Igre 
Šta donosi sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine - velika očekivanja i pozivi na oprez
Komentari09/02/2022
-19:53
Posle Islanda i Švajcarske, Srbija bi trebalo da postane tek treća zemlja u Evropi koja će imati sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom. Trgovinska razmena dve zemlje iz godine u godinu raste, ali u korist Kine. Analitičari smatraju da je sporazum koji su najavili predsednici Aleksandar Vučić i Si Đinping velika šansa da se srpski proizvodi probiju na veliko kinesko tržište.
Sporazum podrazumeva da će se većina proizvoda izvoziti bez carina, a profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu LJubodrag Savić kaže da je na prvu loptu to izuzetan sporazum, ali da će biti i mnogo izazova, jer imamo sudar jedne male zemlje sa ogromnom ekonomijom. On smatra da postoje dve dobre vesti za Srbiju kada je u pitanju potpisivanje ovakvog sporazuma, kao i da on dvema državama daje podjednake šanse, ali da je na nama da ih iskoristimo.
"Prvo pristupamo jednom od najvećih tržišta u ovom trenutku, a u budućnosti, za pet ili deset godina, sigurno najvećem tržištu. Zaista je privilegija, imajući u vidu da samo dve evropske zemlje imaju potpisan ovakav sporazum. To pruža velike mogućnosti za plasman proizvoda iz Srbije. Zasad je to ono što je naše, a kinesko, odnosno bakar koji će svakako ići u Kinu. To je dobro za "Ziđin", on naravno i sada ide, ali biće olakšan izvoz, a je to dobro i za nas jer smo trećinski vlasnici, pa ako je toj kompaniji dobro, dobro je i Srbiji i za naše radnike tamo", smatra Savić.
Profesor napominje da bi potpisivanje sporazuma najviše značilo prehrambenoj industriji. On kaže da je naša zemlja prepoznata u svetu po poljoprivrednim proizvodima i u prvi mah se može računati da ta vrsta robe u većim količinama putuje za Kinu. Savić ističe i da ćemo morati da rešimo problem kontinuiteta proizvodnje, ali i standardnog kvaliteta robe koji ćemo morati da unapredimo i da rešavamo.
"Isti sporazum imamo i sa EU, pa neki tamo izvoze, a neki godinama ne mogu. Znači, morate se prilagoditi i morate poštovati pravila kuće, mašta mislili i o domaćinu i o pravilima", navodi Savić.
Domaći vinari kažu da imaju šta da ponude
U Privrednoj komori Srbije smatraju sa Srbija definitivno ima komparativnu prednost kada govorimo o ovom delu Evrope, kada je u pitanju saradnja sa Kinom.
"Posebno se tu govorilo o vinarijama, o vinskoj industriji iz prostog razloga što u Kini raste kupovna moć stanovništva. Sada i prosečan stanovnik Kine želi da pije kvalitetno vino i to dobro evropsko vino, samim tim to je zaista ono gde možemo da vidimo prvi efekat", smatra Bojan Stanić, iz Privredne komore Srbije.
Euronews/Zlatica Radović
Povezane vesti
Srbija je mala u poređenju sa Kinom, međutim vinari navode da to nije hendikep i optimistični su kada su u pitanju šanse za otvaranje ovako velikog tržišta kao što je kinesko.
"Ako pronađemo adekvatnog partnera u Kini spram našeg nivoa proizvodnje, sigurno možemo da budemo uspešni tamo i ta početna osnova sa sporazumom je zapravo početak i daje nam prednost u odnosu na duge, što ne znači da je gotov posao. Idalje nam preostaje da ta vina tamo dalje promovišemo, da pronađemo adekvatnog partnera, da ih nekako učimo da konzumiraju češće vina na svojim trpezama. Siguran sam da je to dobar put za uspeh", kaže Gordan Bašić, iz Udruženja proizvođača grožđa i vina "Srem - Fruška gora".
Da li bi nekog sporazum mogao da ugrozi?
Možda jesporazum šansa za vinare, ali, to ne znači da će svi proizvođači u Srbiji profitirati bilo da su strani ili domaći. Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Predrag Bjelić ističe da će to zavisti od onog što bude upisano u sporazum, odnosno u trgovinski režim koji Srbija ispregovara.
"Prvo, to ne znači slobodna trgovina za sve proizvode, to se odnosi samo na domaće autohtone proizvode. Postoje neka pravila o poreklu koja regulišu to, samo ono od domaćih sirovina što uspemo da preradimo, da obezbedimo poreklo od 50 posto domaće, samo to možemo po preferncijalnim uslovima da izvozimo za Kinu", objašnjava Bjelić.
I profesor LJubodrag Savić kaže da svakako postoje sektori srpske privrede koje bi ovakav sporazum mogao i da ugrozi. Profesor napominje da će se o tome sigurno još pregovarati i ističe da predstoji period od godinu do dve godine dana da se usaglase svi detalji i da on stupi na snagu.
"Ništa nije samo jednostrano. Oni nama daju bescarinski uvoz, ali na to isto se obavezuje i Srbija za kineske proizvode. U ovom trenutku je deificit debelo na štetu Srbije. Jedan prema četiri je odnos, svega je 20 odsto našeg izvoza, dok 80 odsto robne-razmene čini uvoz iz Kine", objašnjava Savić.
Profesor podseća da je Kina prepoznata po neverovatno visokoj produktivnosti rada, po niskim cenama i smatra da bi to svakako moglo ugroziti neke proizvođače u Srbiji.
Povezane vesti
"S druge strane, dobra stvar je što Kinezi koriste Srbiju za prodor na evropsko tržište, s obzirom da smo mi zemlja u statusu kandidata i da imamo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji nosi sa sobom određene pogodnosti. To je dobro i zvog stranih direktnih investitora koji u ovom trenutku dolaze u Srbiju, a najavljeno je njih 90 i pregovara se za poslove vredne 3,5 milijarde, a to otvara još jedan dodatni prostor i Srbija postaje atraktivnija, jer će oni u saradnji sa srpskim preduzećima moći da izvoze na kinesko tržište, pri čemu uvek po pravilu da se mogu izvoziti oni proizvodi koji su u kooperaciji sa stranim investitorima, ako ima najmanje 50 odsto domaćeg učešća", objašnjava Savić.
Tanjug/Zoran Žestić
Vlasnik fabrike Forma VS iz Beograda Branko Milekić kaže da su tekstilci ranije već pogođeni ukidanjem carina na robu iz Turske i da ne očekuju da ih mnogo mogu ugroziti novi aranžmani sa Kinom.
"Sve manje nas ima, ali i sve manje se uvozi odeća iz Kine. Naročito zbog skupog prevoza koji je poskupeo i više od pet puta. Kina je postala skupa što se tiče tekstila", kaže Milekić.
Povezane vesti
On napominje da tekstilcima trenutno najveći problem predstavlja nedostatak radnika, jer je sve manje ljudi koji mogu i žele da šiju odeću.
Šta će reći EU?
Iako EU ne gleda uvek blagonaklono na odnos koji Beograd ima sa Pekingom, sporazum o slobodnoj trgovini ne bi trebalo da bude kamen spoticanja na putu ka EU.
"EU je naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner, imamo ugovor koji ima integrativnu funkciju, mi idemo ka Evropskoj uniji i sigurno bi ovaj ugovor morao da se raskine onog momenta kada mi pristupamo EU", kaže profesor Bjelić.
Kritike dolaze i iz Stranke slobode i pravde iz koje podsećaju da ni SAD ni zemlje EU nemaju takav sporazum. Srbija, kako navode, Kini može da ponudi samo jeftine sirovine, dok kineske firme mogu da zatrpaju srpsko tržište i uguše domaću proizvodnju, Profesor Belić, međutim, navodi da te zemlje takve aranžmane rešavaju kroz Svetsku trgovinsku organizaciju, čiji Srbija nije član.
Portparol EU Peter Stano izjavio je da će Srbija morati da se povuče iz svih ostalih trgovinskih sporazuma u trenutku kada bude postala punopravna članica EU.
"Srbija može da sklapa trgovinske sporazume sa drugim državama ili organizacijama pre pristupanja Evropskoj uniji (EU), pod uslovom da nisu u suprotnosti sa odredbama Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji", poručio Stano.
Kako je podsetio, "Srbija se u kontekstu pregovora o pristupanju EU obavezala da će na dan pristupanja EU istupiti iz svih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini".
"Povlačenje Srbije iz trgovinskih sporazuma sa trećim stranama nije novi uslov, već opšte pravilo koje važi za sve zemlje kandidate koje žele da uđu u EU", rekao je Stano u pisanoj izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Šansa da se smanji razlika u robnoj razmeni
Srpske kompanije su prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Kinu izvezle robu u vrednosti od skoro 972 miliona dolara, međutim uvoz je u istoj godini bio 4,3 milijarde dolara. Tako je ukupna trgovniska razmena dve zemlje bila veća nego u 2020. kada je iznosila 3,6 milijardi dolara. Srpski izvoz raste, ali srazmerno tome raste i uvoz, pa se deo srpskih privrednika nada da bi sporazum o slobodnoj trgovini mogao da im pomogne da u bilansu smanje razliku.
Ona je ogromna i kada se uporede podaci o broju kompanija koje učestvuju u robnoj-razmeni, pa tako u Srbiji posluje 11. 654 firmi koje uvoze robu iz Kine, dok je na strani izvoznika svega 381 preduzeće, među kojima se samo 132 kompanije bave isključivo izvozom, dok ostale uporedo i uvoze proizvode iz Kine.
Prema podacima RZS za prošlu godinu, više od 50 odsto srpskog izvoza čini prodaja rude bakra, kao i katode i sekcije katoda, od rafinisanog bakra, koje čine 34 odsto izvoza, dok drvo bukve učestvuje sa tri odsto, hrastovina oko dva odsto. Među poljoprivrednim proizvodima trenutno se izdvaja jedino goveće meso, bez kostiju, koje čini oko jedan odsto ukupnog izvoza. Na uvoznoj strani, vodeći proizvodi koje smo prošle gdoine kupovali iz Kine su nerazvrstana roba i telefoni.
Komentari (0)