Igre 
Većinu javnih preduzeća godinama vode direktori u v.d. stanju: Od 21 firme samo u tri su funkcioneri u zakonitom mandatu
Komentari19/11/2021
-18:18
Na čelu javnih preduzeća u Srbiji, godinama se nalaze direktori koji su u v.d. statusu. Prema istraživanju Transparentnosti Srbija od 21 vršioca dužnosti direktora, samo trojica su u zakonitom mandatu, što znači da su na tu funkciju prvi put izabrani i da ona ne traje duže od godinu dana. Javno preduzeće Srbijagas, raspisalo je konkurs za izbor direktora, a uslov je da nije član stranke ili da mu je u stranci određeno mirovanje političke funkcije. Ova najava ponovo je pokrenula pitanje, zašto je većina direktora javnih preduzeća u v.d. statusu.
Statistički gledano, prema istraživanju Transparentnosti, direktor javnog preduzeća u proseku kao v.d. svoju dužnost obavlja četiri godine i tri meseca. Rukovodioci izabrani bez konkursa u proseku su na funkciji dve i po godine, dok najkraće traje mandat direktorima koji su izabrani po proceduri - svega godinu dana.
Državna revizorska institucija je, međutim, u nekoliko navrata u izveštajima o poslovanju javnih preduzeća navodila da se ne poštuje Zakono o javnim preduzećima iz 2016. godine kojim je propisano da period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine.
Pre godinu dana državni revizori su dali preporuku za smenu i jednog od rekordera u statusu vršioca dužnosti direktora, Zorana Drobnjaka, koji je v.d. gotovo čitavu deceniju. Oni su naveli da imenovano lice duže od šest godina obavlja ovu funkciju, što nije u skladu sa Zakonom.
U v.d. statusu su i mnoga druga javna preduzeća – Elektroprivreda Srbije, Koridori Srbije, Pošta Srbije, Infrastruktura železnice Srbije, Srbijavoz...Za većinu ovih preduzeća tokom 2017. godine raspisani su konkursi za izbor direktora, ali procedura izbora kandidata nikada nije okončana. Iako se tada za neke pozicije javilo i više od deset kandidata, preduzećima i dalje rukovode vršioci dužnosti, a ne direktori.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija smatra da je konkurs u Srbijagasu raspisan samo kako bi se ozakonio status Dušana Bajatovića, koji je na čelnoj poziciji ovog javnog preduzeća 13 godina.
"Oni signali koji su do sada dolazili povodom smena pojedinih v.d. direktora ili direktora javnih preduzeća uglavnom su bili skopčani sa time da je neko od njih došao u nemilost unutar vladajuće koalicije i da se onda prave određene zamene. Naravno da je mnogo bolje da se raspiše konkurs za preduzeće Srbijagas. Koliko se sećam tamo konkursa nikakvog nije ni bilo, već je Bajatović na toj funkciji praktično po činjenici da je izabran još u doba važenja prethodnog zakona", kaže Nenadić.
Povezane vesti
Mihajlović: Očekujem konkurse za sve direktore
Ministarka energetike Zorana Mihajlović nije do kraja zadovoljna funkcionisanjem Elektroprivrede, ni Srbijagasa.
"Mi smo sada podelili Srbijagas u dva preduzeća, Srbijagas i Transportgas. Raspisali smo konkurs za direktora Srbijagasa, a Ministarstvo privrede je zaduženo za raspisivanje konkursa za Transportgas. Generalno očekujem da se raspišu konkursi za sve diretore. Ti ljudi koji dobiju poverenje konkursne komisije imaće motivacije za rad. Držanjem direktora u v.d. stanju možete ga brže skloniti", izjavila je Zorana Mihajlović za Euronews Srbija.
Ona je rekla da javna preduzeća moraju da promene način rada i napomenula da bi trebalo da ih vode direktori koji su obrazovani.
"Javna preduzeća su u potpunosti u ingerenciji Ministarstva privrede. Da li će neko da bude smenjen, neće da bude smenjen, to je uglavnom više na njima. Moj zadatak je da obezbedim energetsku stabilnost, da se izborim da ima gasa i struje i da građani nemaju višu cenu električne energije sve do kraja zimske sezone", rekla je Mihajlovićeva.
Kako tvrdi ministarka, grejanja će biti bilo da preduzeće vodi direktor ili vršilac dužnosti.
Signala da bi situacija sa dugogodišnjim stažom vršioca dužnosti direktora javnih preduzeća uskoro mogla biti rešena, još nema.
"Ono što smo dobili prošle godine je jedna startegija upravljanja preduzećima u državnom vlasništu gde se predviđa kao moguće rešenje za status javnih preduzeća ponovo izmena zakona i praktično gubitak sadašnjeg statusa javnih preduzeća. To je neka vrsta korporavitizacije, ujednačavanje sa zakonom o privrednim društvima i to je nešto što može da se uradi, međutim nije nikakav izgovor za činjenicu da se velikim javnim preduzećima u Srbiji trenutno upravlja potpuno nezakonito", smatra Nemanja Nenadić.
Povezane vesti
Direktori koje smo kontaktirali za komentar na ovu temu nisu odgovorili na telefonske pozive niti odgovorili na mejl poruke.
Stojiljković: Direktori u v.d. stanju lakše smenjivi
Politikolog Zoran Stojiljković, smatra da je posledica dugogodišnjeg v.d. stanja to da su direktori podložniji političkom uticaju.
"To je držanje tih ljudi na kratkoj uzici. Ako umesto punog mandata, koji sleduje nakon konkursa i nekog prostora za autonomno delovanje, imate permanentno održavano v.d. stanje, vi te ljude činite nesigurnim. Oni su smenjivi svakoga trenutka i skloni su da ispunjavaju svaku vašu zamisao i volju. Neko ko je u v.d. statusu, a tu je došao jer je politički lojalan, a ne na osnovu svojih kompetencija i nema nikakve kvalifikacije, šta bi drugo mogao raditi nego da sluša onog ko ga je tu doveo", kaže Stojiljković.
Povezane vesti
Osim što se Vlada Srbije krši zakon držanjem u v.d. stanju, ostaje otvoreno i pitanje da li taj status sprečava da se donose strateške i važne odluke za ta javna preduzeća .
"Moje iskustvo dok sam bio u Odboru za borbu protiv korupcije govori da je to i visokokoruptivni čin u smislu razumevanja korupcije kao opredeljene, svesne pristrasnosti i davanja prednosti nekim ljudima i nekim poslovima. To je i duboko koruptivno delovanje koje smanjuje efikasnost javnih preduzeća i čini ih netransparentnim", smatra Stojiljković.
On podseća da praksa mirovanja političke funkcije za vreme trajanja mandata postoji već dugo i kada se radi o nezavisni državnim organima, pretpostavka je da oni ne obavljaju operativnu funkciju, da zamrznu članstvo ili da nisu članovi partije
"Ove ličnosti sama ta promena neće učiniti nezavisnim, jer je to kozmetička promena. U "zoni lova", odnosno političkog izbora funkcija ima gotovo 36.000 ljudi. Tako se imenuju ljudi od direktora vrtića i osnovnih škola do najvažnijih državnih funkcija, pa je pitanje gde ćemo tako stići", ukazuje Stojiljković.
Šta propisuje Zakon o javnim preduzećima?
Zakon o javnim preduzećima iz 2016. predviđa da se direktori javnih preduzeća u Srbiji biraju na javnom konkursu i da nisu partijski funkcioneri. Predviđeno je i da period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine, kao i da ista osoba ne može biti dva puta imenovana za vršioca dužnosti direktora.
On propisuje i da direktora javnog preduzećana period od četiri godine imenuje Vlada, na osnovu sprovedenog javnog konkursa. Direktori bi trebalo da imaju završen najmanje četvorogodišnji fakultet, najmanje pet godina radnog iskustva i najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima kojim se javno preduzeće bavi.
Predviđeno je i da direktor javnog preduzeća ne može da bude član organa političke stranke, odnosno da funkcija u organu političke stranke mora da miruje u periodu dok je na čelu preduzeća. Komisiju za izbor direktora čini pet članova, od kojih dva imenuje vlada, jednog odbor Skupštine Srbije nadležan za poslove privrede, a jednog vlada za svako pojedinačno imenovanje direktora.
Komentari (0)