Inflacija u svetu obara decenijske rekorde - da li se i Srbija približava dvocifrenom rastu cena

Komentari

Autor: Zlatica Radović / Euronews Srbija

14/04/2022

07:05

Inflacija u svetu obara decenijske rekorde - da li se i Srbija približava dvocifrenom rastu cena - Copyright E-Stock/Dušan Milenković, Tanjug/Strahinja Aćimović, Miloš Milivojević, Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Razmere ukrajinsko-ruskog sukoba vidljive su ovih dana i u zvaničnoj statistici većine evropskih država. Kriza nastala kao posledica rata u Ukrajini pogurala je cene energenata i hrane, a inflacija obara rekorde koji nisu dostignuti decenijama unazad. U evrozoni je zabeležen rast cena od 7, 5 odsto, a u Americi 8, 5 procenata. Na globalni rast inflacije širom Evrope, nije ostala imuna ni Srbija.

Svi prehrambeni proizvodi su poskupeli u proteklih godinu dana, a najviše su porasle cene povrća, kafe i ulja. Upravo ove kategorije, uz cene energenata, pogurale su godišnju inflaciju u našoj zemlji na 9,1 odsto u martu i približile je dvocifrenom nivou. Kako sada stvari stoje, uz mesečni trend rasta cena od 0,8 do 1,1 odsto od januara do marta, inflacija veća od 10 odsto mogla bi da nas pogodi već u aprilu.

Ranije procene NBS iz januara, bile su da će se u prvom tromesečju ove godine inflacija kretati oko decembarskog nivoa, odnosno oko 7,9 odsto, nakon čega je prognoziran postepeni pad i očekivalo se da će se u trećem kvartalu vratiti u granice cilja od tri odsto plus/minus 1,5 odsto. Međutim, to je bilo pre početka rata u Ukrajini, čijim izbijanjem su se izgledi na globalnom nivou i u Srbiji značajno pogoršali prouzrokujući novu krizu.

I pored toga, procene NBS i dalje pokazuju da opadajuća putanja inflacije ne bi trebalo da bude ugrožena, pri čemu će inflacija na kraju godine u velikoj meri zavisiti od dužine trajanja konflikta u Ukrajini i od ishoda ovogodišnje poljoprivredne sezone.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da se Srbija sa inflacijom od 9,1 odsto nalazi na začelju Evrope i da rate stambenih dinarskih kredita mogu da porastu između 45 i 250 dinara, zavisno od iznosa i dužine otplate kredita, kao i da ne očekuje ni nagla povećanja rata za kredite u evrima. Tabaković je gostujući na RTS rekla da nam je, kada je reč o inflaciji, slična Mađarska, dok Litvanija, Poljska i Češka imaju dvocifrenu inflaciju. Ukazala je da građani osećaju "uvezenu inflaciju", ali da NBS može da garantuje stabilnost.

Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković je rekla za Euronews Srbija da je inflacija koja je bila prisutna i posle pandemije, sa novim dešavanjima izazvanim ratom u Ukrajini samo počela da se zahuktava.

"Inflaciju dodatno podgrevaju i problemi u lancima snabdevanja, zbog ponovnog kovid zatvaranja u Kini, jer je Šangaj u izrazito strogom karantinu, a važno je čvorište u lancima snabdevanja. Sve to smanjuje kapacitete država da intervenišu, a biće potrebno da to rade. Do kraja godine svakako možemo očekivati inflaciju koja će biti dvocifrena", rekla je Žarkovićeva.

NBS: Hrana i energenti čine dve trećine kretanja inflacije

Narodna banka Srbije je saopštila da je i dalje više od dve trećine kretanja međugodišnje inflacije opredeljeno cenama hrane i energenata. Oni navode da je na visoke cene povrća najviše uticala prošlogodišnja suša, visok rast svetskih cena energenata i globalne cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, a posledično i znatno uvećani troškovi u proizvodnji hrane.

"Rast cena prerađene hrane na mesečnom nivou u martu iznosio je 0,9 odsto, što je slična dinamika koja je zabeležena u periodu decembar 2021 – februar 2022. i sporije nego u oktobru i novembru 2021. godine , kada je mesečni rast ovih cena iznosio u proseku oko dva procenta. Sporijem rastu cena prerađene hrane, doprinele su i mere Vlade u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica", navode u NBS.

U NBS kažu da je rast cena naftnih derivata u Srbiji u martu iznosio 2,1 odsto i napominju da je znatno niži od rasta svetske cene nafte, koja je u proseku povećana za oko 20 odsto. Tome je, kako objašnjavaju, doprinela odluka Vlade da privremeno smanji deo akciza na derivate nafte, a očekuju da nova uredba nastavi da ublažava prelivanje eventualnih šokova na svetskom tržištu nafte na cene naftnih derivata u Srbiji i na taj način smanji inflatorne pritiske.

Navode da je neizvesnost, koja je karakterisala međunarodna robna i finansijska tržišta prethodnih meseci usled pojave novih sojeva virusa korona, pojačana izbijanjem krize u Ukrajini. Podsećaju da je to za posledicu imalo dodatan znatan rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile.

Šta je sve skuplje i za koliko?

Od marta 2021. do marta 2022 – hrana i bezalkoholna pića poskupeli su za 15,7 odsto. Rekorder po poskupljenju je povrće, koje je za 12 meseci poskupelo za trećinu i skuplje je čak 30,6 odsto u odnosu na mart prošle godine. Proizvodi u kategoriji kafa, čaj i kakao su poskupeli 23 odsto, dok su je za ulje i mast sada potrebno izdvojiti čak 20,8 odsto novca više nego lane. Meso je skuplje za 17,3 odsto, a mleko, sir i jaja za 11,2 odsto, dok je riba za 12 meseci poskupela za 9,3 procenta.

Osim hrane, i dalje visoke stope poskupljenja beleži gorivo i mazivo za putnička vozila - od 18,3 odsto, a skočila je i cena novina i časopisa i to za 25 odsto, dok je prevoz putnika železnicom skuplji za 15,4 procenta.

Visoka stopa poskupljenja od 15 odsto zabeležen je i u segmentu održavanja i popravke u stanovima, a skuplje su i sve komunalne usluge, osim struje za domaćinstva. Za nameštaj je potrebno izvdojiti oko 10 odsto više, a skuplji su i svi segmenti transporta i održavanja vozila.

Prema zvaničnoj statsitici, cene automobila su veće za oko 7 odsto. U istom procentu su poskupele i usluge u frizerskim i kozmetičkim salonima. Jedina kategorija koja beleži blagi pad cena i to za manje od 1 odsto je obuća, pa su patike i cipele za 0, 8 odsto jeftinije u dnosu na mart prošle godine.

Domaći krompir poskupeo 131 odsto

Republički zavod za statistiku objavio je i cene domaćih poljoprivrednih proizvoda za februar. Po njihovoj računici, koja obuhvata preduzeća i preduzetnike koji obavljaju otkup proizvoda poljoprivrede i ribarstva neposredno od porodičnih gazdinstava, najveći skok cena zabeležen je kod krompira. Njegova cena je u februaru bila za 131 odsto veća u odnosu na isti mesec prošle godine.

"Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u odnosu na isti mesec prethodne godine, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama žita (22,1 odsto), industrijsko bilje (24 odsto) i stoka i živina (20,3 dosto). Domaće povrće poskupelo je za 37,3 odsto, dok je voće – pojeftinilo, i to za 20,9 odsto", objavio je Zavod za statistiku.