Igre 
Poverenje u kriptovalute ponovo na testu: Kako je nestalo 320 miliona evra i da li je realna ekonomija ugrožena
Komentari06/02/2022
-19:06
U napadu hakera na jedan od najpopularnijih "mostova" koji povezuje blokčejnove eterijum i solana kriptovalute, pre nekoliko dana je odneto oko 320 miliona dolara - u pitanju je druga najveća svota ukradena u svetu digitalne imovine, jer je u avgustu prošle godine "nestalo" oko 600 miliona dolara. Time je još jednom postavljeno pitanje koje je otvoreno od samog začetka tehnologije kriptovaluta, kako među skepticima, tako i među poklonicima - koliko je novac investitora zapravo bezbedan, i da li ovakvi krahovi u svetu kriptovaluta mogu da utiču na globalne tokove realne ekonomije.
Kriptovalute su u poslednjih nekoliko godina doživele pravi procvat - mnogi ljudi su se naprasno obogatili rastom cene bitkoina, a profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Mališa Đukić ukazuje da osim rizika od krađe, postoji dodatna neizvesnost, kada je u pitanju rast i pad vrednosti kriptovaluta. On napominje da rast može biti toliko snažan da vrednost varira i do 80 odsto za nekoliko dana, što čini njihovu kupovinu i prodaju potencijalno unosnom, ali i vrlo rizičnom.
Početkom prošle godine vrednost bitkoina bila je 30.000 dolara, u novembru je dostigao rekord i bio je oko 68.000 dolara, a ovih dana iznosi oko 41.500 dolara.
"Kriptovalute su donele veliki broj inovacija koje imaju potencijal da značajno promene strukturu finansijskog sistema i način funkcionisanja finansijskih institucija. To svakako može uticati na ekonomske tokove, ali je u ovom trenutku rano davati ocene o tome da li bi ukupan uticaj bio pozitivan ili negativan. Dalji razvoj kriptovaluta će u velikoj meri zavisiti od stavova koje će vlade vodećih zemalja zauzeti po ovom pitanju", rekao je za Đukić za Euronews Srbija.
Profesor dodaje i da je kontrolisanje tokova kriptovaluta problem za centralne vlade, upravo jer se razlikuju od novca koji banke emituju. Sagovornik Euronews Srbije smatra da, iako anonimnost transakcija kod kriptovaluta donosi privatnost, mada ne potpuno, jer je većina istorija transakcija javno dostupna, istovremeno omogućava i pranje novca, pa zbog toga sve veći broj vlada sarađuje sa privatnim analitičkim kompanijama kako bi pratile kripto novčanike i transakcije pojedinaca.
Po svojoj prirodi, kriptovalute su decentralizovane, što znači da ne postoji "centar" iz kog se sve kontroliše, već se sve oslanja na blokčejn tehnologiju, a i sami korisnici zarađuju od svake pojedinačne transakcije.
Digitalne valute centralnih banaka
Zbog popularnosti bitkoina, eterijuma i sličnih kriptovaluta, sve više tradicionalnih centralnih banaka razmatra uvođenje digitalne valute koju bi kontrolisala. U septembru prošle godine je objavljeno istraživanje koje je za Euronews uradio institut "Redfield & Wilton Strategies", a ispitanici su bili stanovnici Evropske unije.
Povezane vesti
Kako je anketa pokazala, većina ispitanih bi radije volela da njihova država kontroliše eventualnu digitalnu valutu, nego da ona bude u nadležnosti Evropske centralne banke (ECB). Još u julu 2021. je ECB objavila da razmatra pokretanje digitalnog evra, odnosno "e-evra".
O digitalizovanoj valuti koju bi kontrolisala centralna banka razmišlja se i u jednoj od najvećih svetskih ekonomija, Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Tamošnji Sistem saveznih rezervi (FED), institucija koja predstavlja sistem centralnog bankarstva, 20. januara ove godine objavio je izveštaj u kome se diskutuje o dobrim i lošim stranama eventualnog uvođenja digitalne valute centralne banke (CBDC).
Unsplash
Ukratko, kao argument "za" navodi se to da građani i kompanije već dugo koriste digitalno bankarstvo za obaljanje potrebnih transakcija, i da odgovornost za te transakcije leži na privatnim bankama, a u ovom slučaju bi bila samo na centralnoj banci kao što je FED. Takođe, navodi se i da bi se tako ubrzale međunarodne transakcije, i bile bi bezbednije nego što su sada.
Međutim, izveštaj FED navodi i argumente "protiv", koji uključuju to što se ne zna kakav bi efekat digitalna valuta mogla imati na finansijsku stabilnost države, niti kako bi se uklopila sa postojećim načinima plaćanja. Takođe, preispituje se i kako bi se očuvala privatnost građana, ali i kako bi se sprečili nezakoniti finansijski tokovi.
Sagovornik Euronews Srbije, profesor Đukić, smatra da je blokčejn tehnologija omogućila stvaranje kriptovaluta, ali je isto tako stvorila potencijal za inovacije u velikom broju oblasti.
"Za razliku od kriptovaluta, digitalni novac centralnih banaka ima potencijal da podstakne razvoj stanovnika i preduzetnika koji nisu interesantni za banke. Uz pomoć digitalnog novca bi sprovođenje monetarne i fiskalne politike bilo lakše. Evropska centralna banka planira uvođenje digitalnog evra do 2025. godine. Procena je da će petina svetske populacije već za tri godine koristiti digitalni novac centralnih banaka", zaključuje Đukić.
Interesovanje za posedovanje kriptovalute u našoj zemlji je poraslo nakon što je ona prepoznata i u srpskom zakonodavstvu. Naime, prema Zakonu o digitalnoj imovini, koji je stupio na snagu 29. juna prošle godine, virtuelne valute prepoznate su kao virtuelna imovina, odnosno kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi.
Povezane vesti
Prema nezvaničnim procenama u Srbiji oko 200.000 ljudi poseduje neku kriptovalutu.
Kripto menjačnice za sada imaju privremenu dozvolu da ljudi preko njih mogu da kupuju i prodaju kriptovalute, a čekaju zvaničnu dozvolu Narodne banke Srbije.
Šta je blokčejn?
Kriptovalute, odnosno transakcije među njima, bazirane su na tehnologiji koja se naziva blokčejn. Jednostavno rečeno, blokčejn je baza podataka u formi "ledžera" (nešto nalik "sveobuhvatnoj knjizi" gde je zapisana ukupna suma) koja koristi kriptografiju da bi osigurala bilo kakvu informaciju. Ovaj ledžer poprima oblik niza zapisa, odnosno "blokova" koji se dodaju jedan na drugi poput karika u lancu - otud ime blokčejn tehnologije.
Svaki blok sadrži vremensku oznaku, podatke i heš (algoritam koji daje proizvoljnu oznaku bloku u vidu teksta). Ovi parametri su jedinstveni za sve blokove - nešto poput digitalnog otiska prsta.
Povezane vesti
Najvažnije je da, kada su podaci snimljeni i verifikovani unutar bloka, ne mogu da se promene. Ako je i neophodno nešto promeniti, onda se to snima, verifikuje i zapis ostaje u novom bloku. Svaki novi blok sadrži heš prethodnog, pojačava mu verifikaciju i samim tim jača ceo blok.
Šta je most?
Mostovi u svetu blokčejn tehnologije su protokoli koji omogućavaju korisnicima da "premeste" digitalnu imovinu kao što su kriptovalute ili NFT sa jednog na drugi blokčejn.
Oni koji poseduju kriptovalute obično ne posluju samo u okviru jednog blokčejn ekosistema, pa se zato programerima isplati da naprave "mostove" kojima će popuniti prazninu.
Unutar mosta pod nazivom Crvotočina ukupno drži oko milijardu dolara, a podržava šest blokčejnova. U pitanju su tera, solana, eterijum, bajnens smart čejn, avalanš i poligon.
Kako se hakovanje desilo?
Blokčejnovi su softver isto kao i svaki drugi. Prema tome, koliko god da se programeri trude, uvek je moguće da imaju svojih ranjivosti. Kada je u pitanje hakovanje mostova, sajber kriminalci pronađu ranjivost tačno na mestu gde se dva blokčejna spajaju vrstom digitalnog ugovora, objasnio je za Euronews Nikolas Perkoko iz kripto platforme Kraken.
Promo
"U ovom slučaju, meta je bio most Crvotočina, koji dopušta transakcije između solane i eterijuma. Napadači su napravili nove tokene na solaninoj strani mosta, a sa etrijumove strane ugovora su uspeli da iscrpu novac, pa su sve ukupno ukrali nešto više od 320 miliona dolara", dodao je Perkoko.
Važno je, međutim, istaći da u hakovanju nijedna od ovih kriptovaluta nije oštećena, već samo most koji ih povezuje.
Preporuka za vas
Komentari (0)