Stečaj u Srbiji u proseku traje oko tri godine, ali tri preduzeća su u njemu duže od dve decenije

Komentari

Autor: N. Zdravković / Z. Radović

18/10/2021

07:04

Stečaj u Srbiji u proseku traje oko tri godine, ali tri preduzeća su u njemu duže od dve decenije - Copyright Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Tri stečajna postupka u Srbiji traju duže od 20 godina, 21 preduzeće je u stečaju duže od 15 godina, dok ih je čak 339 u ovom stanju duže od decenije, pokazuju poslednji podaci Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU). Dužina trajanja ovog postupka poslednjih godina je skraćena, ali i dalje oni ne predstavljaju prelazno rešenje za oporavak preduzeća, kao što je to slučaj u zapadnim ekonomijama, već neizvesnost i za poverioce koji neretko ne mogu da se namire, ali i za firme koje najčešće na kraju završe u bankrotu.

U mnogim evropskim zemljama, kroz stečaj se dužnici štite od poverilaca da bi se reorganizovali u periodu kada ne moraju da plaćaju obaveze, dok je kod nas ovaj postupak sinonim za kraj poslovanja i "smrt preduzeća". Prema nezvaničnim podacima tek možda jedna od sto firmi uspe da nastavi da radi i posle ovog postupka, dok on najčešće ipak služi za rasprodaju imovine firme, a neretko i potpunu promenu delatnosti.

Prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, ukupno prosečno vreme trajanja za 8.220 stečajnih postupaka koji su do sada pokrenuti je tri godine godine, mesec i jedan dan, dok je prosečno vreme trajanja 2.968 postupaka po Zakonu o stečaju značajno kraće i traje godinu dana, osam meseci i 26 dana. Od ukupnog broja preduzeća koja su do sada našla u stečaju 38 je u njemu bilo ili je i dalje, između 15 i 23 godine, dok ih je 90 imalo taj status između 12 i 15 godina.

Rekorderi po godinama provedenim u stečaju su GP Internacional Rad, koje je u stečaju od 13. marta 2001. Jugoeksport sistem od 19. jula 2001 i Hidrotehnika Pomoravlje Inženjering od 17. avgusta 2001. Robne kuće Beograd su takođe blizu da obore ovaj rekord, jer je stečaj nad njima pokrenut 15. maja 2002. kao i Beko kojim stečajni upravnik rukovodi još od 12. februara 2003.

Zašto postupci traju godinama?

Stečajni upravnik i nekadašni direktor ALSU Ivana Matić za Euronews Srbija kaže da postoje i opravdani i neopravdani razlozi zašto stečajevi dugo traju.

"Jedan od objektivnih razloga je što je imovina često predmet restitucije ili nekog drugog sudskog spora i ne može se prodavati dok se on ne okonča. Istovremeno imamo i veliki broj parnica za osporena potraživanja koje traju predugo i dok se ne okončaju nije moguće zaključiti stečaj. Kao objektivan razlog je i nezainteresovanost tržišta za imovinu koja se nudi", objašnjava Matićeva.

S druge strane, ona napominje da do donošenja zakona i podzakonskih akata 2018. godine nije postojala vremenska odrednica po kojoj stečajni upravnik mora da krene u postupak prodaje i nakon koliko dana da se ista ponavlja ukoliko je bila neuspešna. Iako je i u prethodnim zakonima jasno napisano da je upravnik u obavezi da odmah po donošenju rešenja o bankrotstvu krene u postupak prodaje to se nije dešavalo. Upravnici su, podseća Matićeva, sami odlučivali kada će otpočeti sa prodajom imovine, i kada će je ponoviti ukoliko je bila neuspešna.

"To je nekada trajalo predugo, a i sad još traje, jer se vode predmeti još iz 2004 godine. U Privredni sud u Beogradu do sad je stiglo oko 5.000 prigovora za sudjenje u razumnom roku. Ukoliko se donese odluka da su opravdani zahtevi podnosioci će na ime štete koju trpe dobiti izvesna sredstva, ali to ne znači da će im njihovo potraživanje u celosti biti isplaćeno. Naplatu potraživanja mogu da očekuju tek po prodaji imovine", kaže Matićeva.

Ona navodi da je razlog što većina preduzeća ne može da se oporavi kada zapadnu u krizu to što mnogi vlasnici tih firmi i menadžment nisu upoznati sa institutom plana reorganizacije.

"To je način da se reorganizuje preduzeće i nastavi da živi. Jednostavno rečeno izlečiti ga, odseći bolesni deo preduzeća i u saradnji sa poveriocima naći način za nastavak poslovanja. Svakako da su poverioci zainteresovani da naplate svoje potraživanje u što većem procentu, a ako se otvori stečaj procenat naplate je izuzetno mali i to posle više godina. Plan reorganizacije postoji u celom svetu i efikasno se primenjuje. Potrebno je više edukovanja javnosti šta to ustvari znači i da je lečenje preduzeća svakako bolje od bankrotstva koje znači "sigurnu smrt" preduzeću", objašnjava Matićeva.

U stečaj svakog meseca ode oko 29 firmi

Na dan 1. oktobra na teritoriji Republike Srbije bilo je aktivno ukupno 1.779 stečajnih postupaka, a u prvih devet meseci ove godine u stečaj je otišlo 259 firmi, odnosno oko 29 preduzeća mesečno. To je nešto više nego prošle godine, kada je mesečni prosek preduzeća nad kojima je počelo sprovođenje ovog postupka bilo 24, dok ih je 2019. bilo 36.

Primetan je pad u broju pokrenutih stečajnih postupaka, jer je mesečni prosek 2012. godine bio 80 pokrenutih postupaka.

"Glavni razlog za smanjen broj postupaka bila je Odluka Ustavnog suda o neustavnosti automatskog stečaja, a prošle godine na smanjenje broja pokrenutih postupaka uticala je i pandemija, jer za vreme trajanja vanrednog stanja u Srbiji nisu održavana ročišta za ispitivanje stečajnog razloga, zbog čega nisu otvarani stečajni postupci", navodi se u Beloj knjizi za 2020. godinu, Saveta stranih investitora koji daje svoje predloge za poboljšanje poslovnog okruženja u Srbiji.

Zakon o stečaju iz 2010. godine trebalo je peti put da pretrpi izmene i početkom godine je organizaovana javna rasprava, ali je posle toga povučen iz procedure. Ideja je bila da se stečajni postupak učini efikasnijim i transparentnijim, ali izgleda da nadležni još tragaju za pravim rešenjem.