Svetske cene hrane uglavnom ostale stabilne u oktobru

Svetske cene prehrambenih proizvoda uglavnom su ostale stabilne u oktobru, pri čemu je rast cena žitarica više nego nadoknađen padom kotacija drugih osnovnih namirnica, pokazuje novi izveštaj Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

Referentni indeks cena hrane FAO, koji prati mesečne promene cena pet prehrambenih proizvoda kojima se globalno trguje, iznosio je u proseku 135,9 poena u oktobru, što je zanemarljivo ispod septembarskog nivoa.

U odnosu na rekordan nivo zabeležen u martu 2022, međunarodne cene hrane su niže za 14,9 odsto, dok su u odnosu na oktobar prošle godine više za 2,0 procenta, prema izveštaju objavljenom na veb sajtu FAO.

Cene žitarica porasle su za 3,0 odsto na mesečnom nivou. Pšenica je poskupela za 3,2 procenta, uglavnom zbog neizvesnosti u vezi sa Crnomorskom inicijativom za žito i revidiranja naniže zaliha u SAD.

Međunarodne cene krupnih žitarica ojačale su od septembra za 3,5 posto, pri čemu su cene kukuruza porasle još više zbog smanjenih izgleda proizvodnje u SAD i Evropskoj uniji, sušnih uslova za setvu u Argentini i neizvesnosti oko izvoza iz Ukrajine.

Globalne cene pirinča su porasle za 1,0 odsto.

Biljna ulja su pojeftinila za 1,6 odsto u oktobru i za skoro 20 odsto u odnosu na lanjski oktobar. Pad cena palminog, sojinog i repičinog ulja je više nego kompenzovao rast kotacija suncokretovog ulja.

Međunarodne cene mlečnih proizvoda su se spustileu oktobru za 1,7 odsto u odnosu na septembar, usled manjih kupovina Kine nego što se očekivalo, globalno slabe uvozne tražnje i slabljenja evra u odnosu na američki dolar.

Cene mesa su takođe potonule za 1,4 procenta u oktobru u odnosu na prethodni mesec, pri čemu su međunarodne cene ovčijeg, svinjskog, goveđeg i živinskog mesa pale uglavnom usled smanjene globalne potražnje za uvozom i veće izvozne ponude.

Oktobarske cene šećera na globalnim tržištima su skliznule za 0,6 procenata, pod uticajem poboljšanih izgleda proizvodnje u Indiji. Veće pojeftinjenje šećera ograničili su faktori poput kiša koje ometaju napredak žetve u Brazilu, jaka uvozna tražnja iz Indonezije i Kine i rast kotacija cena etanola u Brazilu.

FAO je u zasebnom izveštaju o ponudi i potražnji žitarica smanjio prognozu svetske proizvodnje žitarica u 2022. godini na 2 764 miliona tona, što je pad od 1,8 odsto u odnosu na proizvodnju u 2021.

Dok se globalna proizvodnja pšenice u 2022. sada procenjuje na 783,8 miliona tona, što je rekord svih vremena, očekuje se da će proizvodnja krupnih žitarica pasti za 2,8 odsto na 1 467 miliona tona.

Takođe se predviđa da će svetska proizvodnja pirinča iznositi 512,6 miliona tona, što je za 2,4 odsto manje u odnosu na najviši nivo iz 2021, ali je generalno to i dalje na nivou prosečnog roda.

Što se tiče globalne potrošnje žitarica u 2022/2023, FAO prognozira da će ona pasti na 2 778 miliona tona, odnosno za 0,7 odsto u odnosu na nivo u 2021/22. Takođe, procenjuje se da će svetske zalihe žitarica na kraju sezone 2023. biti za 2,0 odsto manje u odnosu na početni nivo, i da će iznositi 841 milion tona.

Na osnovu tih prognoza, procenjuje se da će odnos svetskih zaliha žitarica u odnosu na potrošnju opasti na 29,4 odsto u sezoni 2022/23. sa 30,9 odsto u prethodnoj godini.