Igre 
Brza pruga Beograd-Niš: Koji su preduslovi za početak izgradnje i kada ćemo na ovoj relaciji putovati sat i po vremena
Komentari10/03/2023
-14:12
Evropska unija odobrila je Srbiji grant od skoro 600 miliona evra za rekonstrukciju i izgradnju brze pruge od Beograda do Niša. Uz ta sredstva i država Srbija će obezbediti oko 500 miliona evra, a ostatak do 2,8 milijarde će biti obezbeđen iz pozajmica. Modernizovanje pruge bi trebalo da donese i veći ekonomski razvoj juga zemlje, a Niš će tako biti brzom prugom povezan sa srednjom Evropom.
Ova pruga je pre 140 godina donela progres maloj kneževini Srbiji, a najava gradnje brze pruge na ovoj trasi, nosi ista očekivanja. Građani se raduju bržem putovanju do Beograda i Novog Sada, a privreda Nišavskog okruga se nada ubrzanom razvoju.
"U robnom transportu bi to svakako izuzetno mnogo značilo povezivanju ovog regiona sa Zapadnom Evropom imajući u vidu da ta pruga se nastavlja dalje do NS prema granici i Budimpešti, to bi izuzetno mnogo pomoglo brzini trasnporta ljudi i dobara odnosno robe koja se proizvodi u ovom kraju prema Zapadnoj Evropi, svakako najznačajniji projekat, a ja se nadam da će ove godine početi i njegova realizacija", kaže Aleksandar Milićević, direktor Regionalne privredne komore Niš.
Idejni projekat cele pruge, duge oko 230 kilometara je u izradi, a za deonicu Đunis-Stalać je već završen i ona će se prva graditi. Ceo projekat pruge će biti rađen u tri faze. Novac je, kako kažu u Infarstrukturama železnice, obezbeđen i stizaće po fazama. Najavljeno je da će pruga biti gotova 2029. godine.
Tanjug/Aleksa Ristić
"O rokovima je još rano govoriti što se tiče i samog početka radova i samog završetka zato što predstojeozbiljne procedure i kada je reč o izradi projektno tehničke dokumentacije i kada je reč o tehničkim rešenjima koja na ovom pravcu treba da se utvrde i realizuju", kaže Nenad Stanisavljević, iz Infrastrukture.
Radovi na pruzi Novi Sad-Subotica traju duže nego što je najavljeno, zbog nepredviđenih okolnosti tokom izgradnje iako su projektanti pre gradnje izlazili na teren. To bi moglo da se dešava i na pruzi Beograd-Niš.
E-Stock/Nebojša Marković
"Projektanti, naravno, ne mogu sada da raskopaju celu trasu i da vide šta se nalazi ispod. Oni rade ispitivanja, projektuju trase i rade na osnovu dokumentacije koja im je u određenom trenutku raspoloživa", kaže Stanisavljević.
Povezane vesti
Mandić: Brza pruga se ne može izgraditi brzo
Profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Dragomir Mandić za Euronews Srbija kaže da postoje zakonska i druga ograničenja, koja, nažalost, ne idu u prilog brzoj izgradnji pruge.
"Prvo treba isprojektovati celu prugu od 230 kilomatara dužine i predviđeno je da izrada projektne dokumentacije traje dve godine. Posle toga treba uraditi projekat za izdavanje građevinske dozvole, što opet traje tri do šest meseci. Pre izdavanja građevinske dozvole se mora raspisati tender za izvođača radova,. Pošto je u pitanju ogroman projekat koji će koštati od 2,7 do 3 milijarde biće sigurno ponuđača koji će se žaliti, jer tako veliki posao niko ne želi da izgubi", objašnjava Mandić za Euronews Srbija.
To bi moglo da odloži početak radova za nekoliko meseci. Profesor napominje da radovi počinju tek nakon završetka projekta njihovog izvođenja. Dodaje da je predviđeno da sama gradnja traje oko dve godine i podseća da je otprilike toliko trajala i izgradnja pruge između Beograda i Niša pre 139 godina..
"Realno je da budu gotovi radovi do 2029. godine. Na tom putu može da se nađe arheološko nalazište, zbog kojeg bi morali da stanu radovi ili da se oduži sa eksproprijacijom. Bilo je računato da pet velikih plinskih i drugih instalacija ima na trasi, ali ispostavilo se da ih ima 18, jer nisu bile evidentirane. Da ne pričamo o divljoj gradnji i zauzimanju zemljišta koje ne bi smelo da bude zauzeto", rekao j profesor Mandić.
On smatra da je važno da se u ovaj projekat uključe i Severna Makedonija i Grčka i podseća da je osamdesetih godina, planom Međunarodne železničke unije, bilo predviđeno da Beograd bude jednaod ulaznih tačaka za mrežu brzih pruga Evrope.
Tanjug/Jaroslav Pap
Ostaje stara pruga od Niša do Preševa
"Tada se računalo da će se od Beograda graditi pruge za velike brzine. Sada bi trebalo da je od Atine do Soluna potpuno završena pruga za 200 kilometara na sat, a od Soluna do granice pruga je za 160 kilometara na čas. Kroz Severnu Makedoniju i Vardarsku dolinu je negde od 100 do 120 kilometara na sat, tako da i i taj deo grčke železnice potrebno povezati sa srpskim železnicama. I kod nas ostaje veliki projekat, od Niša do Preševa, kroz Grdelički klisuru, a zbog izgradnje auto-puta znamo da to nije nimalo lako i da je dosta skupo", napomenuo je profesor.
Euronews/Dragan Živanović
On smatra da je za ovaj projekat izuzetno važan izbor dobrog izvođača radova, da to bude kompanija sa velikim iskustvom i sa referencama. Dodao je i da se oko tako velikih projekata vrlo često dešava da i sami izvođači radova računaju na veliku dobit i podsetio da je na auto-putu bilo prolongiranja rokova, da su neke kompanije otišle u stečaj, da su cene građevinskog materijala odlazile u nebo i da na takav sled događaja ne možemo uticati.
Povezane vesti
Kada bude gotova, prugom od Beograda do Niša će se stizati za oko sat i po vremena brzinom od 200 kilometara na sat, a kada bude gotov ceo železnički koridor iz Niša će relativno brzo moći da se dođe sve do Budimpešte.
Preporuka za vas
Komentari (0)