Rusija traži alternative za izvoz nafte i gasa: Prodaja na istoku možda neće ići glatko kao što su se nadali

Uz ekonomske sankcije koje su zemlje Zapada uvele Rusiji zbog napada na Ukrajinu, iz Moskve će morati da pronađu alternative za izvoz svojih energenata. Pogledi Kremlja okrenuti su ka dalekom istoku, ka Indiji i Kini - međutim, oni već imaju svoje pouzdane prodavce, i Rusija možda neće moći u potpunosti da se okrene istočnom tržištu.

Predsednik SAD Džozef Bajden razgovarao je sa indijskim premijerom Narendrom Modijem putem video-linka 11. aprila, a tema su, kako je saopšteno iz Bele kuće, bile "konsultacije o posledicama ruskog rata protiv Ukrajine". Zamenik nacionalnog savetnika za međunarodnu ekonomiju SAD Dalep Sing nedavno je posetio Indiju, i tada je rekao da "SAD neće postavljati nikakvu crvenu liniju za Indiju po pitanju uvoza energenata od Rusije". Međutim, Sing je istovremeno dodao i da SAD "beleže ubrzavanje indijske kupovine ruskih energenata".

Nešto direktnije bilo je upozorenje koje je Bajden saopštio Modiju prilikom njihovog razgovora. Kako je rečeno iz Bele kuće, Bajden je indijskom premijeru "jasno stavio do znanja da toj zemlji nije u interesu da poveća uvoz energenata iz Rusije". Pri tome, portparolka Bele kuće odbila je da kaže da li je Bajden tražio od Indije bilo kakve konkretne obaveze po pitanju uvoza energenata.

Upozorenja SAD kako Indija ne bi trebalo da povećava uvoz ruskih energenata nisu bez temelja. Ova zemlja je treći po redu uvoznik nafte na svetu, sa više od 80 odsto uvoza. U 2021. godini, Indija je uvezla samo oko 12 miliona barela ruske sirove nafte, a u prva dva meseca ove godine, nije uopšte bilo uvoza iz Rusije.

AP Photo/Anupam Nath, File

Međutim, ugovori iz marta i prve polovine aprila pokazuju da je Indija iz Rusije uvezla 14 miliona barela - dakle, za samo mesec i po dana, više nego cele prošle godine. Stvar je u tome što je, od početka ruske invazije na Ukrajinu, cena ruske sirove nafte pala. Samim tim, Indija je bila u mogućnosti da kupi naftu od Rusije po znatno jeftinijoj ceni nego inače.

Ova zemlja nije osudila invaziju Rusije na Ukrajinu, pa je se smatra i da je pogodno tlo za izvoz što se tiče Moskve, ali problem bi mogao da leži u nečemu drugom. Naime, Indija nema nikakvu naviku nabavljanja nafte iz Rusije, već je najvećim delom uvozi iz Iraka, Saudijske Arabije i UAE. Samim tim što je Indija već izgradila dobre trgovinske odnose sa zemljama Bliskog istoka, mnogi stručnjaci smatraju da toj zemlji ne bi bilo u interesu da se potpuno okrene ka kupovini od Rusije.

Drugi problem predstavlja to što je veliki broj ruskih banaka pod sankcijama, pa indijske rafinerije imaju problem sa plaćanjem koje se inače obavlja u dolarima. Međutim, kako su rekli indijski zvaničnici, za sada nema planova za kupovinu nafte od Rusije ili bilo koje zemlje plaćanjem u lokalnoj valuti, rupijama.

Očekivanja od Kine

Pored toga što deo svojih nada za prevazilaženje ekonomskih sankcija ulaže u Indiju, Rusija očekuje i da će, bar delom, povećati izvoz energenata u Kinu. Ova zemlja, isto kao ni Indija, nije podržala rezoluciju UN kojom se kao agresija karakteriše upad Rusije na teritoriju Ukrajine, a njihove ekonomske veze dodatno su produbljene kada je ruski predsednik Vladimir Putin u februaru posetio svog kineskog kolegu Sija Đinpinga.

Prilikom te posete, između Kine i Rusije potpisani su sporazumi o snabdevanju gasom i naftom vredni više od 100 mlijardi evra. Sporazum o snabdevanju gasom potpisan je na 30 godina, i prema njemu bi Rusija trebalo da snabdeva Kinu putem novog gasovoda. Prvi kubni metri trebalo bi iz istočne Rusije poteknu ka severoistoku Kine za dve do tri godine. Dogovor je da ruski Gasprom šalje deset milijardi kubnih metara gasa godišnje, a da se plaćanje obavlja u evrima.

Tanjug/AP/Alexei Druzhinin, Sputnik, Kremlin

Za Kinu je Rusija tek treći uvoznik gasa, a prema proračunima koje je napravila agencija Rojters, od novog izvoza gasa u Kinu, Rusija bi mogla za 25 godina da inkasira oko 35 milijardi evra.

Kada se radi o snabdevanju naftom, ruski gigant Rosnjeft je potpisao ugovor sa kineskom državnom kompanijom da, tokom perioda od deset godina, preko Kazahstana u Kinu pošalje 100 miliona tona nafte. Iz Rosnjefta su rekli da je ovaj dogovor vredan oko 70 milijardi evra.

Još jedna zemlja na istoku sa kojom se Rusija dogovorila oko izvoza gasa je Pakistan. Moskva se obavezala na izgradnju novog gasovoda ka Pakistanu, a takve investicije su po pravilu skupe i dugotrajne. Postavlja se, samim tim, pitanje da li će Rusija pogođena sankcijama moći da finansira takvo nešto, i da istovremeno vodi rat.

Problemi na istoku

Dogovori sa Kinom sklopljeni su početkom februara, pre ruske invazije na Ukrajinu i pre teških ekonomskih sankcija koje su zemlje Zapada uvele Rusiji.

Prema pisanju Rojtersa, stav Pekinga se donekle promenio, pa sada kineske državne rafinerije ispunjavaju obaveze propisane ugovorima sa Rusijom, ali zato izbegavaju nove dogovore sa Moskvom uprkos velikim popustima.

Tako su četiri velike kineske rafinerije, od kojih je jedna najveća u čitavoj Aziji, izbegle nove narudžbine ruske sirove nafte za maj zbog toga što ne žele da otvoreno podržavaju Moskvu dodatno naručujući naftu, preneo je Rojters pozivajući se na izvore koji su dobro upoznati sa temom ali su želeli da ostanu anonimni.

Pre rata u Ukrajini, Kina je popunjavala 15 odsto svojih naftnih potreba uvozom iz Rusije, a jedan od izvora je za Rojters rekao da su "poruka i ton jasni - kontrola rizika i saučesništva su važniji od profita". Takođe, isti izvor je totao i da "postoji mnogo problema sa uvozom ruske nafte poput osiguranja transporta ili plaćanja, uprkos sniženoj ceni".

Unsplash

I manje nezavisne rafinerije u Kini, koje nisu u vlasništvu države, gotovo tajno kupuju naftu iz Rusije. Jedan izvor je tako rekao za Rojters da se "neki dogovori prave, ali se detalji čuvaju u tajnosti, jer niko ne želi da se javno zna kako kupuje rusku naftu". 

Kako protok nafte ne bi stao, ove manje rafinerije koriste alternative načine plaćanja, odnosno ili plaćaju u gotovini nakon što im je pošiljka isporučena, ili koriste kineske valute.

Pred Rusijom su, smatraju stručnjaci, višestruki problemi: Sa jedne strane su zemlje Zapada, pre svega Evrope, koje ubrzano rade na tome da smanje zavisnost od ruskog gasa. Sa druge strane, iako se istočne zemlje poput Indije ili Kine nisu direktno priključile ekonomskim sankcijama, neće biti lako da se Moskva u potpunosti i brzo okrene ka istočnom tržištu i tako nadoknadi novac koji je dobijala izvozom energenata u Evropu.