Skok cena povrća ne smeta samo kupcima - proizvođači tvrde da ne zarađuju više i prstom upiru u karike između njih

Komentari

Autor: Nataša Kovačev / LJiljana Pavlović

21/04/2022

07:00

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Cene hrane u Srbiji su prošlog meseca bile za 16 odsto veće nego u martu prošle godine, a najveći skok zabeležile su cene povrća, jer su više oko 30 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. Dok su to poskupljenje najviše osetili kupci, proizvođači povrća kažu da se za njih ništa drastično nije promenilo i da nemaju koristi od visokih cena proizvoda.

Dejan Čule najveći je proizvođač povrća u Apatinskoj opštini. Njegov luk, karfiol, paprika i lubenice završavaju uglavnom na pijacama u Novom Sadu i Beogradu. Skok cena povrća koju beleži statistika, on, kaže, nije primetio u velikoj meri, jer sada ne zarađuje više.

"Moj luk je išao 20 dinara na veliko, karfiol je išao 50 dinara na veliko, lubenica je išla 15 dinara na veliko. Između proizvođača i potrošača postoji dosta karika - da li su to neki trgovci ili neke institucije i onda dok dođe ta roba do potrošača bude skupa", priča Čule.

Prodavci napominju da zakon ponude i potražnje na pijacama određuje cene. Na jugu zemlje poskupljenje objašnjavaju i većim troškovima proizvodnje.

Poljoprivrednik iz Gornjeg Matejevca Milorad Jovanović kaže da su troškovi 50 do 70 odsto veći. Od đubriva, benzina do repromaterijala, a ukazuje da i trošarina košta 620 dinara.

Zorica Mitić, poljoprivrednica iz sela Lalinac kaže da se prodaja na pijaci više uopšte ne isplati, zbog visokih dažbina.

"Prodavci nisu zadovoljni zato što nema prodaje, a cene su iste. Ne znam šta je u pitanju. Naši troškovi.. mi se pitamo šta da radimo. Platiš tezgu, trošarinu, ceo dan smo tu i ne isplati se uopšte", priča Zorica Mitić.

S druge strane, kupci kažu da je razlika u ceni je značajna, a to potvrđuje i zvanična statistika. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u odnosu na mart 2021. povrće je poskupelo više od 30 odsto. Najviše je porasla cena krompira - više od 130 procenata. Za poljoprivrednike obrazloženje je ponovo ponuda i potražnja.

"Prošla godina je bila jako loša za krompir, zato je cena krompira i otišla gore. I kupusa je bilo jako malo posađeno, zato je i kupus išao gore. To ne znači da će i ove godine da bude tako", kaže poljoprivrednik Dejan Čule.

Čak i pored značajnog poskupljenja đubriva i hemije, odnosno ulaganja poljoprivrednika. Dejan Čule kaže - za njih je svaka godina lutrija, a krajnja cena njihovih proizvoda zavisi od previše faktora.

Ekonomista: Troškovi proizvodnje se prelili na potrošače

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da je potrošačima uvek neugodno kad rastu cene, dok za potrošače može biti i dobro i loše, u zavisnosti od uzroka poskupljenja.

"Ako je uzrok poskupljenje energenata i đubriva, onda njima dođe na isto, a ako su imali dobar prinos u lošoj godini, kao što je bilo kod krompira i kupusa onda trljaju ruke i kažu - lepo smo zaradili. Definitivno, proizvođači većinom nemaju koristi od visokih cena proizvoda, jer je sve poskupelo - od goriva do mineralnih đubriva", objašnjava Stevanović.

Ekonomista napominje da su neki lanci snabdevanja prekinuti i da zbog toga nisu u dobroj situaciji ni oni koji proizvode, pa su morali troškove da preliju na finalnog potrošača, kao što se, kako kaže, uvek i desi.

"Važan faktor je i bazna inflacija, jer je i Srbija emitovala dinare otprilike koliko i Evropska unija i deo inflacije dolazi od Evropske centralne banke, jer smo morali da je pratimo da ne bismo došli u situaciju da nam ojača dinar i da tek onda nastradamo. Tada bi nam izvoz postao skuplji, a mi sebi ne smemo da dozvolimo taj luksuz", napominje Stevanović.