Igre 
Vlada je pre mesec dana "zamrzla" cene osnovnih namirnica, ali da li nas kad mera istekne čekaju - nova poskupljenja
Komentari29/12/2021
-19:48
Pre skoro mesec dana zamrznute su cene osnovnih životnih namirnica. Mera Vlade važi za određene vrste šećera, brašna, mesa, ulja i mleka. Prodavci kažu da se efekti teško mogu izmeriti u prazničnom periodu, a kupci tvrde da ni ne primećuju da su cene ograničene. Analitičari smatraju da nas, krajem januara, kada ova mera istekne, čeka ili njen produžetak ili nova poskupljenja.
Samo nekoliko dana pre prvog snega u Srbiji, led je pao na cene pojedinih namirnica. U marketima kažu u decembru je teško izmeriti efekte odluke donete na kraju novembra.
"Poseban akcenat moram da stavim na to da je sada vreme novogodišnjih praznika. Dakle, ovo je period godine kada ljudi više kupuju, kada su potrošačke korpe veće. Tako da nije baš momenat za poređenje . + 00.33 Cene su verovatno uticale na malo povećanu potrošačku moć kod određene grupe potrošača, ali u globalu mi smo mogli samo da primetimo povećanje te iste potrošačke korpe", kaže Milica Ivanković iz "Univera".
Mere i pekari meru koja je za njih stupila na snagu polovinom prošlog meseca. Iz robnih rezervi kupuju kilogram brašna za 30 dinara, a hleb Sava mogu da prodaju za najviše 46. Tako će biti, najavljeno je, do stabilizacije cene pšenice na svetskom tržištu, pretpostavlja se oko 6 meseci.
"Ove mere su za sada donele rezultate, poštuje se uredba. Hleba do 46 dinara ima svuda, u celoj Srbiji. Ja mislim da ćemo izdržati. Normalno refleksija se malo prenela i na cene nekih pekarskih proizvoda, došlo je do korekcije cena, ali mislim da smo zaustavili trend velikog rasta", kaže Zoran Pralica, predsednik Unije pekara.
Usijan novčanik od troškova, slabo je rashlađen, kažu potrošači. Na njihovom spisku za kupovinu je mnogo više od pet osnovnih namirnica. Kupci kažu da nemaju utisak da su cene uopšte zamrznute, naprotiv, ističu da im se čini da su cene nekih proizvoda koje često kupuju povećane.
"Zaustavljena lavina poskupljenja"
Ekonomisti pojašnjavaju da u zamrzavanju cena vide i psihološki efekat koji je donekle zaustavio ono što je mogla da bude lavina poskupljenja.
Povezane vesti
"Mislim da jeste u kratkom roku dalo efekat. Naravno, naglašavam u kratkom roku, na duži rok može da dovede do nestašica, crnog tržišta i svega onoga što smo imali devedesetih godina", ukazuje Goran Radosavljević, direktor i profesor Instututa FEFA.
Ipak, kaže struka da u slučaju kada svetsko tržište diktira niz poskupljenja, a inflacija se uvozi na veliko, mere moraju brzo da se donose. U ovom slučaju, kažu, alarm upozorenja nije zazvonio na vreme.
"Zamrzavanje cena je poslednja mera u nizu koju Vlada treba da primeni kada dođe do rasta cena. Mi imamo robne rezerve sa kojima može da se interveniše, ali mislim da se zakasnilo sa tim merama i u trenutku kad je došlo do visoke inflacije i visokog rasta cena, pribeglo se zamrzavanju cena, što je poslednja mera, ali se do nje došlo, sa ovim drugim merama smo verovatno u tom trenutku zakasnili. odnosno postavlja se pitanje d ali bi one dale efekat", kaže Radosavljević.
Zamrznute cene su na pola roka trajanja. Radovanović poručuje da će se do kraja januara, gledati u berzanske skokove, a kako sada stvari stoje mere su izvesne. Kaže, moguć je i još jedan krug zamrzavanja, ali da bi možda 2022. konačno mogle da prorade i robne rezerve.
PKS: Privrednike brine cena struje
U Privrednoj komori smatraju da je još rano da se mere rezultati zamrzavanja cena. Ipak, očekuju nove mere naredne godine. Jedna od njih mogla bi da bude rast kamatnih stopa, jer ograničavanje cena samo neće suzbiti inflaciju naredne godine, koja bi po sadašnjim projekcijama mogla da bude čak i dvocifrena.
"Osnovni cilj je da se ograniči rast cena osnovnih prehrambenih proizvodda koje svako domaćinstvo koristi svakog dana. Reč je o mleku, šećeru... To je mala grupa proizvoda i ona kao takva nema uticaja na privredu. Ukoliko posmatramo ovu odluku iz ugla proizvođača ili sa strane ponude, možemo zaključiti da će dinamika proizvodnje i dinamika snabdevanja biti gotovo uobičajena kao i do sada", kaže Nikola Branković iz PKS.
On naglašava da je osnovni problem sa kojim se privrednici danas suočavaju je cena električne energije i da bi ona mogla potencijalno da podigne troškove proizvodnje naših proizvođača što bi kasnije moglo da povuče određene konsekvence za sobom.
Povezane vesti
"Što se tiče ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica privrednici nemaju većih zamerki, jer ovu odluku Vlade treba posmatrati kao odluku koja ima socijalnu dimenziju. Ona ukazuje na to da inflacija jeste visoka, da preti, a svaki rast inflacije odražava se na kupovnu moć stanovništva", ističe Branković.
On napominje da ova mera ima ograničeno delovanje, ali da Vlada može da donese odluku da se produži, ali da ona nema snagu da suzbije inflaciju.
"Zbog toga treba pomoć potražiti na drugoj strani. U sledećoj godini Narodna banka Srbije prema njihovim projekcijama očekuje da će inflacija rasti do polovine sledeće godine. U tom slučaju NBS može doneti odluku, kao i kreatori monetarne politike o rastu kamatne stope koji će morati da bude postepenog karaktera, jer nagli rast kamatnih stopa preti da ugrozi investicionu aktivnost. Rast kamatnih stopa u prvom nekom periodu bi mogao da bude 25 baznih poena", smatra Branković.
Povezane vesti
Ekonomisti koji kritikuju ovu meru kažu da je ona poslednja u nizu koja se koristi i da je možda trebalo primeniti neku drugu, recimo korišćenje robnih rezervi. Branković ističe da se država odlučila za zamrzavanje cena kao meru socijalne politike, kako potrošači ne bi osećali posledice inflacije.
"Naravno, opcija je bila i da se preko robnih rezervi interveniše, međutim, u ovom slučaju ta mera ne bi omogućila garanciju da cene neće nastaviti da rastu. Zato što se na tržištu odvija slobodna utakmica i u takvim tržišnim okolnostima ne bi postojala garancija da proizvođači i trgovci ne bi podigli cenu tih proizvoda.
Preporuka za vas
Komentari (0)