Igre 
Da li će Srbija spustiti rampu: Države žele da stabilizuju svoja tržišta zabranom izvoza hrane, ali zato nemilice uvoze
Komentari16/12/2022
-13:49
Svetska trgovinska organizacija upozorila je da zemlje širom sveta ograničavaju izvoz hrane i veštačkog đubriva, uz istovremeno potpuno liberalizovanje uvoza, što može dovesti do nestašice hrane posebno u zemljama koje imaju slabije razvijenu poljoprivredu. U javnosti se pominje da bi u slučaju pogoršanja krize u svetu i Srbija mogla ponovo da ograniči izvoz pojedinim vrstama hrane.
Kriza u svetu zbog rata u Ukrajini podigla je cenu energenata, ali i dovela do nestašice osnovnih prehrambenih proizvoda kao što je pšenica čiji su najveći svetski izvoznici Rusija i Ukrajina. Zbog toga, mnogi svoja tržišta žele da stabilizuju ograničavanjem izvoza.
"Plašim se da će mehanizmi zaštite sopstvenih tržišta, naravno i mehanizmi koji se uvode i prema trećim zemljama i u sledećoj godini biti izražene i da se, bez obzira na najave ta ograničenja neće smanjiti ili ukinuti, jer to nije realno u ovim situacijama", kaže agroekonomista Milan Prostran.
Cena hrane veća za petinu
Cena hrane, navode u Privrednoj komori Srbije stabilna je već nekoliko meseci iako je veća čak 20 procenata u odnosu na petogodišnji prosek . Zbog toga, smatraju, ne bi trebalo ograničavati izvoz.
"Zemlje koje sada imaju komparativnu prednost u proizvodnji hrane jednostavno ne bi trebalo da uvode ograničenja jer bi to opet dovelo do disbalansa na tržištu zbog manje ponude. Tražnja je veća jer svake godine raste broj stanovnika na zemlji. Recimo da je to ugrožavajuće za one zemlje koje imaju manjak sopstvene proizvodnje i moraju da uvoze, a moraju da kupuju po većojj ceni i samim tim to dosta doprinosi ugrožavanju makroekonomske stabilnosti pošto su to po pravilu zemlje slabijeg ekonomskog potencijala", kaže za Euronews Srbija Bojan Stanić, iz Privredne komore Srbije.
profimedia
Srbija je ograničavala izvoz hrane u aprilu, ali stručnjaci se slažu u oceni da bi eventualno novu krizu trebalo dočekati bez ograničenja.
"Nama mora biti starteško opredeljenje pre svega da iskoristimo ove uslove i ovakvo stanje na svetskom tržištu da nešto kroz bolje vrednovanje rada naših farmera i naših proizvoda ostvarimo i u ovim teškim uslovima neki veći devizni priliv", smatra Prostran.
Povezane vesti
Agroanalitičar navodi da bi Srbija trebalo da ima dovoljno pšenice i da je to opravdanje za izvoz. Međutim, zemlja se suočavala sa nestašicom mleka i šećera za koje u Komori navode da nisu izazvane ukrajinskom krizom.
"Ima određenih problema u proizvodnji pojedinih prehrambenih proizvoda tu smo naravno videli situaciju sa mlekom, videli smo i situaciju sa šećerom i tako dalje.To su dugoročni problemi koje je Srbija imala i ranije i oni će naravno nastaviti da se usložnjavaju kako ova situacija na tržištu hrane bude nastavljena i postoji tendencija rasta i tražnje i jednostavno održanja velikih cena, ali činjenica je da se moraju primeniti određena sistemska rešenja kako bi se sačuvale te strateške grane kao što je mlekarska industrija, proizvodnja šećera i druge", kaže Stanić.
Sagovornici se slažu da bi nestašica hrane zbog ograničenja izvoza mogla pre svega loše da utiče na zemlje Afrike, ali da bi u kombinaciji sa recesijom koja se očekuje mogla da ima loše efekte na ceo svet.
Janjić: Nema potrebe za ograničenjem izvoza
Direktor Produktne berze Miloš Janjić kaže za Euronews da će Srbija sigurno imati dovoljno pšenice za sopstvene potrebe, kao i ukuruza, a da će biti dovoljno robe i za izvoz.
"U ovom trenutku nema potrebe za ograničenjem izvoza, jer imamo dovoljno za domaće potrebe. Zbog političke strane, može da dođe do nekih određenih ograničenja, na to dosta utiče i taj psihološki momenat, da se panično odreaguje na samo tržište. Po meni je hrana kao neki fluid i uvek pronađe izlaz sa nekog tržišta i nađe put do tržišta gde je potrebna. Veći problem su špekulacije koje se dešavaju i nekontrolisan rast cena hrane", smatra Janjić.
On napominje da je geopolitička situacija takva da na tržište više utiče sama politika, a ne neki realani pokazatelji stanja zaliha i odnosa ponude i potražnje. Ukazuje da se od korone i u ovom trenutku vidi da se cena na berzi više kreće u odnosu na špekulacije i odluke velikih sila, kao i sada u vezi Ukranije i Rusije.
"Što se tiče same robe, mislim da nema potrebe za zabranom izvoza, ali od tuđih odluka na globalnom nivou zavisi šta će se dalje dešavati. Jednostavno moramo da se prilagođavamo tome, jer smo kap u moru tržišta žitarica. Važno je stvoriti sistemsko rešenje, da se zna kada država treba da reaguje i na koji način. Kada se napravi takvo rešenje može da se planira proizvodnja, trgovina, izvoz i sve ostalo. Ako imate poznate okolnosti, onda se mnogo lakše posluje i na dobitku su svi, od proizvođača, trgovca, prerađivača do države koja zna kako da reaguje u kom trenutku", objašnjava Janjić.
Povezane vesti
On napominje da je ograničenje izvoza od 10. marta u prvi mah donelo dobre rezultate, jer je zaustavilo nekontrolisani rast cena. Naveo je da je u prvih desetak dana marta rast cene kukuruza bio veći od 14 odsto, oko 13 odsto pšenice i da je samo to uvođenje zabrane smirilo tržište što i bio interes države.
"Dalje odluke je možda trebalo brže sprovoditi, da bi bilo što manje negativnih efekata na tržište na izvoznu proizvodnju. U tom trenutku smo imali viška koji smo mogli izvesti po višim cenama. Zato je bitno da se kreira sistemsko rešenje", smatra direktor Produktne berze.
On kaže da je trenutna situacija sa cenama stabilna, sa čak blagim padom. I pored slabije proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu imamo dovoljno hrane. Janjić napominje da, iako je bila suša i kukuruz i soja su podbacili, da imamo slabiju proizvodonju, ali dovoljno za svoje potrebe što i na samu berzu deluje tako da je trgovanje ujednačeno.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (0)