Jedan evro vredi jedan dolar - prvi put posle dve decenije valute izjednačene, šta to znači za dinar

Komentari

Autor: Euronews / Z. Radović

13/07/2022

07:03

Jedan evro vredi jedan dolar - prvi put posle dve decenije valute izjednačene, šta to znači za dinar

Izjednačili se dolar i evro - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Danas jedan evro vredi jedan dolar. Evropska i američka valuta dostigle su paritet prvi put u poslednjih 20 godina. Evro je doživeo dramatičan gubitak od početka februara kada je vredeo oko 1,13 dolara. Sve oči su sada uprte u evro i očekuje se rasplet situacije, da li će ga aktuelna kriza "pogurati" ispod američkog dolara. Poslednji put se to dogodilo u novembru 2002. godine, kada je evro vredeo 0,99 dolara. Od tada, evro je uživao u stalnom porastu, dostigavši skoro 1,60 dolara u leto 2008, kada je Velika recesija izazvala finansijski haos širom SAD.

Napad Rusije na Ukrajinu preokrenuo je situaciju, uzimajući težak danak po ekonomiju EU, a kako piše Euronews do pada evra je došlo i zbog pretpostavke tržišta da evropska privreda ide u duboku recesiju kao rezultat ruskog napada na Ukrajinu. Invazija je preokrenula energetska tržišta i povećala račune za gas na rekordne vrednosti svih vremena. Pad se ubrzao poslednjih nedelja kako se širio strah da će Rusija, glavni snabdevač EU energentima, potpuno prekinuti dotok gasa kao odmazdu za sankcije Zapada.

Glavno pitanje koje se nameće je šta paritet dve valute, odnosno izjednačavanje njihove vrednosti, znači za globalnu ekonomiju, a šta za Srbiju?

Promena znači da će evropske kompanije i potrošači plaćati više za robu i usluge koje uvoze, dok će evropski izvoz odmah postati jeftiniji na međunarodnim tržištima. Na to ukazuje i profesor Slaviša Tasić, autor biltena "Tržišno rešenje" i objašnjava da je Srbija vezana za evro, što znači da dinar slabi prema dolaru.

"Sada je dinar jeftiniji i našoj robi pada cena u Americi, iako to ne bi trebalo da ima neki značajniji uticaj na privredu, jer nemamo mnogo izvoza roba i uluga u SAD. Kada je u pitanju uvoz iz SAD, on je naravno, sada za nas skuplji. Cene nafte i ostalih resursa se uglavnom izražavaju u dolarima i za nas je to sada sve skuplje, jer se prvo mora preračunati u evre, pa u dinare", kaže Tasić za Euronews Srbija.

Iznenadni šok izazvan invazijom Rusije na Ukrajinu pokrenuo je rekordnu inflaciju širom evrozone, sa cifrom od 8,6 odsto u junu, zajedno sa postepenim usporavanjem ekonomske aktivnosti. Evropska centralna banka (ECB) je najavila povećanje kamatne stope u pokušaju da ukroti inflaciju i planira da to nastavi kako se situacija dalje pogoršava. Međutim, neki analitičari su kritikovali ECB da je zakasnila u poređenju sa njenim kolegama u SAD, Velikoj Britaniji i Kanadi.

Profesor Tasić napominje da se situacija sa slabljenjem evra može gledati kroz dve prizme - kao rezultat monetarne politike Evropske centralne banke, ali i kao politička posledica dešavanja u Ukrajini.

"Na globalnom nivou, Američke federalne rezerve (FED) su "zategle" monetarnu politiku prethodnih meseci, nekoliko puta i oni su tu bili dosta jasni. Stavili su tačku, berze su pale, bili su dosta odlučni, dok Evropska centralna banka nije. Imala je manju inflaciju i oni misle da ona na nivou između 7 i 8 odsto dolazi zbog troškova - nafte gasa i resursa, a da nije zbog monetarne politike i možda su i u pravu. Oni jesu manje štampali novac i zbog toga, ali i iz straha od recesije i dalje ne dižu kamatne stope i drže ih na nuli. To je monetarni razlog, a realno je razlog što su u problemu zbog situacije u Ukrajini", objašnjava Tasić.

On napominje da Ameriku manje dotiče aktuelna politička situacija, je Amerika ima svoju naftu i gas i SAD ništa od toga ne uvozi, dok Evropa sve energente uvozi, zbog čega su pojedine članice na korak od recesije i dužničke krize.

"Sve to rađa nepoverenje u evro i nagoveštava da će možda biti realnih problema u Evropi", kaže profesor Tasić.

Nestabilna situacija sa gasom "pritiska" evro

Analitičari Mejbanke su za Rojters izjavili da je deprecijacija evra u velikoj meri podstaknuta tržišnim preispitivanjem potencijalnog značajnijeg pada bruto domaćeg proizvoda evrozone, koji pojačajavaju energetski problemi, rat koji se razvukao duže nego što se očekivalo i sumnja u alate Evropske centralne banke (ECB) za borbu protiv fragmentacije zone evra.

Najveći gasovod kojim se ruski gas transportuje u Nemačku, Severni tok 1, zatvoren je od ponedeljka zbog redovnog godišnjeg održavanja, i predviđa se da će dotok biti prekinut 10 dana. Vlade, tržišta i kompanije, međutim, strahuju da bi Rusija mogla da produži zatvaranje zbog rata u Ukrajini, što bi pogoršalo krizu snabdevanja Evrope energijom i potencijalno ubrzalo recesiju.

"Mislim da će zabrinutost zbog mogućeg potpunog prekida dotoka ruskog gasa nastaviti da vrši pritisak na evro prema dolaru, što bi zauzvrat značilo da će dolar nastaviti da jača", rekla je Kerol Kong, valutni strateg Komonvelt banke Australije za Rojters.

Slabljenje evra je velikim delom doprinelo rastu dolarskog indeksa, a jačanje američke valute je takođe podržno i zabrinutošću za rast drugih zemalja sveta, posebno Kine koja sprovodi strogu politiku nultog kovida kako bi obuzdala novo izbijanje epidemije. Ipak, najveći faktor uspona dolara je verovatno stav tržišnih aktera da će FED podizati kamate brže i jače nego druge velike svetske centralne banke.

Očekuje se da će FED povećati referentnu stopu za 75 baznih poena drugi mesec zaredom na zasedanju 26. i 27. jula. Procenjuje se da će cena fjučersa na FED-ova sredstva porasti na 3,50 posto do marta iduće godine, sa sadašnjih 1,58 posto.

Investitori nestrpljivo iščekuju podatke o potrošačkim cenama u SAD koji treba da budu objavljeni u sredu, a ekonomisti koje je anketirao Rojters predviđaju da će stopa inflacije za jun pokazati rast 8,8 odsto na godišnjem nivou. Evropska komisija bi, s druge strane, u četvrtak trebalo da predstavi svoju ažuriranu ekonomsku prognozu, za koju se očekuje da će uključiti novu reviziju naniže.

Za sada, Brisel je pažljivo izbegavao da pravi bilo kakve jasne projekcije o neminovnoj recesiji i još se nada da će evrozona biti dovoljno otporna da izdrži poremećaje zbog ukrajinskog rata i energetske krize.