Igre 
Rast izvoza za trećinu, ali i uvoza za 50 odsto - najviše smo potrošili na energente, a od čega smo najviše zaradili
Komentari23/04/2022
-15:50
U prva dva meseca ove godine Srbija je prodajom robe u svetu zaradila 30 odsto više novca u odnosu na isti period prošle godine, ali je i na kupovinu iz inostranstva potrošila 50 odsto više. U analizi Republičkog zavoda za statistiku se navodi da je izvoz Srbije u januaru i februaru 2022. godine porastao za oko 28 odsto, ali podaci iz istog izvora pokazuju da se i uvoz robe povećao za više od 50 odsto, što je dovelo i do porasta deficita koji sada prelazi milijardu evra.
Porast izvoza ekonomisti pre svega objašnjavaju većom tražnjom usled popuštanja pritiska pandemije na svetsku privredu. Ističu, međutim, da je pred sprskom ekonomijom još jedan nepredvidiv period u kom ćemo se suočavati sa dugoročnim posledicama rata u Ukrajini.
Povećan je izvoz prehrambenih proizvoda, eletktrične opreme, delova za auto-industriju, a velikom skoku izvoza Srbije najviše je doprineo sektor rudarstva.
"Pre svega je porastao izvoz bakra, kompanije Ziđin iz Bora, to je najznačajniji porast, zatim porast izvoza guma i veštačkog đubriva. Gotovo sve delatnosti su povećale izvoz osim što su pad zabeležili izvoz kukuruza i prevoznih sredstava. Treba istaći da smo dosta povećali izvoz u Kinu, a sa druge strane značajan je izvoz u EU i naravno tržište regiona", kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
Smanjenje izvoza može se očekivati u narednim mesecima, pre svega zbog zabrane izvoza brašna, ulja, kukuruza i pšenice iz naše zemlje. Stručnjaci, međutim, ocenjuju da to neće drastično uticati na pozitivne trendove.
"Svakako neće dovesti do svođenja u neku minusnu zonu, znači ostaje i dalje neka pozitivna dinamika, samo će ona biti nešto niža u ovom prehrambenom sektoru, nego što bi bilo da nema zabrane izvoza. Ali, kad govorimo o energetskom sektoru, dolazi lepše vreme, proleće je pa će biti manja potrošnja električne energije i gasa tako da će sada biti manja potreba za uvozom tih energenata", kaže ekonomista Saša Đogović.
"Zabrana izvoza hod po vrhu noža"
Stručnjaci, međutim, ukazuju da ni uvoz ni izvoz nisu toliko porasli u vidu količine robe, već da je rastu spoljotrgovinske razmene najviše doprinelo poskupljenje roba, najviše energenata.
Povezane vesti
"Budući da mi svu ovu statistiku pratimo sa vrednosnog nivoa, možda tu i nije došlo do povećanja količina robe koje izvozimo ili uvozimo, ali je sigurno došlo do porasta cena", kaže profesor međunarodne trgovine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Predrag Bjelić.
On kaže da možemo očekivati smanjenje izvoza i zbog ograničenja u izvozu žitarica i ostalih proizvoda.
profimedia
"Kad se donose takve mere, veoma je nezahvalno, jer je to kao da hodate po vrhu noža. Moramo sebi da obezbedimo prehrambenu bezbednost, ali s druge strane suzbijamo naš izvoz i možda će se ti neki partneri koji su bili vezani za nas, sada okrenuti nekim drugim partnerima u nabavci, a to ne bi bilo povoljno za nas na dugi rok. Tu treba malo gledati, ublažiti te mere i dobro pogledati jer stiže nova žetva. Ne znamo kakva će biti, ali treba opskrbljivati bar regionalne partnere, jer je važno da ih zadržimo i u budućnosti", smatra profesor Bjelić.
On napominje i da bi na obim našeg izvoza mogao negativno da utiče rat u Ukarajini, i ističe da problemi već postoje, iako Srbija nije uvela sankcije Rusiji.
"Već imamo poteškoća oko transporta, jer je Ukrajina najkraći put, a sada se traže drugi putevi preko Poljske i Turske, što poskupljuje transport i naše proizvode i može da smanji naš izvoz. Mogu da se izvoze samo oni proizvodi koji će pretrpeti to značajno poskupljenje cena kroz povećanje cena troškova transporta", objašnjava Bjelić.
Kolaps u EPS pogurao uvoz energenata
Skok u spoljnotrgovinskoj razmeni, međutim, progutalo je povećanje uvoza za više od 50 odsto. Među proizvodima koje uvozimo sigurno prvo mesto zauzima prirodni gas, a prate ga sirova nafta, lekovi, đubrivo i električna energija.
"Uvoz ima još dinamičniju stopu rasta nego izvoz nažalost, to je posledica rasta cena energenata i gasa i električne energije i nafte na svetskom tržištu, ali posledica je i debakla naše elektroprivrede i havarije koja se desila tokom decembra", objašnjava ekonomista Saša Đogović.
Tanjug/Miloš Milivojević
Povezane vesti
Na to ukazuje i profesor Predrag Bjelić i napominje da je najveći problem u ovom disbalansu značajan porast cena energenata.
"Najveći skok uvoza se beleži kod gasa, a zbog rasta cene ispada da smo uvezli petostruko više gasa. Kolaps u EPS je značajno uticao na uvoz energenata, jer nismo imali struju iz sopstvenih izvora. Tent nije radio u punom kapacitetu i morali smo da je uvozimo", rekao je Bjelić.
Preporuka za vas
Komentari (0)