Srbija među zemljama koje su bogate zlatom - gde ga ima najviše i kakva je korist države od toga

Komentari

Autor: Zlatica Radović

15/11/2021

18:01

Srbija među zemljama koje su bogate zlatom - gde ga ima najviše i kakva je korist države od toga - Copyright profimedia, profimedia/Donat Sorokin/TASS

veličina teksta

Aa Aa

Pre dve decenije procenjeno je da u Srbiji ima oko 300 tona zlata, a posle otkrića novih ležišta poslednjih godina stručnjaci smatraju da bi količina ovog plemenitog metala ispod "zemlje" mogla biti i duplo veća. Razlog za to je što se pretpostavlja da samo u još neistraženoj zoni novootvorenog rudnika Čukaru Peki kod Bora ima još oko 345 tona zlata, a na prostoru Potaj Čuka - Tisnica i do 50 tona. Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, mineralizacija zlata se u sopstvenim ležištima ili kao prateća rudna komponenta u ležištima bakra, olova i cinka trenutno istražuje na više od 80 istražnih polja u Srbiji.

Profesor Rade Jelenković šef Departmana za ekonomsku geologiju Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu kaže da se Srbija svrstava u red evropskih zemalja koje su bogate zlatom.

"Prema zvaničnim podacima iz 2000. godine, u bilansnim rezervama bakra na prostoru Timočkog magmatskog kompeksa nalazilo se 153 tona zlata, a u vanbilansnim rezervama rude bakra oko 100 tona zlata. Toj količini treba dodati i oko 12 tona vanbilansnih rezervi zlata u ležištima bakra u ofiolitskom melanžu zapadne Srbije i oko 27 tona zlata u nanosima rečnih tokova. Poslednjih godina, u terenima istočne Srbije su pronađene nove količine bakra i zlata u ležištu Čukaru Peki kod Bora i ležištima zlata na području Potaj Čuka – Tisnica kod Žagubice", objašnjava Jelenković.

Profesor napominje da bilansne rezerve zlata u takozvanoj Gornjoj zoni ležišta Čukaru Peki iznose oko 76 tona, ali da se pretpostavlja da se u Donjoj, nepotpuno istraženoj, porfirskoj zoni nalazi još oko 345 tona zlata. On ističe i da je osim ovih količina, zlato utvrđeno i na više drugih lokaliteta koji su u fazi istraživanja. Jelenković navodi da se u ležištima zlata na prostoru Potaj Čuka – Tisnica, nalazi oko 19 tona zlata, sa mogućnošću povećanja te količine na više od 50 tona.

"Evidentno je da se pored utvrđenih količina zlata u Srbiji, u različitim sredinama nalaze i nove, nepotpuno istražene količine te mineralne sirovine. Savremena geološka istraživanja zlata u Srbiji su započela u drugoj polovini 20. veka, a najveći obim u razdoblju 1945. do 2000. godine, sprovodili su RTB Bor, Geološki zavod - IMS, Geoinstitut, Rudarsko-geološki fakultet, Geološki zavod Srbije", objašnjava profesor.

Jelenković ističe da su svi prikupljeni i naučno obrađeni podaci o ležištima, pojavama i mineralizacijama zlata sistematizovani i prikazani u mnogobrojnim izveštajima, studijama i monografijama. Većina ležišta je detaljno istražena i rezerve zlata su proračunate sa relativno visokim stepenom pouzdanosti, a podaci o njihovim količinama i kvalitetu se nalaze u Bilansu mineralnih sirovina Republike Srbije.

"Procene o količinama zlata koje se nalaze u studijama su okvirne, a greške procene variraju u rasponu od 15 do 50 odsto, zavisno od stepena istraženosti ležišta. Prema stepenu istraženosti, ukupne geološke rezerve ruda u kojima se nalazi zlato razvrstane su u kategorije A, B, C1, i klasifikovane kao bilansne, odnosno one koje se mogu eksploatisati sa pozitivnim ekonomskom efektima i vanbilansne, odnosno one čija eksploatacije u vreme kada je vršena njihova geološko-ekonomska ocena, nisu bile isplative. Izdvajane su i rezerve nižih kategorija (C2), koje nisu klasifikovane na bilansne i vanbilansne", objašnjava profesor.

Na osnovu sprovedenih geoloških istraživanja je utvrđeno da se najveće količine zlata nalaze u terenima istočne Srbije, i to na prostoru od Majdanpeka na severu do Bora na jugu, i dalje. Jelenković napominje da zlata u Sbiji, osim u rudama bakra, ima i u zlatonosno-kvarcnim žicama u rudnim poljima Blagojev kamen, Brodica i Volujski ključ u istočnoj Srbiji, u nanosima brojnih rečnih tokova , kao što su Pek, Trgoviški Timok i Rasina, ali i u vulkanogenom kompleksu Lece, odnosno u ležištu bakra i zlata Kiseljak, u ofiolitskom melanžu zapadne Srbije i u drugim sredinama.

Profesor ističe da se u geološkoj građi Srbije nalaze brojni i vrlo različiti stenski kompleksi, kao i da su pojedini od njih i rudonosni, odnosno u njima se nalaze ležišta različitih mineralnih sirovina. Te stene, napominje, nisu karakteristične samo za teritoriju Srbije, već se nalaze i u zemljama u našem neposrednom okruženju - u Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji, ali i znatno šire, u mnogim zemljama Evrope.

Šta država ima od iskopavanja zlata?

Zlato u Srbiji uglavnom traže strane kompanije, u čijem vlasništvu su i gotovo svi rudnici u kojima se ono može naći. Profesor Jelenković ipak smatra da je značaj pronalaska novih količina rudnih rezervi bakra, zlata i drugih mineralnih sirovina za Srbiju ogroman, kako sa privrednog, tako i socijalno-ekonomskog stanovišta.

"Koristi od eksploatacije mineralnih sirovina u našij zemlji su višestruke. Osim rudne rente, koja u slučaju metaličnih mineralnih sirovina iznosi od 5 odsto od prihoda, od kojih 60 odsto pripada državnom, a 40 odsto lokalnom budžetu, eksploatacija omogućava i direktno i indirektno zapošljavanje radne snage, a indirektno zapošljavanje u rudarskom sektoru je često značajno veće od direktnog - i do pet puta je veće", ističe Jelenković.

Profesor kaže da se ne može zanemariti ni značaj za razvoj i unapređenje života lokalne zajednice na čijoj se teritoriji obavlja eksploatacija, razvoj infrastrukture, putne mreže, kao i plaćanje različitih poreza i doprinosa.

"Očekivani ekonomski doprinosi projekata eksploatacije i prerade ruda metala često su za državu i lokalnu zajednicu pozitivniji od prostog profita koji se distribuira deoničarima. Normalno, ne treba zaboraviti ni sigurnost snabdevanja industrijskih kapaciteta i tržišta Srbije svim vrstama mineralnih sirovina, razvoj novih tehnologija u cilju većeg iskorišćenja rudnih ležišta i to u svim fazama od istraživanja, preko eksploatacije do prerade", ističe Jelenković.

On napominje da su u Srbiji osim ležišta bakra i zlata, poznata i ležišta drugih metaličnih mineralnih sirovina poput olova, cinka, antimona, litijuma, nikla. Olovo, cink i srebro se duži niz godina eksploatišu, dok su druga bila u eksploataciji, poput antimona i gvožđa, dok su nikal i kobalt istraženi, ali se ne eksploataišu, a litijum je, podseća profesor, u fazi istraživanja i pripreme za eksploataciju.

U novom rudniku oko 80 tona zlata

Kineska kompanija "Ziđin majning" otvorila je pre nepunih mesec dana u okolini Bora rudnik bakra i zlata "Čukaru Peki", a kompanija je objavila da je vrednost te investicije 474 miliona dolara. U njemu je predviđena godišnja proizvodnja od 3,3 miliona tona rude bakra i zlata, a eksploatacione rezerve iznose 36.990.000 tona rude. Saopšteno je i da će otvaranjem ovog rudnika, Srbija postati drugi proizvođač bakra u Evropi, posle Poljske, a njeno učešće u proizvodnji ove rude povećaće se sa sadašnjih pet na 18 odsto.

Rezerve u gornjoj zoni nalazišta "Čukaru Peki", za koju je kompanija dobila dozvolu i gde počinje iskopavanja, procenjene su na 1,28 miliona tona bakra i 81 tonu zlata, a kineska kompanija očekuje proizvodnju od 50.000 tona bakra i tri tone zlata u 2021. godini.

Jedan od pogona u novom rudniku "Čukaru Peki"

Predsednik Aleksandar Vučić je na otvaranju rudnika izjavio da je prihod budžeta Srbije od rudne rente povećan tri puta, sa tri na devet miliona evra godišnje.

"Da nije bilo Ziđina mi ni za 20 godina ne bi ovo mogli da postignemo u Boru. Otvaranje novog rudnika će omogućiti i da Narodna banka Srbije kupuje zlato po povoljnijim cenama i da nastavi da uvećava zlatne rezerve", rekao je Vučić.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je nedavno izjavila da Srbija ima 36,7 tona zlatnih rezervi, kao i da su sve količine koje su kupovane od nekadašnjeg RTB Bora i Ziđina plaćene u dinarima.

Na novinarsko pitanje da li je cilj da zlatne rezerve dostignu 50 tona, Tabaković je objasnila da ostavljanje rezervi u zlatu zavisi od okolnosti i dodala da će možda ta količina biti dostignuta, ne isključujući mogućnost da to bude i sledeće godine.