I visoke cene povrća uticale na inflaciju - smanjena proizvodnja i slab rod digli cenu krompiru za 130 odsto

Komentari

Autor: Zlatica Radović

17/04/2022

08:03

I visoke cene povrća uticale na inflaciju - smanjena proizvodnja i slab rod digli cenu krompiru za 130 odsto - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Kilogram krompira na nekim pijacama u Beogradu već je dostigao cenu od 100 dinara. Ovo povrće je u proteklih godinu dana, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najviše poskupelo, a procenat uvećanja cene domaćeg krompira je veći od 130 odsto u odnosu na februar prošle godine. Na pijacama u Srbiji njegova cena se kreće od 60 do 100 dinara u zavisnosti od kvaliteta i porekla.

I zelena salata je u proseku skuplja 30 dinara po kilogramu u odnosu na prošlu godinu i sada košta oko 245 dinara, dok za šargarepu treba izdvojiti oko 70 dinara, što je 20 dinara više nego prošle godine. Crni luk je skuplji za oko 10 dinara po kilogramu, a cvekla za oko 20 dinara.

Prema poslednjim podacima iz Potrošačke korpe, koju objavljuje Ministarstvo trgovine, i koji su poslednji put obuhvatili januarske cene, krompir je u prvom mesecu prošle godine koštao 49,39 dinara po kilogramu, dok je u istom mesecu ove godine u proseku bio oko 80 dinara. Slikovit je i primer da se za prosečnu platu prošle godine moglo kupiti 1.258 kilograma ovog povrća, dok je prvog meseca ove godine prosečna plata mogla da finansira svega 891 kilogram krompira. I računica sa kupusom beleži drastičan rast, jer je cena ovog povrća udvostručena, odnosno sa 31,61 dinar u januaru prošle godine, dostigla je prosečnu vrednost od 68,13 dinara.

I Narodna banka Srbije je ukazala da je na rast inflacije od 9,1 odsto u odnosu na prošli mart, najviše uticalo poskupljenje svežeg povrća, za koje je potrebno izdvojiti čak 30,6 odsto novca više nego prošle godine. U centralnoj banci objašnjavaju da je na visoke cene povrća najviše uticala prošlogodišnja suša, visok rast svetskih cena energenata i globalne cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, a posledično i znatno uvećani troškovi u proizvodnji hrane.

Kava će cena biti ove sezone?

Specijalista za krompir dr Živko Bugarčić za Euronews Srbija kaže da će ovo povrće u narednom periodu biti još skuplje, jer su u međuvremenu povećani svi troškovi - od energije, preko đubriva do mehanizacije.

"Niko ne može da predvidi koliko će koštati, ali sa sigurnošću možemo reći da neće biti jeftiniji. Zbog loše cene prošle godine, poljoprivrednici su kupili manje kvalitetnog semena, a potom je usledila i dosta sušna godina, što je značajno umanjilo rod. Do polovine jula ćemo uvesti 50.000 tona krompira, što je oko 20 odsto potreba domaćeg tržišta, a to se nikada ranije nije dešavalo", objašnjava Bugarčić.

On napominje da su ljudi obeshrabreni da sade ovo povrće, ne samo zbog niske cene, već i zbog problema sa trgovinskim lancima, koji su podigli kriterijume koje domaći proizvođači ne mogu da ispune.

"Imali smo situaciju da je krompir prošle godine bio izuzetno jeftin, prodavali su ga u veleprodaji i za 15 dinara, a danas se na veliko kupuje za oko 55 dinara. Uprkos tome što je naš domaći proizvod imao nisku cenu, uvozili smo i lane strani krompir, najviše iz Francuske. Kada naši ljudi to vide, normalno je da odustaju od proizvodnje i prebacuju se na druge kulture, poput pšenice i kukuruza, koje im se više isplate", objašnjava Bugarčić.

On navodi da je ove sezone u Evropi u proseku 50 odsto skuplji krompir jer su povećani troškovi proizvodnje i to za oko 1.500 evra po hektaru. Dodaje i da je Francuska svojim proizvođačima dala subvencije, da oni imaju znanje i odličan kvalitet ovog povrća i da su uspeli da potisnu sa tržišta druge države, jer nisu mogle da izdrže tu konkurenciju.

Prošle godine imali višak i nisku cenu

Prošle godine je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva moralo da se obrati velikim trgovinskim lancima da otkupe deo velikog viška roda domaćeg krompira, a ove godine ga, verovatno, neće biti dovoljno za domaće tržište.

"Krompir nije berzanska roba, tako da mi ne zavisimo od cena u drugim zemljama, ali su problem tržišni viškovi u inostranstvu, gde se proizvodi krompir s mnogo većim prinosom, mnogo boljiim izgledom, mnogo većim rokom trajanja i boljim pakovanjem, tako da se mnogo lakše proda na tržištu. A i trgovinskim lancima je mnogo lakše da ugovore veću količinu iz uvoza nego da sakupljaju krompir od velikog broja sitnih domaćih proizvođača“, kaže sekretar Udruženje za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS Aleksandar Bogunović.

On navodi da se krompir u Srbiji sadi na oko 30.000 hektara, ali da je ta proizvodnja jako usitnjena. Prosečan prinos je oko 22 tone po hektaru, tako da se u Srbiji godišnje proizvede oko 600.000 tona krompira.