Igre 
Platni razredi u javnom sektoru tek posle prebrojavanja - kada će sekretarica u svakom ministarstvu imati istu platu
Komentari01/12/2021
-10:00
O platnim razredima koji bi omogućili da sekretarica u svakom ministarstvu dobije istu platu priča se već osam godina, a to će biti tema i naredne četiri. Poslednja najava je da bi mogli da budu uvedeni 2025, jer se tek sabira i oduzima koliko je zaposlenih u javnom sektoru.
Prebrojavanje ove i naredne godine najavio je ministar finansija Siniša Mali. U žamoru oko novih ekonomskih mera koje su predvidjene budžetom za sledeću godinu, jedna primedba Fiskalnog saveta ostala je van fokusa.
"Ono što je reformski ostalo neurađeno sa ovim budžetom je sistem plata u javnom sektoru. Platni razredi su odloženi za 2025. godinu, a prvi put su stavljeni na dnevni red 2014. godine, tako da se stiče utisak kao da Vlada odustaje od ove reforme", rekao je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.
Ministar Mali tu kritiku odbacuje i tvrdi da se od reforme nije odustalo, već da Ministarstvo nema sve potrebne informacije kako da uspešno sprovede davno najavljenu reformu. Zato je plan da ove i naredne godine prebroje sve budžetske korisnike.
"Platni razredi, apsolutno smo posvećeni tom cilju,. U dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom radimo na projektu "Iskra", da ove i naredne godine evidentiramo sve direktne i indirektne budžetske korisnike i da utvrdimo jasan broj zaposlenih i njihova primanja kako bismo na osnovu jasnih i preciznih podataka sproveli reformu platnih razreda", rekao je ministar finansija.
Google Maps
Nisu sigurni da tako treba u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata. Oni smatraju da pre svega nedostaje političke volje da bi platni razredi zaživeli, a poreski obaveznici znali koga i koliko plaćaju.
"Zašto nema političke volje? Zato što uvođenje platnih razreda, znači uvođenje jednog reda. Potpuno pouzdano znam da je veliki broj ljudi fiktivno zaposlen u javnim preduzećima, da prima platu, a ne dolazi na posao i da je to jedan odličan poligon, ne ove, nego svake političke vlasti koji na taj način obavljaju razne partijske zadatke", tvrdi Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.
Povezane vesti
Ona napominje da uspostavljanje reda košta i da je nedostatak novca drugi razlog što se platni razredi odlažu. Ističe i da bi šifrarnik brojnih zanimanja za platne razrede morao da bude dodatno uredjen.
"Više od 1.500 zanimanja je ostalo mimo one skale koja je predvidjena u šifrarniku i oni su ostali kao neki višak. S druge strane, samo ono svrstavanje u platne razrede je dovelo do jedne rašomonijade, jer po tome bi trebalo da u jedan platni razred stavite i prvaka baleta sa srednjom stručnom spremom i doktora nauka što je po drugim kriterijumima nespojivo", kaže Savićeva.
Prvo "Iskra" da prebroji zaposlene
Pre uvođenja platnih razreda potrebno je da se okonča projekat "Iskra" koji će predstavljati jedinstveni sistem za vođenje kadrovske evidencije i obračun i isplatu plata svih zaposlednih u javnom sektoru, koji obuhvata oko 450.000 ljudi. Državni sekretar u ministarstvu finansija Saša Stevanović kaže za Euronews da će biti napravljen jedan sistem, sa istim kontrolnim mehanizmima i jedinstvenim načinom obračuna.
"Nećemo imati na hiljade malih softvera i zastarelih aplikacija preko kojih se obračunavala plata do sad nego ćemo imati ozbiljan pogram. Kadrovska evidencija koju ćemo imati je takođe neophodan input da bismo obavili pravilan obračun plata. Razmišljali smo sa te strane da motivišemo ljude, da ih obavežemo kod svih korisnika javnih sredstava da popune i da nam dostave istinite, tačne, objektivne podatke, jer su to preduslovi za pravilan obračun i isplatu plata", kaže Stevanović.
On napominje da će taj sistem biti povezan sa svim zakonskim propisima kako ne bi došlo do iskakanja i kako ne bi neko od zaposlenih dobio veću platu od onog što mu je zakonodavac propisao.
Ekonomska novinarka Radojka Nikolić smatra da su razlozi za odlaganje uvođenja platnih razreda politički, jer taj postupak predstavlja uvođenje reda u platni i budžetski sistem.
"Nije to nešto što je toliko teško i nepoznato i na čemu toliko treba raditi nego je pitanje da li vi želite da zaustavite ad hok zapošljavanje i da se zna koliko u kom sektoru radi, jer ovako ne znate, ovako je magla. Ne znate koliko ljudi radi, ko koliku platu prima.Zarade su najčešće tajna. Cela ta situacija može dalje da se nastavi dok se ne donese odluka o ovome, pre svega je reč o političkoj odluci", kaže Nikolićeva.
Povezane vesti
Ona napominje da Srbija ima kapacitete da primeni platne razrede i napominje da bi za budžet bilo jako značajno da se uredi taj sistem. Ističe i da je na ovaj problem prvi put ukazao nekadašnji ministar finansija Lazar Krstić još 2013. godine, kada je otkrio da postoji više od 900 koeficijenata po kojima se zarade isplaćuju, kao i da ima primera da jedna sekretarica ima i po pet puta veću platu od koleginice koja sedi u susednoj kancelariji.
To što neće skoro biti platnih razreda, kažu borci za radnička prava, za zaposlene u javnom sektoru znači da će nastaviti da rade iste poslove, a primaju različite plate. Najmanje još četiri godine. A možda i duže.
Komentari (0)