Podrška privatnom sektoru neophodna za tranziciju regiona, ulaganje u MSP čuva radna mesta

Jaka podrška privatnom sektoru neophodna je za tranziciju regiona ka zelenijem, inkluzivnijem i održivijem ekonomskom modelu, rekao je šef regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan Alesandro Bragonzi za Magazin Biznis.

On je naveo da je u poslednjih 40 godina u taj region uložena 12,1 milijarda evra, od čega u Srbiju 6,1 milijardu evra, pre svega u transportni i privatni sektor. Bragonzi kaže da su sveobuhvatna finansijska i tehnička pomoć deo doprinosa EU održivom razvoju Srbije i Zapadnog Balkana, te posebno ističe da je upravo EU najveći donator našoj zemlji, sa 3,6 milijardi evra u poslednjih 20 godina.

Time se, ističe, EIB svrstava među najveće i najdugoročnije partnere i finansijere u regionu. On je naglasio da je EIB u saradnji sa Evropskom komisijom prošle godine obezbedila pomoć za region za borbu protiv pandemije kovida-19, kao i da će nastaviti u istom pravcu, podsećajući da je usvojen Ekonomsko-investicioni plan vredan devet milijardi evra, kako bi se povećalo investiranje za Zapadni Balkan.

Youtube/Balkan Green Energy News

"Ova sredstva će biti dostupna za glavne projekte iz oblasti zelene i digitalne tranzicije, inkluzivnog rasta, održivog transporta i stvaranja zajedničkog regionalnog tržišta. Posebna podrška namenjena je privatnom sektoru, čime bi, između ostalog, trebalo potencijalno da se podstakne do 20 milijardi evra novih investicija", rekao je Bragonzi u intervjuu za Magazin Biznis.

Prioritet oporavak od kovida

Kada je privatni sektor u pitanju, EIB sprovodi istraživanja kako bi bolje razumeo postojeće prepreke sa kojima se suočavaju privatna preduzeća na Zapadnom Balkanu. Obuhvaćeno je više od 28.000 opservacija iz 43 zemlje širom sveta na veliki broj tema, poput produktivnosti, inovacija, trgovine, menadžmenta i pristupa finansijama. Prema tom istraživanju, najveću prepreku biznisu predstavljaju pristup finansijama, neformalnost, politička nestabilnost, poreske stope i edukacija zaposlenih.

On dodaje i da će se, kao i do sada, nastaviti sa ulaganjem u mikro, mala i srednja preduzeća (MSP), kako bi se održala radna mesta, istučući da zajmovi EIB-a omogućavaju najbolje finansijske uslove.

Bragonzi navodi da je trenutni prioriteti EIB-a podrška oporavku od kovida-19 i sprovođenje zelene i digitalne agende za Zapadni Balkan, a u 2020. godini EIB je povećala pomoć za region i uprkos krizi, banka EU povećala je investicije za Zapadni Balkan na 873 miliona evra, što je gotovo 50 odsto više nego u 2019. godini.

Napominje da će EIB podržati sprovođenje Ekonomsko-investicionog plana koji predviđa zajmove, bespovratna sredstva i tehničku pomoć. Na pitanje kada će Zapadni Balkan u EU, Bragonzi kaže da i dalje postoje važni preduslovi koji treba da se ispune. Međutim, ističe, EIB će nastaviti da podržava Zapadni Balkan na putu pridruženja u pravcu stvaranja održivog i konkurentnog regiona.