Evrozona u oktobru prvi put zabeležila dvocifrenu inflaciju - rekord od 10,7 odsto

Očekuje se da će inflacija u evrozoni u oktobru dostići novi rekord od 10,7 odsto. Ako kasnije u novembru to potvrdi Eurostat, zvanična statistička agencija bloka, ovo bi bilo prvo očitavanje inflacije koje prelazi granicu od 10 odsto, piše Euronews. Povećanju su doprinele cene energenata za koje Eurostat procenjuje da su bile 41,9 odsto više nego u istom mesecu prošle godine. U međuvremenu se veruje da su cene hrane, alkohola i duvana porasle za 13,1 odsto na godišnjem nivou. Inflacija je u septembru iznosila 9,9 odsto.

Baltičke zemlje su i dalje najviše pogođene sa godišnjom inflacijom iznad granice od 20 odsto. Estonija prednjači sa procenom od 22,4 odsto. Francuska je zadržala svoju poziciju najmanje pogođene zemlje, iako se godišnja inflacija za oktobar procenjuje na 7,1 procenata. Italija, čija se godišnja stopa predviđa na 12,8 odsto, je u međuvremenu zabeležila najveći rast mesečno sa skokom od 4 odsto.

Evropska centralna banka, čiji je mandat da zadrži inflaciju u zoni evra blizu 2 odsto, prekinula je tokom leta više od decenije negativnih kamatnih stopa u pokušaju da smanji rast cena. Prošle nedelje je najavila treće veliko povećanje svojih kamatnih stopa. Centralne banke koriste svoje kamatne stope da bi zaradile novac više ili manje kako bi povećale ili ograničile potrošnju jer direktno utiču na stope koje komercijalne banke nude domaćinstvima i preduzećima.

Predviđeno je da se u narednim mesecima mogu očekivati druga takva povećanja jer je "inflacija i dalje previsoka i ostaće iznad cilja od 2 odsto za produženu verziju".

Šefica ECB Kristin Lagard je takođe upozorila da je privredna aktivnost u evrozoni verovatno "značajno usporila u trećem kvartalu godine i očekujemo dalje slabljenje u ostatku ove i početkom sledeće godine".

Njena prognoza stigla je samo dan nakon što je šefica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ponudila sopstveno mračno predviđanje da bi polovina zemalja evrozone mogla ući u recesiju u narednim mesecima. Recesija se generalno definiše kao dva uzastopna kvartala negativnog rasta BDP-a.

"Samo da biste imali osećaj koliko je značajan udar na Evropu, naše projekcije pre pandemije i naše trenutne projekcije razlikuju se za pola triliona evra“, rekla je Kristalina Georgijeva za Euronews. Drugim rečima, gubitak za stanovnike Evrope je prilično, prilično dramatičan.

Povezane vesti

Biznis vesti

Inflacija u evrozoni dostigla najviši nivo od uvođenja evra - godišnji rast cena u EU 9,8 odsto

Na mesečnom nivou, potrošačke cene u EU su u julu porasle za 0,2 procenta

18/08/2022

14:04

https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/59391/inflacija-u-evrozoni-dostigla-najvisi-nivo-od-uvodenja-evra-godisnji-rast-cena-u-eu-98-odsto/vest

pročitaj celu vest

Biznis vesti

Ubrzani rast inflacije u Evropi nastavljen i u martu - novi rekordni nivo od 7, 5 odsto

Martovski nivo inflacije u evrozoni daleko je iznad prognoze analitičara koji su u proseku predviđali 6,6 odsto

01/04/2022

22:48

https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/43140/ubrzani-rast-inflacije-u-evropi-nastavljen-i-u-martu-novi-rekordni-nivo-od-7-5-odsto/vest

pročitaj celu vest

"Sledeća zima bi mogla biti mnogo teža"

Za šefa Međunarodne agencije za energiju (IEA), "mi smo usred prve istinski globalne energetske krize. Naš svet nikada, nikada nije bio svedok energetske krize ove dubine i ove složenosti".

Fatih Birol je prošle nedelje rekao za Euronews da bi Evropa trebalo da preživi predstojeću zimu samo sa "ekonomskim i socijalnim modricama" i bez veće štete - pod uslovom da "ne bude predugo i nije previše hladno, i ako ne bude većih iznenađenja" - ali je upozorio da bi naredna zimska sezona mogla biti mnogo teža.

On je rekao da nedostatak ruskog gasa za dopunu skladišta uoči hladnijih meseci, neizvestan ekonomski oporavak Kine i pooštravanje uslova na tržištima tečnog prirodnog gasa (LNG), kojima se blok okrenuo da bi nadoknadio manjak ruskog gasa, zamračuju energetske izglede Evrope.