Evropljani masovno kupuju drva za grejanje: Cena peleta udvostručena, stručnjaci upozoravaju na ekološke posledice

Petr, češki građevinar, danas na poslu provodi dodatnih trideset minuta. Nakon što njegove kolege odu, on luta po gradilištima skupljajući odbačene komade drveta. Boljim danima, on može da nakupi nekoliko kilograma drva i natovari na svoj kombi da bi odložio iza kuće u nadi da će ovako uštedeti nekoliko čeških kruna tokom zime.

"Naravno da nije pravilno osušen ili dobrog kvaliteta, ali sve što me spasi od upotrebe gasa pomoći će", rekao je on.

Usred energetske krize širom Evrope, Češka Republika je imala jedan od najvećih porasta troškova. Indeks cena energije u domaćinstvima iz jula 2022. godine pokazao je da zemlja po najvišoj ceni plaća struju, piše Euronews.

Česi tvrde da sada izdvajaju istu količinu novca za energiju, koliko i za kirije ili hipoteke, iako je češka sredinom septembra uvela ograničenje cena.

Svima je očigledno da Evropu očekuje zima nezadovoljstva, koju dodatno pogoršavaju najave o hladnom decembru zbog uticaja fenomena La Ninja.

Zbog sve većih računa za energiju, sve više Evropljana planira da se greje drvima ove zime. Priča je ista širom kontinenta: cene ogrevnog drveta rastu, zainteresovani kupci su na listi čekanja, dok se mnogi brinu kakve će ova zima imati ekološke posledice.

Jaroslav Kačinjski, šef vladajuće partije Poljske, rekao je početkom septembra da bi ljudi trebalo da "spale skoro sve, naravno osim guma i sličnih štetnih stvari". Mađarska vlada je zabranila izvoz peleta, a istovremeno je povukla ekološke propise koji su sprečavali seču u zaštićenim šumama.

Cena peleta skoro se udvostručila na 600 evra po toni u Francuskoj, prema izveštaju Bloomberga. U Bugarskoj, koja se u velikoj meri oslanja na sagorevanje drva za većinu domaćinstava, cene su se takođe udvostručile na skoro 100 evra po kubnom metru.

profimedia

U izveštajima lokalnih medija iz Poljske prošlog meseca se navodi da su cene ogrevnog drveta ove godine već udvostručene. 

U julu je EU takođe zabranila uvoz ruskog drveta i peleta, a aktivisti upozoravaju da će skok cena najviše osetiti najsiromašniji sloj društva, posebno one u centralnoj i istočnoj Evropi gde se domaćinstva sa niskim primanjima više oslanjaju na ogrevno drvo nego na gas. 

"Kriminal cveta"

Usred velikog interesovanja za drvetom, kriminal je navodno procvetao.

Nemačka policija upozorila je na "katastrofalan talas" internet prevara, jer lažne onlajn prodavnice tvrde da mogu da ponude ogrevno drvo za čak desetinu cene.

"Energetska kriza je mešovita vest za drvnu industriju kontinenta", kaže Pol Branen, direktor za odnose sa javnošću Evropske konfederacije drvne industrije i Evropske organizacije pilanske industrije.

On ističe da zbog većeg interesovanja, industrija mora aktivnije da radi, stoga i da su rashodi sve veći. "Kada su cene energije bile niže, troškovi energije bi činili oko 10 odsto ukupnih troškova pilane. Danas se ovaj procenat barem udvostručio – a porasli su i drugi troškovi", rekao je Branen.

S druge strane, došlo je do "neviđenog porasta" potražnje potrošača za ogrevnim drvetom, peletima i raznim ostacima pilane koji se koriste za sagorevanje, što je dovelo do povećanja cena ovih proizvoda, dodao je on.

Sve ovo dolazi usred pojačane debate o ekološkim posledicama sagorevanja drveta.

Zabrinjavajući ekološki aspekat

Neki naučnici i aktivisti dugo su tvrdili da sagorevanje drveta emituje više zagađenja ugljenikom po jedinici energije nego sagorevanje uglja.

Zagađenje vazduha fosilnim gorivom i sagorevanjem drva u kućama uzrokuje 27 milijardi evra godišnje za zdravstvene troškove u društvu širom EU i Velike Britanije, prema studiji koju je ranije ove godine objavila Evropska alijansa za javno zdravlje.

profimedia

Kućni aparati na bazi drveta su najveći zagađivači, koji čine 17 milijardi evra zdravstvenih troškova širom Evrope, navodi se u izveštaju.

U februaru je britanska vlada revidirala svoje brojke i sada smatra da peći na drva doprinose 38 odsto — u odnosu na prethodnu procenu od 17 odsto — zagađenju sitnim česticama.

Martin Pidžen, istraživač i aktivista u holandskoj ekološkoj NVO Fern posvećenoj zaštiti šuma, rekao je da će to biti još problematičnije jer na brzinu posečeno drvo neće biti dovoljno suvo za zimu, pa će proizvoditi još toksičnije sagorevanje.

"Plašim se posledica", rekao je on.

U maju je Odbor Evropskog parlamenta za životnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane preporučio amandman za uklanjanje primarne drvne biomase, drveta dobijenog direktno iz šuma, iz nedavno revidirane Direktive EU o obnovljivoj energiji. Međutim, Evropski parlament je sredinom septembra glasao za odbacivanje ove promene.

Oni su, međutim, glasali za postepeno smanjenje udela primarne drvne biomase koja se računa kao obnovljiva energija. Količina šumskog drveta koja se poseče za proizvodnju peleta biće ograničena na prosečne berbe između 2017. i 2022. godine. Takođe su napravljene promene u subvencijama za industriju.