Energetski potencijal zaboravljen u dubini zemlje: Topla voda iz domaćih izvora mogla bi da zagreje četvrtinu radijatora

Komentari

Autor: Euronews Srbija

30/10/2022

21:01

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Srbija leži na besplatnoj energiji, a s druge strane skupo plaća energente koje uvozi. Geotermalni izori su samo još jedan resurs u Srbiji koji nije dovoljno iskorišćen i koji ukazuje na dugogodišnju boljku - nedostatak energetske strategije u našoj zemlji. Stručnjaci smatraju da je energetska kriza koja potresa Evropu prelomni trenutak kada bi trebalo da se zapitamo kako ćemo iskoristiti toplu vodu koja je duboko zakopana u zemlji, kao večiti neiskorišćeni potencijal, koji čeka da ga neko otkrije.

Profesor Dejan Milenić sa Rudarsko geološkog fakulteta smatra da je jedna od retkih dobrih stvari našeh geografskog položaja, s obzirom na sva ova geopolitička dešavanja, u stvari geotermalni potencijal. On objašnjava da se Srbija nalazi na kontaktu dve velike geotektonske ploče i da je predisponirana sa ogromnim geotermalnim potencijalom, zato što je dubina zemljine kore vrlo plitka, tako da zemlja obiluje geotermalnim pojavama.

"Radili smo studije koje su pokazale da cela Srbija danas ima instaliranih oko 20.000 megavata toplotnih kapaciteta, a samo iz podzemnih voda i geotermalnih resursa sasvim sigurno se može eksploatisati i do 5.000 megavata. Dakle, skoro jedna četvrtina toplotnih potreba u energiji bi se mogla dobiti na ovaj način", kaže Milenić za Euronews Srbija.

On napominje da je cela teritorija Srbije izrazito bogata geotermalnim resursima sa temperaturom iznad 40 i 50 stepeni i navodi da se oni nalaze na području kopaoničkog masiva i surduličkog, južne Srbije i delova Istočne Srbije, Centralne i Zapadne Srbija.

"Ono što je takođe vrlo aktuelno poslednjih godina su i vode sa temperaturom do 30 stepeni, koje se uz korišćenje toplotnih pumpi, takođe mogu privesti nameni kao geotermalni resursi. To je ono što je ogromna ekspanzija poslednjih godina", napominje profesor.

On ističe da su mnoge kompanije zainteresovane za javno-privatna partnerstva, pre svega za investicije u sisteme daljinskog grejanja.

"Čitav niz evropskih projekata koje smo realizovali upravo je oslonjen na to da su takva partnerstva i ulasci geotermalnih resursa u sisteme daljinskih grejanja nešto što je budućnost. Mi već radimo za beogradske elektrane takav projekat, za južnobanatske opštine za Pančevo, u Bečeju. U Bogatiću smo realizovali prvu geotoplanu u Srbiji, tako da je sa te strane ogromno interesovanje. Sa druge strane individualno korišćenje može imati svoje benefite u Srbiji. Mi danas imamo već više od 5.000 instaliranih sistema u individualnim objektima koji koriste geotermalnu energiju za toplotne potrebe", kaže Milenić.

Euronews

Ogroman potencijal u Vojvodini

To je, međutim, sve veoma malo, u odnosu na ogroman potencijal koji Srbija ima. Da je Panonski basen, pa samim tim i teritorija Vojvodine, među najperspektivnijim geotermalnim područjima u Evropi, poznato je decenijama. Ipak, te potencijale danas koristimo u zanemarljivom procentu, a najveći deo postojećih hidrotermalnih bušotina u rukama je NIS Gaspromnjefta.

Stručnjaci koji su izradili Geotermalni atlas Pokrajine, 2010. godine izračunali su da su njeni potencijalni rasploživi resursi tolpe vode iz dubine zemlje čak za 30 odsto veći od prosečne godišnje potrošnje energenata u Srbiji. Međutim, malo njih te potencijale koristi. U Bogatiću, u Mačvi, dve bušotine izrađene su krajem osamdesetih, a prva je pre tri godine konačno dobila svrhu.

"Vodu iz glavne bušotine koristimo za grejanje javnih preduzeća. Temperatura vode je 75 stepeni", kaže za Euronews Srbija Radovan Marjanović, radnik na održavanju.

Bogatić je tako postao prva opština u Srbiji koja javne objekte greje termalnom vodom. Računaju da će im se u periodu od sedam do deset godina ulaganje vratiti, a da će sa aktuelnim cenama energenata uštede biti velike.

"Lokalna samouprava je jednom čistom matematikom, a već je imala toplotni izvor, tih osam ustanova privela ka toplifikaciji. U planovima dalje je toplifikacija još četiri javna objekta", kaže Darko Mašić iz Opštine Bogatić.

Druga prednost je, kaže, to što geotermalni izvori privlače investitore. Jedan je već započeo bušenje novog izvora koji će zagrevati plastenike. Drugi imaju planove u turizmu. Ipak i dalje su daleko od mogućnosti da se i građani greju toplom vodom.

"Potrebna je jedna ozbiljna studija i jedna ozbiljna anketa zainteresovanih i jedna čista matematika, kao što je bila i matematika pri izgradnji ovog dela toplovoda", dodaje Mašić.

S druge strane, u Vojvodini koja spada u najperspektivnija geotermalna područja u Evropi, malo njih koristi te potencijale.

"Generacije u opštini Nova Crnja, pre svega u Srpskoj Crnji odrasle su s tom pričom da smo bogati geotermalnim izvorima. Da sa tog izvora možemo da se grejemo svi besplatno. To je u suštini tačno. Krajem sedamdesetih godina je za potrebe jedne kompanije urađena jedna bušotina, u toj bušotin voda ima 83 stepena i niko do sad se time nije ozbiljno bavio", kaže za Euronews Srbija Dragan Dančić iz Opštine Nova Crnja.

NIS: U eksploataciji 7 od 78 bušotina

Ta bušotina urađena je za potrebe Naftne industrije Srbije i danas je jedna od 78 koliko ih ta kompanija ima. Kako za Euronews navode, trenutno ih je u eksploataciji svega sedam. Na taj način greju se objekti Banja Kanjiža i Junaković, te Sportski centar "Mladost" u Bečeju. U NIS-u kažu da razvijaju dalje projekte, a da se planira izrada studije o korišćenju geotermalnih potencijala za zagrevanje Vrbasa i Novog Sada.

"Tih 78 bušotina je staro 40,50 i više godina, i čak i da su sve u idealnom stanju, a nisu, već bi bilo vreme za zamenu. Tako da te bušotine nama treba da budu indikacija za izrade novih objekata, jer tehnologija izrade bušenja je danas potpuno na nekom drugom nivou. U principu sam taj procenat od desetak posto koji se koristi verovatno ukazuje da je vreme da se nove bušotine rade, a da te stare ostanu zapravo kao podaci i indikatori o nekom geotermalnom potencijalu", kaže profesor Dejan Milenić.

U Vojvodini postoji još 13 bušotina koje nisu u vlasništvu NIS-a, a geotermalni resursi vlasništvo su države. Upravo to u opštini Nova Crnja nameravaju da iskoriste.

"Mi smo kontaktirali ljude koji se time ozbiljno bave, koji znaju šta su termalni izvori, koji su potencijali Vojvodine, i oni su nam uradili ovaj projekat koji je faktički budućnost opštine Nova Crnja", objašnjava Dančić.

On podrazumeva bušenje novog izvora nedaleko od rumunske granice, pored najmlađeg vojvođanskog dvorca Nojhauzen, za šta im treba podrška države ili Pokrajine. Koliki su geotermalni kapaciteti Vojvodine, Pokrajina je poslednji put istraživala 2015. Studija je pokazala da bi njihovo korišćenje bilo isplativo. Ipak, u Sekretarijatu za energetiku navode da ne raspolažu ažurnim podacima o tome koliko ih zapravo koristimo.