političke konotacije i da upravo ona usporava sve te postignute korake. On smatra da je sreća Balkana što je privatni sektor načinio sto koraka ispred politike.
"Da se čekala podrška politike sigurno ne bismo imali robnu razmenu koja je sada. U tom kontekstu se slažem da dijalog nema alternativu. Govorim i mojim studentima da se ne zavaravaju da u zemljama EU ima puno ljubavi, već da ima daleko više interesa za ekonomsku saradnju i ona približava interese svih u sklopu EU. Problem je u tome što politička nestabilnost utiče u dva smera u regionu - da smo imali političku stabilnost možda bismo imali više stranih investitora, a kao drugo, ako gledate robnu razmenu između Srbije i Kosova to je oko 450 miliona evra, mislim da je potencijal toliki da bi u normalnim uslovima trebalo da bude razmena između dve firme, a ne između Srbije i Kosova", rekao je Grdžaljiu.
On je napomenuo da ima više barijera, kada je u pitanju dokumentacija za izvoz i uvoz robe na graničnim prelazima i sertifikati i veterinarska dokumentacija koji se ne priznaju.
"Poruka bi trebalo da bude da postoji dovoljno potpisanih sporazuma i nije više problem koliko ih imamo, već kako mi to sprovodimo i šta od toga dobije poslovna zajednica. U biznisu vlada sasvim nova vin-vin doktrina, gde kroz ekonomsku saradnju moraju obe strane da dobijaju. Što se pre eliminišu birokratske barijere, bilo bi više robe iz Srbije na Kosovu i obrnuto. Ne treba mi da se gledamo kao konkurenti, nego da vidimo gde je ta komplementarnost", smatra bivši predsednik Privredne komore Kosova.
Kada se analizira struktura uvoza robe iz Srbije na Kosovu, on napominje da su to sirovi materijali i tehnologija koja je potrebna za proizvodnju, ali dodaje da iz Srbije na Kosovo stiže i roba poznatih brendova iz Evrope koji se proizvode u Srbiji.
Komentarišući kampanju da se bojkotuju proizvodi iz Srbije, on je rekao da se ne sme zanemariti činjenica da Srbija prodaje svega 2,7 odsto svojih proizvoda na Kosovu, a ako se gleda uvoz Kosova iz Srbije je oko 6 odsto.
"Treba da se napravi struktura, šta se vozi. To su ekonomski parametri koji olakšavaju saradnju i to treba da bude prioritet. Isti proizvod uvezen iz Nemačke može biti deset puta skuplji zbog transportnih troškova. Šleper iz Srbije košta 500, a iz Nemačke 3.500 evra. To je indikator zašto treba da bude veća saradnja. Glavnu reč govore sami potrošači", ukazuje Grdžaljiu.
On smatra da bi poslovni forumi trebalo da se održavaju u Beogradu i Prištini, jer u suprotnom, kada se izmeštaju, šalje se poruka i utisak da je tu nestabilno , nepoverenje i nesigurnost i kaže da se time pogoršava imidž i Prištine i Beograda.
"Moj savet bi bio da ima pregovora i dijaloga, ali da se održavaju u Prištini i Beogradu, jer samo tako možemo poslati jasnu poruku da saradnja nema alternative", poručio je Grdžaljiu.
Komentari (0)