Poljoprivrednici očekuju još težu godinu, uzdaju se u pomoć države

Poljoprivrednici južnog Banata okarakterisali su minulu godinu kao izuzetno tešku, a predviđanja za iduću su im još pesimističnija, zbog čega, kako kažu, očekuju još izdašniju podršku države.

Jedan od njih, predsednik udruženja ratara iz Dolova Marko Bojtar deli osećanje mnogih poljoprivrednika koji sa zebnjom ulaze u 2023. godinu.

"Prvi razlog je to što su trenutne temperature, između 15 i 20 stepeni, samo naznaka onoga šta nas čeka u avgustu, uključujući i veliki deficit vlage jer smo stigli do Nove godine bez snega, što automatski znači da će biti manje vlage na proleće", kaže za Tanjug.

Podseća i da su već dve prethodne godine poljoprivrednici trpeli sušu, a minulu sezonu kategoriše maltene kao katastrofu. Bojtar kaže da je u tom periodu manjak prinosa, uz veoma skupe "inpute", iscrpeo finansijsku moć poljoprivrednika.

Bojtar stoga očekuje od države da se ozbiljno uključi u rešenje trenutnih problema u agraru.

"S tim u vezi, pozdravljamo uredbu Vlade, koja je objavljena u službenom listu 16. decembra, da kao ranije uvede regres za seme, đubrivo i gorivo", kaže poljoprivrednik Dolovac.

Nada se i da subvencije neće biti tako male kao proteklih godina.

"Dosadašnja mizerna pomoć države po hektaru od 4.000 dinara nije od neke velike koristi poljoprivrednicima, već treba da  bude minimum po 200 evra", ističe ovaj ratar.

S druge strane, podseća i na to da je Ministarstvo  poljoprivrede najavilo elktronsko podnošenje zahteva za subvenecije, a isplaćivanje ostavila za drugi kvartal kako bi se "poljoprivrednici obučili u vezi sa elektronskim podnošenjem zahteva".

"Mislim da to nije dobro, jer bi tako finansijska pomoć zakasnila ako se zna da bi dotle već bilo nabavljeno sve što je neophodno za proleće, pa najdecidnije apelujem da isplata subvencija bude što ranije kako bi one imale svoj pravi smisao“, naglašava Bojtar.

On, takođe, napominje da izvore para za poljoprivrednike treba tražiti i u tome da se recimo ne dotiraju uljari ili proizvođači šećerne repe, jer se time ponovo pomaže monopolistima kako ne bi morali da plaćaju punu otkupnu cenu.

Dolovački ratar ističe da kao zemlja možemo da proizvedemo hrane dovoljno da budemo sila.

Marin Rakić, voćar iz Omoljice, koji uzgaja jabuke na tri hektara, takođe očekuje da će naredna godina biti teška i neizvesna naročito kada je reč o voćarstvu, prvenstveno zbog umanjenog i otežanog izvoza u Rusiju.

"Voće koje proizvodimo mahom je usmereno baš ka tržištu te ogromne zemlje, pa zbog aktuelnih sankcija nismo mogli da ostvarimo očekivane prihode i, dok su veliki otkupljivači ipak nekako uspeli da izvezu svoje proizvode u Rusiju, mi smo morali da ih nekako plasiramo piljarama i nakupcima", kaže Rakić.

On ističe i to da je protekla godina bila teška i zbog jake suše, što je rezultiralo lošijim kvalitetom jabuke koju stoga nije moguće dugo čuvati.

"Zbog neizvesne situacije oko energenata, to jest struje za rashlađivanje jabuke, bilo je teško sačuvati je a samim tim je morala ranije da bude prodata i to po nižoj otkupnoj ceni, ali će u rafovima definitvno poskupeti, jer je ostalo veoma malo kvalitetne robe", napominje omoljički voćar.

Kada su vremenski uslovi u pitanju, on kaže da je sve neizvesno s obzirom na to da u 10 godina ne pamti dve iste i ističe da ove trenutne temperature zabrinjavaju, budući da bi u tom slučaju voće moglo da krene ranije i bude podložno izmrzavanju.

U svakom slučaju, Omoljčanin predviđa da će i naredna godina biti izuzetno teška, izuzev ako država ne stane uz voćarstvo, kao strateški važnu granu, i proizvđačima pomogne subvencijama.

"Mnogi su lane ostali ispod crte kod pokrajinskih fondova, a među njima i moje gazdinstvo, s obzirom na to da nismo uspeli da dobijemo potrebni novac za platformu za branje, koja nam je neophodna, jer bi znatno skratila vreme branja", kaže Rakić.

Ističe da bi mu datoj situaciji veoma koristila hladnjača manjih dimenzija, ali naglašava da kod IPARD fondova prolaze samo oni sa planatažama većim od pet hektara, pa su mu jedina nada pokrajinski i nacionalni izvori.

"U ovim teškim vremenima moramo da razmišljamo u tom smeru, jer veliki otkupljivači ne mogu da preuzmu dovoljno robe ako izvoz stoji, a cene hladnjače koja bi meni radila posao od nekih 300 tona, zbog skoka gvožđa, sa 100.000 evra skočile su gotovo dvostruko", kaže on.

Među najiskusnijim pčelarima u okruženju svakako je Pera Šic iz Starčeva, proizvođač sa vekovnom porodičnom tradicijom, koji ističe da je za njega ova sezona bila jedna od solidnijih u poslednjih deset godina.

"Sve je krenulo sa neuobičajeno dobrim prinosima na bagremovoj paši, pa su pčele imale hrane za dalji razvoj, a nezapamćeno dobro bilo je na Fruškoj gori što se tiče lipe sa 25 kilograma po košnici", kaže on i dodaje da je medober ispao dobro uprkos tome što su sledeće paše, poput suncokretove, zbog suše bile nešto ispod proseka.

Međutim, Šic ističe da je izvozni plasman meda očajno loš pre svega zbog toga što su Ukrajinci, kao veliki proizvođači, odmah na početku rata izašli sa svim količinama meda, koji su davali i za svega 1,5 evro po kilogramu.

"To nam je ubilo izvozno tržište, na koje mi, članovi Saveza pčelarskih organizacija Srbije sa certifikatima o kvalitetu meda, plasiramo proizvode preko pogona u Rači", navodi pčelar.

Kaže da je preko pomenutog pogona recimo prošle godine ostvarena velika cena od sedam evra za kilogram bagremovog meda. 

"Sve je otišlo i odmah isplaćeno, pa još i doplaćeno, a sada se još uvek ne zna ništa, iako je kraj godine, a obećavano je ne više od 6,5 evra", navoe je on.

S tim u vezi, ovaj proizvođač napominje da pčelinje proizvode uglavnom plasira s kućnog praga, a ono što preostane ostaće mu za narednu godinu, jer se definitvno ne zna kakva će ona biti.

Pčelar se posebno plaši suše, pa ukoliko je opet bude neće biti ni livadskog bilja i cvetnica, što znači da će pčela teško doći do polena.

"Zbog ovih visokih temperatura leglo je prerano krenulo, što je loše, jer te pčele ne stignu da dočekaju proleće, a pčelari će imati problema ako nisu dobro odradili tretman varoe, opasnog parazita u velikoj ekspanziji", kaže Šic.

On napominje i da su subvencije legle na račun tek nedavno, umesto u maju, kada je to najpotrebnije pre svega zbog prihrane pčela.

"Država nam je dala tih 800 dinara po košnici, što je premalo za ono što pčela uradi, jer po meni nije normalno da se po jednoj kozi dobije 8.000 dinara, a po jednoj košnici deset puta manje, koja oplodi toliko bilja i značajno doprinosi boljim prinosima brojnih kultura", ističe starčevački proizvođač.