"Srbi su državotvorni narod u Crnoj Gori": Direktno s Minjom Miletić o odnosima dve zemlje nakon rezultata popisa

Predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević izjavio je da je referendum u Crnoj Gori pokazao da su Srbi državotvorni narod u toj zemlji, zajedno sa pravoslavnim Crnogoricima.

On je u emisiji "Direktno s Minjom Miletić" rekao da Crna Gora mora da nađe model koji će dovesti do pomirenja dva naroda, da srpski postane službeni jezik i omogući svima koji žele da dobiju dvojno državljanstvo.

Prema njegovim rečima, od 2006. godine traje jedan ideološki, identitetski i nacionalni inženjering u nameri da se Crnogorci predstave kao većinsko stanovništvo u Crnoj Gori i da se na svaki način pokuša izbrisati istorijska, duhovna i kulturna vertikala koja je uvek odlikovala pravoslavne Srbe i Crnogorce u prošlosti.

Ovim rezultatima popisa u potpunosti su zaustavljeni svi mehanizmi ovog ideološkog inženjeringa, istakao je Knežević. 

"Važno da vaši gledaoci znaju da je već negde od 2003. godine, još do vremena zajedničke države sa Srbijom, započet jedan ideološki inženjering. Na način što je srpski jezik tada na tom popisu bio ubedljivo većinski kojim je govorilo više od 60 odsto građana Crne Gore, a onda je Demokratska partija socijalista sa tradicionalnim političkim partnerima započela preimenovanje tog srpskog jezika u maternji. To je bilo pre referenduma, nakon referenduma donet je Ustav u kome je crnogorski jezik normiran kao službeni, dok je srpski jezik normiran kao jezik u službenoj upotrebi", rekao je Knežević. 

Euronews Srbija

Na pitanje da objasni kako je između dva popisa porastao broj Srba u Crnoj Gori, Kneževeić odgovara da su u pitanju egzaktni podaci.

"Zato što je broj Srba u odnosu na 2011. godinu bio 170 ili 175 hiljada, a sada je 215 ili 220 hiljada. Mi poredimo porast Srba u odnosu na one koji su se izjašnjavali kao Srbi, a ne u odnosu na 100 odsto stanovništva, kao što to pokušavaju da predstave. Tako da je u ovom trenutku broj Srba u Crnoj Gori porastao, broj onih koji se nacionalno izjašnjavaju kao Crnogorci je pao. Mislim da je neophodno nakon ovoga da konstatujemo da su Srbi u Crnoj Gori državotvorni narod zajedno sa pravoslavnim Crnogorcima", rekao je Knežević i dodao:  

"Kada poredite broj Srba, odnosno kada poredimo povećanje broj Srba iz 2011. i 2024. godine, doći ćete do egzaktnog podatka da je broj Srba porastao na 15,38 odsto i to možete da konsultujete sve statističare i ljude koji se bave statistikom. Tako da, u ovom trenutku, mislim da je neophodno da Crna Gora nađe model koji će značiti pomirenje Srba i Crnogoraca, a to znači da pored crnogorskog i srpski jezik treba da bude normiran kao službeni jezik, da se omogući svima koji žele da dobiju dvojno državljanstvo, znači da dobiju srpsko državljanstvo, žive u Crnoj Gori, ili da se onih 200 ili 300 hiljada Crnogoraca ili ljudi koji žive u Srbiji, a vode poreklo iz Crne Gore, omogući da dobiju crnogorsko državljanstvo, a de ne ostanu bez srpskog državljanstva".

"Svi narodi u Crnoj Gori imaju dvojno državljanstvo osim Srba"

Da bi se do toga došlo, dovoljna bi bila uredba koju bi potpisale Vlade Milojka Spajića i Miloša Vučevića, a onda bi mogli da se urade sitne korekcije u Zakonu o državljanstvu, dodaje Knežević. 

"Planiramo da pokrenemo jedan dijalog sa našim koalicionim partnerima i da ih pitamo da li je prirodno i normalno institucionalno stanje da srpski jezik, koji je većinski, bude normiran kao u službenoj upotrebi ili je normalno stanje da svi drugi narodi u Crnoj Gori imaju dvojno državljanstvo, ne znam, Albanije, Bosne i Hercegovine, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Austrije, Luksemburga, jedino Srbi u Crnoj Gori ili Crnogorci u Srbiji ili Srbi u Srbiji, a poreklom su iz Crnu Goru nemaju mogućnost da dobiju dvojno državljanstvo i mislim da je to neophodno da pokrenemo kao jednu vrstu parlamentarnog dijalog jer drugačije će se nastaviti ova polarizacija i naći ćemo se ponovo u ovim identitetskim rovovima". 

Lider Demokratske narodne partije se osvrnuo i na kašnjenje rezultata popisa u Crnoj Gori.

Najzad smo dobili rezultate popisa i nadam se da ćemo iz njih izvući neke statističke, ekonomske, ali i svakako državotvorne pouke kako bi Crna Gora krenula najzad napred, poručio je Knežević. 

"Bilo je neophodno da se na nekom tenderu izabere softver preko kojeg bi se unosili podaci vezano za izračunavanje građana Crne Gore o nacionalnoj pripadnosti, sve onome što sadrži jedan popisni list. Pošto je taj tender padao nekoliko puta, više nego za autoput, onda je trebalo da se, najzad, kada je završen taj tender, raspiše tender i za šifru koja bi se unosila u taj softver, kako bi moglo da se proverava da li su ti podaci validni. Pošto je i taj tender padao nekoliko puta, imali smo sreću da su rezultati popisa i sad objavljeni, stekao se utisak da je popis održavan u Pakistanu i Indiji istovremeno i da zbog toga ne možemo da dobijemo rezultate, a činjenica je da nas ukupno ima oko 620.000, od toga 533.000 građana Crne Gore, a ostalo su Rusi, Ukrajinci, Turci, Belorusi, putnici, namirnici, migranti", našalio se Knežević. 

Apostolovski: Milo Đukanović zaslužan za porast broj Srba 

Novinar Aleksanar Apostolovski kaže da nije iznanđen rezultatima popisa, te da mu deluju "uobičajeno".

"Ono što je pre svega važno to je da niko od ovih aktera u post-popisnom procesu nema nikakvih primedbi na validnost rezultata. To je meni ovde najvažnije", ukazuje naš sagovornik. Smatra i da je u "post-popisnom periodu" nastalo "vreme stabilnosti" za Crnu Goru, te i da je Milo Đukanović najzaslužniji za porast broja Srba u Crnoj Gori. 

"U najmanju ruku je, čini mi se, zaslužio da mu se podigne spomenik na Vračaru. A sada mi dozvolite da to pojasnim i ja mislim da će zaista biti jasno. Od kada je 1945. godine stvorena crnogorska nacija na osnovu koncepta Milovana Đilasa o komunističkom konceptu o dualizmu, naime da se radi o narodu koji ima zajednički koren, ali su razlike postale tolike da zaslužuju i federalnu jedinicu i da se proglase kao jedan od naroda u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji", objašnjava Apostolovski. 

Euronews Srbija

Naglašava i da se pojavom Momira Bulatovića i Mila Đukanovića stvara jedna vrsta "romantičarskog odnosa".

"Počinje da raste broj Srba, ali istovremeno se stvara i jedan drugi blok, odnosno stvaranje liberalnog saveza. Kada Milo Đukanović odlučuje da kaže sudbonosno 'ne' Miloševiću, iako se priča da je prolio mnogo više suza za njim nego Momir Bulatović, stvara se identitet Crnogoraca isključivo na antisrpskom modelu. I on, dakle, sve više i više raste".

Apostolovski podseća da 2003. godine 31 odsto građana se izjašnjavaju kao Srbi - svega tri godine pred referendum.

"Onog trenutka kada Milo Đukanović počinje da stvara rovove između identiteta Srba i Crnogoraca koji su nekada bili na praktično istim osnovama, tada se zapravo stvara jedna vrsta pobune i shvatanja Srba da se vrate sopstvenom identitetu u Crnoj Gori. I mnogi posmatrači u regionu i u Crnoj Gori se pitaju odakle ta fluidnost u identitetskom karakteru, dakle između Srba i Crnogoraca od popisa do popisa. A ona upravo nastaje zbog toga, zato što je svim ovim vrstama inženjeringa Milo Đukanović pokušao da stvori novi crnogorski identitet baziran na antisrpstvu", zaključuje novinar.

Radovanović: Rezulatima doprinelo to što je Srbija sve uticajnija u regionu 

Pisac i kolumnista Euronews Srbija Ivan Radovanović kaže da je interesovanje za popisom u Crnoj Gori u srpskoj javnosti "normalno s obzirom na broj Srba koji žive u toj zemlji".

"To je nešto što se od Srbije negde i očekuje. Mislim da to očekuju ljudi koji se u Crnoj Gori osećaju. Ne vidim tu ništa sporno, ne vidim tu ništa nenormalno. Svaka država se brine o svojim građanima gde god da žive. To rade i one velike, poput Amerike, to rade i manje", objašnjava Radovanović.

Dodaje i da je Crna Gora primer zemlje u kojoj nije lakše promeniti nacionalni identitet od jezika.

"Pričamo o jednom procesu koji je počeo onog dana kada je krenula da nestaje Jugoslavija, koja je bila neki eksperiment u kojem je takođe eksperimentisano sa jugoslovenskim identitetom. Ono što su posle toga imale države koje su nastale na ovim prostorima su dva stanja. Jedno je bilo ono koje imaju Srbija i Hrvatska gde je dosta jednostavna priča oko nacionalnog identiteta. Drugo su one države oko kojih imaju mnogo komplikovaniju priču o identitetu zato što su pomešani, zato što ima jednih i drugih. Makedonija je takva, Crna Gora je takva i to je prosto pitanje na koji način ti ljudi mogu da žive normalno i da žive jedni sa drugima u miru. Ono što je rađeno u Crnoj Gori, to je da je očigledno neko pokušao na silu da uradi nešto po tom identitetskom pitanju i tu je pritom i pogrešio, na kraju je izgubio vlast. Te stvari prosto ne mogu da se rešavaju na silu", ističe Radovanović. 

Euronews Srbija

S druge strane, on naglašava i da je rezultatima popisa doprinelo to što Srbija postaje sve značajnija u regionu. 

Smatra i da kada je nacionalni identitet u pitanju, ništa ne može da se radi "na silu", te da se to "olupalo o glavu" onima koji su to činili. 

"Ono što je problem, kada pogledate noviju istoriju, Crna Gora je, kao i svi ostali, iskoristila neku kartu u trenutku kada je Srbija bila najslabija, kada je bila zbunjena, kada je imala problema sa svojim identitetom, kada je bila poražena tokom 90-ih i sve ostalo što nam se dešavalo. I onda, posle toga, 2012. se ovde stvari menjaju na jedan način. Okreće se stranica suštinski, jer se pojavljuju ljudi koji kažu - pa dobro, zašto mi ne bismo bili veliki".