Igre 
Koliko bi mogle da porastu rate dinarskih kredita i šta će biti sa zajmovima u evrima
Komentari16/05/2022
-21:33
Izvršni odbor Narodne banke Srbije povećao je referentnu kamatnu stopu sa 1,5 na 2 odsto, a pre toga je referenta kamatna stopa podignuta i u aprilu, kada je sa 1 porasla na 1,5 odsto. Generalni sektretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže za Euronews Srbija da će ova mera dati rezultat i objašnjava da ona pre svega indirektno utiče kao poruka bankama da postoji manjak novca u opticaju.
"Kada nečega ima manje, onda cena raste. To će se vrlo verovatno odraziti na nove kredite. Za one postojeće gotovinske kredite, kod onih sa fiksnom kamatnom stopom se neće primenjivati i klijenti neće osetiti povećanje kamate, a takvih kredita je oko 50 odsto. Za razliku od njih, kod klijenata koji su uzeli kredite sa promenljivom kamatom, postoji mogućnost da se neznatno poveća rata", navodi Vasić.
On navodi primer prosečnog kredita od 300.000 dinara, na 48 meseci, kod kojeg bi se rata mogla povećati između 70 i 100 dinara i dodaje da to zavisi i od toga kada je kredit odobren, kao i da li je klijent na početku ili pred kraj otplate. Vasić kaže da je ova monetarna mera lek za ovaj trenutak, jer u većini država inflacija raste.
profimedia
"U Americi u poslednjih 40 godina nije bilo takve inflacije, dok je i u Evropskoj uniji od 7,5 do 8 odsto, a u pojedinim baltičkim zemljama je i 15 odsto. Kod nas je 9,1 odsto međugodišnja inflacija i sada morate da primenite neki instrument koji je na raspolaganju, a u ovom slučaju da učinite dostupnost novca malo težim. Upravo to postepeno i radi naša NBS. Cilj ove mere jeste da se inflacija vrati u neke očekivane okvire. Inflacija između 2 i 3 odsto je u redu i smatra se poželjnom, a sve preko toga mora da se leči", objasnio je Vasić.
On je rekao da je politika jeftinog novca imala za cilj da podstakne tražnju i da pokrene ekonomiju i naveo da je rast privrede u evrospkim zemljama bio oko 4, pa i više odsto prošle godine, dok je kod bio 7,5 odsto rast BDP.
"Kada imate novododatu vrednost onda imate i punjenje budžeta, štednju, investicije i tome slično. Da vam se ne bi istopilo to što mi proizvodimo i radimo kroz inflatorne aktivnosti, odnosno dešavanja i posledice, onda je ovo način da se inflacija vrati u nekom srednjem roku u neke očekivane granice", navodi Vasić.
Odluka o kreditima u evrima u junu
Sve oči su uprte u odluku Evropske centralne banke (ECB), koja bi trebalo da se sastane u junu, a ekonomisti su u anketi Blumberga izneli predviđanja da bi ECB mogla povećati svoje kamate tri puta ove godine, u julu, septembru i decembru, kako bi ugušila inflaciju. Oni koji svoje stavove zasnivaju na sve raširenijem mišljenju među kreatorima politike ECB da je potrebno hitno delovati.
Povezane vesti
"Imamo neku najavu predsednice ECB da bi moglo da dođe do promene euribora. Mi gledamo u ECB, jer dobar deo naših kredita su indeksirani u evrima i mi smo svedoci da poslednjih desetak godina euribor odnosno prosečna kamatna stopa koju banke razmenjuju na evropskom tržištu je bila negativna. Sada taj trenutak inflatornih pritisaka utiče na ekonomske prilike i inflacija mora da se vrati u okvire koji su prihvatljivi i vrlo je verovatno da će ECB uticati na euribor", smatra generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
On smatra da to to neće biti nagli skok i napominje da kada podižete kamatnu stopu, to morate da radite postepeno, u nekoliko koraka, jer ukoliko to uradite brzo, postoji mogućnost da ćete usporiti ekonomiju i više nego što je potrebno.
profimedia
"To je stalno traženje jednog balansa između proizvodnje, stope zaposlenosti, stope nezaposlenosti rasta ekonomije i inflatornih očekivanja", kaže Vladimir Vasić.
Amerika je to već uradila, a Vasić napominje da se razlikuje inflacija u SAD i u Evropi, jer je u Americi ona posledica velike količine novca i možda zakasnele reakcije FED-a. On kaže da je inflacija nikada veća, a nezaposlenost nikada manja, tako da oni moraju da idu sa drastičnijim povećanjme i prognozira da će se to odraziti i na rast ekonomije. Napominje da je privreda SAD prosečno rasla 2 do 3 odsto godišnje, a sada bi mogla biti vrlo blizu nule, jer su podgili rate kredita.
Niko ne zna kada bi globalno poskupljenje moglo da se zaustavi, ali Vasić smatra da je ključni preduslov za usporavanje inflacije okončanje geopolitičkog sukoba u Ukrajini. On kaže da bi se tada dobra koja su svima potrebna, a to su nafta i gas, vratili u neke granice ponude i tražnje i onda bi to indirektno uticalo i na inflaciju.
"Kada se to desi, onda ćemo se sigurno brzo vratiti u neke normalne tokove, a do tada centralne banke, pa i naša NBS, koriste mehanizme koje imaju, prosto da bi zaštitile sve nas koji živimo i radimo i da nam ne obezvredi to što smo zaradili", poručuje Vasić.
Preporuka za vas
Komentari (1)
Vinka
12.06.2022 11:27
NBS Zar se ona nesto pita u ovoj zemlji? Zar ima neku ulogu?